Za pravilno razumevanje pročitane knjige i lektire

Lektira prepričana na internetu može da donese pozitivnu ocenu, ali književnost ne može tako da se razume, smatraju Jelena Stevanović, lingvista, i Jasmina Stanković, profesorka.

Nije tajna da na internetu može da se nađe prepričana lektira za osnovnu i srednju školu. Đaci to najbolje znaju i obilato koriste tu mogućnost, pa umesto da danima iščitavaju pravu lektiru, za koju desetinu minuta sve pročitaju sažvakano na ekranu. I to sažvakano tako dobro da zaslužuje visoku ocenu, ali ima li koristi od takvog pristupa književnosti?

– Skoro nimalo. Tako se zapravo može ostvariti samo kratkotrajan cilj, a to je dobijanje ocene, dok je druge dobiti od takvog načina upoznavanja književnosti zaista teško pronaći – kaže mr Jelena Stevanović, lingvista iz Instituta za pedagoška istraživanja.

KLASICI DECU NE RAZUMEJU

Pozivajući se na istraživanja rađena među učenicima, ona navodi da čitalačke navike mladih generacija kod nas nisu dovoljno izgrađene. Na pitanje zašto ne vole da čitaju književna dela onako kako su ih prethodne generacije čitale, naši srednjoškolci kažu: knjige smaraju, naporne su, za takve stvari nema se vremena, knjige su samo za štrebere.

– Kao najčešće prepreke motivaciji da čitaju oni ističu način na koji se književna dela interpretiraju u školi i korpus dela koja čine školsku lektiru. Njih klasična literatura ne interesuje previše pošto misle da je prevaziđena. Takođe smatraju da bi lektira trebalo da sadrži mnogo više dela savremenih pisaca i da bi u medijima trebalo više pažnje posvetiti književnosti i „vredne knjige“ učiniti dostupnijim – navodi naša sagovornica.

Da li je onda rešenje da se promeni spisak knjiga za lektiru i da na tom spisku bude manje klasika?

Nesporno je, kaže Jelena Stevanović, da bi nastavni program trebalo prilagoditi današnjim generacijama i preispitati obim i sadržaj korpusa školske lektire.

– Međutim, bez dela klasične književnosti ne bi imalo baš mnogo smisla proučavati književnost u školi – smatra ona.

KO NE ČITA, SLABO GOVORI

I Jasmina Stanković, profesorka srpskog jezika u Osnovnoj školi „Ćirilo i Metodije“ u Beogradu, ocenjuje da lektiru treba osavremeniti.

– Mislim da bi spisak trebalo promeniti za 30 odsto, ali da klasike treba ostaviti, sve ili većinu.

Klasici moraju da ostanu, navodi ona, i dodaje da nastavnici i sada mogu da promene poneko delo. Ona tu mogućnost rado koristi i zadovoljna je reakcijom učenika.

A na pitanje da li nastavnici otkriju kada im učenici podmetnu lektiru dajdžestiranu na internetu, odgovara da svaki nastavnik može da otkrije kada dete nije pročitalo lektiru. Lako se vidi da li koristi rečnik koji inače koristi, uvek ima detalja koji se znaju samo ako je delo pročitano.

– To što nastavnici nekada ne reaguju ne znači da nisu otkrili da učenik delo nije pročitao – kaže Jasmina Stanković. – Na kraju krajeva, i oni prate šta se na internetu pojavljuje.

Ona ne krije da i sama baci oko na tu „lektiru“. I kaže da je dobro napisana.

Obe naše sagovornice naročito ističu koristi koje čitanje književnih umetničkih dela ima za kulturu jezičkog izražavanja dece. Ona se teško stiče na drugi način osim čitanjem, a, kako navodi Jelena Stevanović, činjenica je da veliki broj učenika danas ima oskudan fond reči, ne zna osnovna gramatička pravila, previše koristi kolokvijalne reči i fraze, te poštapalice tipa „mislim“, „brate“, „kako se zove“. Čak ih koriste i u pismenim sastavima, gde im nikako nije mesto.

Ko je kriv? Roditelji, naravno!

Važnu ulogu u razvijanju čitalačkih navika mladih imaju njihovi roditelji.

– Kao i druge, i ova navika se stiče u porodici. Nažalost, u Srbiji danas malo čitaju i mladi i njihovi roditelji. Roditelji bi trebalo ličnim primerom da podstiču decu da čitaju, da odlaze u biblioteku, kupuju knjige – kaže Jelena Stevanović.

Da je roditeljski primer najvažniji, smatra i Jasmina Stanković. Ona ide i korak dalje, pa zaključuje da je cela stvar oko prepričane lektire od roditelja i potekla.

– Prvo su oni ili po njihovoj molbi neko od rodbine i prijatelja ko zna lepo da piše pisao umesto đaka, a onda je to polako počelo da se radi preko interneta – kaže ona i dodaje da bi roditelji trebalo da kontrolišu da li njihova deca zaista čitaju lektiru ili samo prepričane verzije na internetu.

Autor:Ivo Torbica

BLIC

Poruka dana u stihu

Šta je to „školska fobija“?

Odvajanje mališana od roditelja zbog polaska u školu razlikuje se od ranijih odvajanja, a specifično je po pojavi neobičnog straha od škole. O čemu se radi?

 

„Školska fobija“, odnosno strah od škole, manifestuje se kao otpor deteta prema odlasku u školu zbog straha. Ova deca često se žale na niz telesnih simptoma, od kojih su najzastupljeniji glavobolja i bolovi u stomaku.

 

VIŠE: Zbog čega deca strahuju?

 

Kako prepoznati ovaj problem?

 

Zanimljivo, ovi bolovi – baš kao i ostali simptomi, kao što su mučnina, lupanje srca, napetost u mišićima, poremećaji spavanja, umor i iscrpljenost – nestaju u vreme vikenda i školskih praznika.

 

U trenutku kada treba da krene u školu dete bude uplašeno, oseća se ugroženo i bespomoćno, želi da pobegne iz škole, ima osećaj da je nesposobno da savlada gradivo. Iznenada izjavljuje da se oseća loše, pa se javljaju telesni simptomi.

 

VIŠE: Pomozite detetu da savlada stres pred školu

 

Strah od škole može pokazivati dete pri polasku u prvi razred osnovne škole, a često se javlja iznenada.

 

Nekada se može javiti i zbog opomene učitelja (zbog neurednog pisanja, pričanja za vrijeme nastave…) Nekada se javlja nakon najavljenog sistematskog pregleda. Ponekad deca odlaze od kuće kao da idu u školu, ali zapravo izostaju i roditelji za strah od škole saznaju tek kada ih ova institucija obavesti o izostancima.

 

Zbog čega se javlja strah od škole?

 

Postoji niz razloga zbog kojih se može javiti strah od škole. Osnovni uzrok školske fobije možemo tražiti u porodičnim odnosima. Ova deca često imaju strah odvajanja od roditelja, a kao posedica razvija se strah od škole.

 

Strah od škole se javlja i kod dece čiji roditelji imaju vrlo visoka očekivanja od svoje dece i u najboljoj nameri deci govore: “Ti ćeš sigurno biti odličan, imaćeš sve petice”.

 

VIŠE: 6 stvari koje ne bi trebalo da radite u predstojećoj školskoj godini

 

Detetova težnja da ispuni očekivanja svojih roditelja dovodi dete do straha od neuspeha da će ih razočarati ukoliko ne bude uspešno u školi, što uzrokuje različite tegobe u kojima roditelji ne prepoznaju strah od škole.

 

Takođe se strah od škole javlja kod dece koja odrastaju u porodicama u kojima su roditelji prezaštitnički prema detetu.

 

Neretko se strah od škole javlja kod dece koji odrastaju u porodicii u kojoj se  roditelji razvode ili bolest roditelja) tako da dete odbija školu jer ima potrebu da kontroliše novonastalu situaciju i na taj način spreči raspad porodice.

 

VIŠE: 4 saveta za uspešnu školsku godinu

 

Vrlo često strah od škole je posledica izloženosti deteta fizičkom i verbalnom vršnjačkom nasilju, na putu do škole ili u školi, ali i poteškoće u uspostavljanu socijalnih kontakata, piše Poliklinika za zaštitu dece grada Zagreba.

Izvor:http://www.yumama.com