I Srpski jezik (od 1.do 8.razr.)

Nekoliko reči o rečima

Nekoliko reči o rečima – najčešće jezičke nedoumice

Jezičke nedoumice

Višlji ili viši

Komparativ prideva visok je viši, nikada višlji, a superlativ glasi najviši.
Marko je viši od Ivana.

Ićiću ili ići ću

Enklitički (skraćeni) oblici glagola hteti u futuru prvom glase:
1. ću      1. ćemo
2. ćeš     2. ćete
3. će      3. će
Ukoliko se infinitv glagol završava na –ti, pišu se spojeno sa glagolom:
Kupiću nove cipele.
Međutim, ako se glagol u infinitivu završava na –ći, enklitika se piše odvojeno od glagola:
Iduće godine ići ću na letovanje.

Kontaktirajte nas ili kontaktirajte sa nama

Glagol kontaktirati znači komunicirati sa nekim, odnosno, stupiti u kontakt sa određenom osobom. Ispravan oblik je kontaktirati sa nekim,  a ne kontaktirati nekoga.
Za više informacija, kontaktirajte sa nama.

Mi bi ili mi bismo

Glagol biti u aoristu glasi:
1. Ja bih     1. Mi bismo
2. Ti bi        2. Vi biste
3. On bi      3. Oni bi
Dakle, Mi bismo vam rado pomogli, nikako Mi bi…

Milicin ili Miličin

Kod ovakvih prisvojnih prideva vrši se palatalizacija. Ispravni oblici su Miličin, Slavičin, Radičin, nikako Milicin,Slavicin, Radicin.

Nemogu ili ne mogu

Rečca NE piše se odvojeno od glagola, ispravno je samo ne mogu, ne znam, ne smem, ne dolazim. Spojeno pišemo oblike nisam, neću, nemoj, nemam.
Danas ne mogu da dođem na sastanak.
Nemam dovoljno novca da kupujem jeftine stvari.

Prevodioc ili prevodilac

Jedini ispravan oblik je prevodilac, mislilac, tužilac, čitalac, gledalac, davalac itd.
On je već godinama dobrovoljni davalac krvi.

Razočarenje ili razočaranje

Imenica je razočaranje, a glagol razočarati se. U poslednje vreme se često čuje i oblik razočarenje.

Uglavnom se ni on ne smatra nepravilnim, međutim, prednost se ipak daje obliku RAZOČARANJE: Za nju je njegov odlazak veliko razočaranje.

Strožiji ili stroži

Ispravan oblik je stroži, nikako strožiji.
Stara profesorka je bila stroga, ali je novi profesor stroži.

Ustvari ili u stvari

Piše se odvojeno, jedini ispravan oblik je u stvari.
Gledao sam u pod i ćutao. U stvari, nisam ni znao šta bih u tom trenutku rekao.

Izvor:http://casopisinterfon.org/

Jezik – Osnovni pojmovi o jeziku

Kada govorimo o jezicima mislimo na žive jezike, odnosno na jezike koji se aktivno upotrebljavaju širom sveta. Pod živim jezikom podrazumeva se jezik kojim neki narod govori, makar i jedan čovek govorio jednim jezikom to je i dalje živi jezik, odnosno jezik koji se upotrebljava u komunikaciji. Onog trenutka kad više nema ko da govori određenim jezikom, taj jezik izumire i prestaje da se koristi u aktivnoj komunikaciji između ljudi. Izračunato je da u svetu postoji između 5000 i 6000 živih, odnosno aktivnih jezika.

Jezici mogu biti prirodni i veštački. Pod veštačkim jezicima podrazumevaju se jezici koje je stvorio čovek i to su najčešće kompjuterski jezici kao što je C, PHP, JAVA, ili ESPERANTO, veštački jezik koji su stvorili ljudi sa idejom da to bude univerzalni jezik kojim će se sporazumevati svi narodi sveta. Pod prirodnim jezicima podrazumevaju se svi oni jezici kojima se ljudi sporazumevaju u svakodnevnom govoru. Svaka zemlja, odnosno svaka nacija ima svoj maternji jezik, ali isto tako svaki čovek pored svog maternjeg jezika može znati još neki jezik koji je naučio u školi ili tokom studija i usavršavanja. Prirodni jezici su engleski, nemački, španski, francuski, ruski, italijanski, arapski i mnogi drugi. Jezici sa najvećim brojem govornika su kineski, engleski, španski, hindi, ruski, arapski.

U svetu postoji 29 jezičkih porodica, kao što su uralska, kavkaska, australijska, indoevropska. Svaka jezička porodica geografski zauzima jedno područje i u sebi sadrži srodne jezike. Tako srpski jezik pripada indoevropskoj grupi jezika pored italskog, albanskog, germanskog, keltskog i drugih.

Jezik predstavlja najsavršenije sredstvo komunikacije i sporazumevanja među ljudima, a koji ima svoje tri osnovne funkcije.

1) kognitivna i ekspresivna (saznajna i izražajna; preko jezika učimo i saznajemo o svetu; i izražavamo svoje misli i osećanja)

2) akumulativna (jezik čuva sve ono što predstavlja kulturno nasleđe, istoriju jednog naroda)

3) komunikativna (jezikom komuniciramo sa drugim ljudima)

Istorija srpskog jezika

Slovenski jezici

Stari Sloveni su prvo govorili praslovenskim jezikom. Prapostojbina Slovena prostirala se između reka Visle, Odre i Labe.

Slovenski jezici se dele u tri velike grupe.

1) Zapadnoslovenski jezici;

2) Južnoslovenski jezici;

3) Istočnoslovenski jezici.

Zapadnoslovenski jezici

1. poljski (sa slovinjskim i kašupskim)

2. češki

3. slovački

4. lužičkosrpski (deli se na gornjolužičkosrpske i donjolužičkosrpske)

5. polapski (izumrli jezik iz okoline Labe)

Južnoslovenski jezici

1. slovenački

2. hrvatski

3. srpski

4. makedonski

5. bugarski

6. staroslovenski

* slovenački, hrvatski i srpski su zapadni južnoslovenski jezici,

a makedonski, bugarski i staroslovenski su istočni južnoslovenski jezici.

Istočnoslovenski jezici

1. ruski

2. beloruski

3. ukrajinski

Važnost rada na razumevanju pročitanog kod dece

Čitanje je složen proces koji se odvija na više nivoa. Kod dece koja tek uče da čitaju, naglasak je često na uspešnom prepoznavanju i interpretaciji simbola, odnosno slova. Učiteljima i roditeljima je najćešče cilj da dete čita tečno i bez greške. To jeste važan cilj, ali ono što je još važnije je da detetu od ranog uzrasta dajemo podršku u razumevanju teksta.  Za početak, to radimo tako što proveravamo koliko je dete razumelo pročitano.

Čitanje je složen proces koji se odvija na više nivoa. Kod dece koja tek uče da čitaju, naglasak je često na uspešnom prepoznavanju i interpretaciji simbola, odnosno slova. Učiteljima i roditeljima je najćešče cilj da dete čita tečno i bez greške. To jeste važan cilj, ali ono što je još važnije je da detetu od ranog uzrasta dajemo podršku u razumevanju teksta.  Za početak, to radimo tako što proveravamo koliko je dete razumelo pročitano.

U tekstu i primerima koji slede, videćemo kako to radi Spomenka Marković, profesor razredne nastave u OŠ „Josif Pančić“ u Beogradu.

Proces čitanja razvija se u četiri nivoa:

Dekodiranje (povezivanje glasa i slova, vizuelna memorija i analogija)

dekodiranje_slovaNajniži nivo je prosto dekodiranje – povezivanje grafeme i glasa – bez obaveznog razumevanja značenja onoga što se pročita. To se lako može proveriti kada učeniku postavimo nekoliko pitanja o sadržaju onoga što je upravo glasno pročitao.

Tečno glasno čitanje uopšte ne podrazumeva da dete razume šte čita.

Razumevanje pročitanog (mišljenje, pamćenje i učenje)

Na ovom stepenu se već uključuju viši intelektualni procesi i podrazumevaju da učenik razume sadržaj onoga što čita. U zavisnosti od veštine čitanja, učenik može razumeti samo eksplicitne infomacije (informacije koje doslovno pišu u rečenici ili tekstu – najčešće odgovori na pitanja KO, GDE, KADA) ili implicitne informacije (do kojih dolazi povezivanjem više informacija iz rečnice ili teksta – KAKO, ZAŠTO).

Čitalački odgovor (veza čitalac – tekst)

Svako ko čita određeni tekst učitava u njegov sadržaj sopstveno iskustvo i  doživljaj i ne postoje dva čoveka koji isti tekst dožive ne isti način. O doživljaju teksta i iskustvu prilikom čitanja treba razgovarati, ali tu ne smemo biti isključivi, već  široki u prihvatanju njihovih doživljaja (nekome se dopada, nekome ne, nekome jedan segment, nekome drugi, nekome jedan lik, nekome drugi, neko ga doživljava kao radostan, neko kao tužan, nekome je smešan, a nekome nije…)

Analiza (proučavanje teksta na osnovu književne teorije)

testOvo je najviši stepen bavljenja tekstom gde se u tumačenju koristimo znanjima iz teorije knjiženjvnosti. U mlađim razredima tu se oslanjamo na sledeće elemente književne teorije: likovi, vreme i mesto radnje, zaplet, rasplet, ideja, poruka.

U mlađim razredima osnovne škole učenici bi morali prvenstveno da savladaju prva dva nivoa. Naučna istraživanja o čitanju kažu da

„DETE DO TREĆEG RAZREDA UČI DA ČITA,

A OD ČETVRTOG ČITAJUĆI UČI“.

Učenike treba odmah učiti da  u svakom susretu sa „tim grupama kukica“ traže neko značenje. Da svaka ta grupa nekakvih znakova (slova) mora nešto da znači i da ima smisao.

Proveru razumevanja čitanja treba raditi što pre – čim se sakupi dovoljno slova da se uradi test. Testiranje razumevanja se u početku može raditi na nivou reči (može da poveže sliku i reč) i na nivou kratkih i jednostavnih rečenica.

Dobro je i da učenci shvate da se tome pridaje veliki značaj (pa se i ocenjuje).

To i roditeljima skreće pažnju na važnost vežbanja čitanja kod kuće (ali im se mora naglasiti da obavezno provere pomoću par pitanja da li je dete razumelo).

U učionici treba češće upućivati učenike da sami pročitaju tekst i dati im set pitanja kojim ćemo proveriti da li su ga razumeli – to je vežbanje u učionici na tekstovima iz Čitanke.

Za proveravanje tražiti obavezno prilagođene jednostavne tekstove  u početku (da proverimo pronalaženje eksplicitnih informacije), a posle i složenije tekstove i dalje ne mnogo dugačke) u kojima tražimo i neke zaključke  o uzrocima događaja, postucima likova i sl.

Time ih pripremamo za razumevanje zadataka iz Matematike ili sadržaja iz SON (PD).

Vežbanje razumevanja možemo raditi i na zadacima iz MAT (tražiti da izvuku podatke koje su dobili i da prepoznaju šta se od njih traži u zadatku) i tekstovima iz PD.

Ja sam  u svojim proverama zadatke u kojima se traži eksplicitna informacija vrednovala jednim bodom, a za one u kojima se traži implicitna informacija davala dva boda.

Na sledećim linkovima, naći ćete primere provere razumevanja pročitanog za učenike od prvog do četvrtog razreda.

Primer provere razumevanja pročitanog u prvom razredu

Primer provere razumevanja pročitanog u drugom razredu

Primer provere razumevanja pročitanog u trećem razredu

Primer provere razumevanja pročitanog u četvrtom razredu

Podela reči na slogove

Slog je govorna jedinica koja se ostvaruje jednim izgovornim zahvatom. U srpskom jeziku nosioci sloga mogu biti vokali (samoglasnici) a, e, i, o, u i sonanti r, l, n. U srpskom jeziku važi pravilo da granica sloga uvek dolazi posle samoglasnika, odnosno vokala. Slogovi u srpskom jeziku mogu bitiotvoreni (ako se završavaju na samoglasnik) i zatovoreni (ako se završavaju na suglasnik).

Primeri za otvorene slogove su:

ta-ta

po-lja-na

do-bi-ti

Primeri za zatvorene slogove su:

av-li-ja

tram-vaj

jad-nik

Sonant R kao nosilac sloga

 

a) kada je R na početku reči: r-va-ti, r-za-ti, r-đa-ti

b) u jednosložnim rečima: crn, trn, brz, krv

v) u višesložnim rečima: dr-vo, dr-ža-ti, kr-st-ti

Sonant L kao nosilac sloga

Najčešće se javlja u rečima stranog porekla.

bi-ci-kl, mo-no-kl, Vl-ta-va

Sonant N kao nosilac sloga

 

I-dn, I-bn

Suglasničke grupe (pravila podele reči na slogove kada su nosioci sloga suglasnici)

 

1) granica sloga je između dva suglasnika ukoliko su oni sonanti

or-la, slom-ljen, tram-vaj

2) granica sloga je između dva suglasnika ako je prvi praskavi, a drugi nije

v, r, l, lj, j

lop-ta, lep-tir, jad-nik

3) granica sloga je ispred suglasnika ako je prvi strujni ili sliveni

la-sta, vo-ćka, ma-čka

4) granica sloga je ispred suglasnika ako je drugi suglasnik  

v, r, l, lj, j 

mu-dro, je-dva, to-pljen, sve-tlost

Granica sloga može biti:

1) fonetska (nastaje usled fonetskih osobina glasa): o-du-ze-ti, ra-zlju-ti-ti

2) psihološka ili semantička (kada osećamo da je nešto prefiks): od-u-ze-ti, raz-lju-ti-ti

U srpskom jeziku prednost se daje psihološkoj, odnosno semantičkoj granici sloga.

Džepni pravopis i gramatika

https://play.google.com/store/apps/details?id=com.tiki.pravopis

 DŽEPNI PRAVOPIS I GRAMATIKA - screenshot

Џепни правопис треба да помогне у конкретним ситуацијама када нисмо сигурни како нешто написати. У разним ситуацијама писмене комуникације прву слику о себи шаљемо оним шта и како смо написали. Познавати свој језик и водити рачуна о правопису је ствар личне културе. Жељели смо да на овај начин приближимо правопис обичном кориснику који има потребу да у датом тренутку добије потребну информацију. Материјал који имате испред себе је доказ да математичари и „језичари“ могу врло добро сарађивати. Садржаје које видите одабрала је и припремила проф. српског језика, Жељка Дамјановић, а проф. математике, Тијана Пауновић „ упаковала“ је све то у овај занимљив дизајн. Садржај смо бирале на основу најчешћих ученичких грешака, а надамо се да ћемо у наредном периоду проширити и заокружити ову тему.
Апликација је намјењена свима, од седам до 97 година. Свако се нашао бар једном у ситуацији да постави себи питање (које ми овдје понављамо неколико пута) КАКО СЕ ОВО ПИШЕ?
Надамо се да ће ова апликација бити од користи и да ће свијест о заштити и очувању језика самим тим расти.

Pogledajte prvi srpski bukvar star 417 godina!

Dok su se učili pismenosti iz tuđih knjiga, Srbi nisu znali da skoro tri veka imaju sopstvenu knjigu – prvi srpski bukvar Inoka Save – po kojoj se moglo učiti srpsko čitanje i pisanje. Za njega čak nije znao ni Vuk Stefanović Karadžić.

Dok su se učili pismenosti iz tuđih knjiga, Srbi nisu znali da skoro tri veka imaju sopstvenu knjigu – prvi srpski bukvar Inoka Save – po kojoj se moglo učiti srpsko čitanje i pisanje. Za njega čak nije znao ni Vuk Stefanović Karadžić

Neprocenjivi dokument i ključno delo koje označava početke pismenosti u Srbiji – prvi srpski bukvar ne samo da nije nastao u vreme jezičke reforme pisma i pravopisa Vuka Stefanovića Karadžića (kako većina građana po automatizmu misli), već za njega Vuk nije ni znao!

Ma koliko poražavajuće zvučala ta činjenica prvi srpski bukvar čiji je autor bio Inok Savaiz manastira Dečani, iako štampan kod mletačkog štampara Đ. A. Rampacetija u Veneciji 1597, ostao je potpuno nepoznat sve do 1893!

Što zapravo znači da dok su se učili pismenosti iz tuđih knjiga, Srbi nisu znali da skoro tri veka imaju sopstvenu knjigu po kojoj se moglo učiti srpsko čitanje i pisanje.

Foto: Wikipedija / Nikola Smolenski

Baš toliko, ovo delo pratila je huda sudbina zaborava i nemara. Čak se ni o Savi Inoku nije znalo ništa više do da je bio rodom iz Paštrovića i da je bio jeromonah manastira Dečani.

Da priča bude još tužnija ovaj bukvar je nastao u doba kada je malo koja evropska zemlja raspolagala sopstvenim učilima, pismenima ili azbučnicima, a posebnost svakako predstavlja i metodika ovog pisanija, pre svega zato što je prvi put u Evropiprimenjen fonetski princip čitanja.

Ovaj bukvar je bio osmišljen tako da je na prvoj strani bila štampana azbuka, slede samoglasnici, potom slogovi, pa imena svih slova.

A za bukvar se sasvim slučajno saznalo. Najpre je 1597. godine ruski konzul u Skadru Krilov poklonio prvo izdanje novinaru i prevodiocu Okici Gluščeviću.

Potom je drugo izdanje (štampano 25. maja 1597. u Dubrovniku) 1921, kupio inženjer Milorad Dimitrijević iz Beograda, da bi naposletku oba izdanja bila poklonjena Narodnoj biblioteci Srbije.

Foto: Arhivska fotografija

Kako to na ovim nesrećnim prostorima biva, prvo izdanje na samo dva lista od kojeg je ostao samo prepis izgorelo je u bombardovanju Beograda (i Narodne biblioteke) 6. aprila 1941, a drugo, na četiri lista pukom srećom je sačuvano.

Tokom 1903, Ljuba Stojadinović je priređujući “Katalog Narodne biblioteke Srbije” uneo bukvar Inoka Save među dela srpske pismenosti.

Pre dvadesetak godina, Mihailo Blečić, Stjepan Fileki i Olivera Stojadinović priredili sureprint ovog bukvara na osnovu drugog izdanja, koje je sačuvano.

Reprint je 1991. objavila “Politika”, a na osnovu tog izdanja pomenuti autori priredili su i novu knjigu prvog srpskog bukvara inoka Save u kojoj je umesto staroslovenskih pismena korišćen računarski set tipografskih karaktera “inok sava”, koji je kreirao i čitaocima poklonio Stjepan Fileki.

(Katarina Vuković)

telegraf

Jezička (fis)kultura

1.razred                              Udžbenici na klik

cirilica

http://issuu.com/planetzoe/docs/fina_motorika

http://issuu.com/kreativnicentar/docs/bukvar

http://issuu.com/inovacijajoksimovic/docs/radna_sveska_uz_bukvar

http://issuu.com/tamaramarkovic-bankovic/docs/59074316-06-kontrolni-zadaci-srpski

http://issuu.com/zavodzaudzbenike/docs/kako_rastu_slova_-_11002

http://issuu.com/kreativnicentar/docs/moj_prvi_slikovni_recnik_srpskog_jezika

http://issuu.com/kreativnicentar/docs/zabavna_gramatika_1

http://issuu.com/zavodzaudzbenike/docs/bukvar_-_11001

http://issuu.com/kreativnicentar/docs/pocetnica-3—pisem-pisem

http://issuu.com/inovacijajoksimovic/docs/radna_sveska_uz_citanku

2.razred

 http://issuu.com/zavodzaudzbenike/docs/12115_-_ucimo_latinicu._sa_koricama

http://issuu.com/kreativnicentar/docs/zabavna_gramatika_-_radna_sveska

3.razred

http://issuu.com/kreativnicentar/docs/gramatika_4
http://issuu.com/tamaramarkovic-bankovic/docs/3._gramatika_3_srpski_jezik
http://issuu.com/kreativnicentar/docs/srpski-jezik-3

4.razred    

   http://issuu.com/kreativnicentar/docs/srpski-jezik-4-web
http://issuu.com/kreativnicentar/docs/srpski-jezik-4—nastavni-listovi-web
http://issuu.com/inovacijajoksimovic/docs/radna_sveska_za_samostalni_rad_za_s

PREPORUKA RIZNICE:

http://serbianforum.org/threads/pojam-i-podela-recenica.170493/

Pravopisna pravila

http://en.calameo.com/read/000516995ce4643851837

Korisni link  https://www.youtube.com/channel/UClrlJfu5cy0TmyKulSvzXkQ/videos

1510814_717102888309176_518329251_n
1512428_717101634975968_421514909_n

Pravopis Srpskog jezika

Podsetnik pravopisa Srpskog jezika, za one koji nisu uvek sigurni kako se šta pravilno pišu:

  • Velika i mala slova
  • Sastavljeno i rastavljeno pisanje reči
  • Interpunkcija
  • Pravopisni znaci
  • Skraćenice
  • Pisanje tuđih reči

VELIKA I MALA SLOVA

Velikim početnim slovima se pišu:

  • lična imena i prezimena: Miloš, Zoran, Jovana, Petrović, Milošević, Jovanović;
  • pomoćna reč u imenima ako se stavi na početak imena, tada se piše velikim slovom, a u drugimpoložajima malim – De Gol ali i Šarl de Gol, Leonardo da Vinči
  • nadimci i atributi ako se sami upotrebljavaju ili su srasli s imenom i postali njegov sastavni deo: Miša, Goca, Jovan Jovanović Zmaj, Dušan Silni, Ričard Lavljeg Srca, Petar Veliki;
  • imena božanstava: Zevs, Afrodita, Apolon, Manitu;
  • imena životinja i građevina: Šarac, Jablan, Vučko, Sava centar, Krivi toranj u Pizi;
  • imena pripadnika naroda: Srbi, Srbin, Grci, Grk, Crnogorac, Mađar;
  • imena stanovnika gradova, krajeva, zemalja, država, kontinenata: Novosađanin, Piroćanac, Nišlija, Bačvanin, Jugosloven, Evropljanin, Australijanac;
  • imena nebeskih tela: Sunce, Zemlja, Mesec, Kumova slama, Andromeda;
    Zemlja, Sunce i Mesec kada ne znače nebeska tela pišu se malim slovom: naš mesec, sa zemlje, jako sunce,….
  • imena kontinenata, država, naseljenih krajeva i mesta (sve reči u njima osim veznika i priloga): Evropa, Srbija, Crna Gora, Mačva, Dalmacija, Beograd, Novi Sad, Bosna i Hercegovina, Brod na Kupi, Južna Amerika, Dvor na Uni;
  • imena mora, reka, jezera, planina i druga geografska imena: Dunav, Palić, Kopaonik;
    ako se sastoje iz više reči, pišu se velikim početnim slovom samo prve reči, a druge samo ako su vlastite imenice: Južna Morava, Beli Drim, Jadransko more, Fruška gora, Plitvička jezera, Balkansko poluostrvo.
  • imena ulica i trgova, ako se sastoje iz više reči samo se prva reč piše velikim slovom a ostale malim slovom izuzev vlastitih imena: Bulevar Nikole Tesle, Ulica Petra Petrovića Njegoša, Studentski Trg, Železnička ulica, Beogradska ulica;
  • imena praznika: Božić, Uskrs, Bajram, Đurđevdan, Nova godina, Prvi maj;
  • nazivi ustanova, preduzeća, društava: Matica srpska, Osnovna škola „Mladost“, Vojvođanska banka, Beogradsko dramsko pozorište, Srpsko pevačko društvo, Sportsko društvo „Partizan“, Medicinski fakultet u Beogradu, Organizacija ujedinjenih nacija;
  • nazivi knjiga, časopisa, novina, književnih dela: Opšta enciklopedija, Naš jezik, Borba, Na Drini ćuprija, Svet kompjutera;
  • istorijski događaji: Prvi svetski rat, Oktobarska revolucija
  • imena sklopljenih sporazuma i mira: Karlovački mir, Varšavski pakt
  • imena ulica i trgova: Šekspirova ulica, Trg mladenaca, Kej žrtava racije, Ulica kneza Danila
    Dvojaka upotreba je dozvoljena ako je reč ulica neobavezna:
    Ulica Alekse Šantića (Alekse Šantića ulica), ili ul. Alekse Šantića, ul. Devet Jugovića,….
  • imena životinja i zajedničke imenice upotrebljene kao ime i prezime: Bambi, Miki Maus, Belka, Jablan, sneško Belić, Deda Mraz
  • obraćanje iz poštovanja (samo kada se obraćamo pojedincu): Vi, Vaš, Ti, Tvoj
  • skraćenice (sve se piše velikim slovom bez tačaka): VJ, OŠ, RS, APV, …
  • prva reč posle dve tačke kada je upravni govor među navodnicima:
    Al’ govori Musa Arbanasa: „Priđi, Marko, ne zameći kavge, il’ odjaši da pijemo vino…“;
  • nastavak pisma iza naslova ako se pismo nastavlja u novom redu, i to bez obzira da li se iza naslova stavlja zarez ili uzvičnik:
    Draga mama,
    Tvoje pismo sam primila tek juče iako…
  • prisvojni pridevi izvedeni od vlastitih imenica sufiksima -ov, -ev, -in: Markov, Milošev, Marin, Bosančeva, Beograđankina, Jugoslovenov.

Malim slovom se piše:

  • nastavak upravnog govora ako je bio prekinut umetnutom rečenicom radi nekog objašnjenja;
    na primer:
    „Hoće li svi“, pitao je direktor na zboru učenika, „pomoći u uređenju okoline škole?“;
  • nastavak rečenice posle upravnog govora, na primer:
    „Hoćemo!“ – odgovorili su svi prisutni učenici.
    „Krenimo na posao, onda, odmah posle sastanka“ – povikaše neki učenici.
  • zamenice vi i vaš kad se u pismu ne obraća samo jednoj osobi već grupi ili kad se piše dopis nekoj ustanovi, firmi, društvu; npr.:
    Osnovnoj školi „J.J. Zmaj“,
    Obaveštavamo vas da je…
  • nazivi kulturnih, duhovnih i društveno-političkih pokreta: humanizam, romantizam, srednji vek
  • učesnici pokreta i ratova: solunac, republikanac
  • zvanja i titule: despot, vožd, car, predsednik, patrijarh, profesor, doktor, sveti apostol Pavle, sveti Sava (ako se misli na ličnost, ali Sveti Sava ako je praznik)
  • prisvojni pridevi izvedeni od vlastitih imenica na ski, ški, čki: novosadski, vršački,…

SASTAVLJENO I RASTAVLJENO PISANJE REČI

Sastavljeno se pišu:

  • redni brojevi: petogodišnji, dvestoti
  • imenice: Beograd, elektroprivreda, dvadesetpetogodišnjak, nalivpero, automehaničar
  • nijanse boja: svetlozeleni, tamnopali, mrkožut (sa crticom ako se misli na obojenost sa više boja: plavo-bela, crveno-beli,…)
  • nazivi stanovnika naselja iako se imena tih naselja sastoje od dve akcentovane reči i pišu se odvojeno; na primer: Novosađanin (prema Novi Sad), Belocrkvanka (prema Bela Crkva), Bjelopoljac (prema Bjelo Polje);
  • prisvojni pridevi izvedeni od naziva mesta ako se sastoje od dve akcentovane reči, npr. gornjomilanovački (prema Gornji Milanovac), južnoamerički (prema Južna Amerika), krivopalanački (prema Kriva Palanka);
  • imenice prepodne i popodne kad označavaju u celini vreme dana pre 12 sati ili posle 12 sati, na primer: Celo popodne/prepodne smo te čekali.
    Ali, kad se ovim izrazom označava neki trenutak pre ili posle 12 časova, piše se rastavljeno, npr.:Doći ću sutra pre podne, odmah posle doručka.;
  • prilozi: kadkad, kojekuda, takoreći
  • složeni prilozi kao: malopre, pokadšto, gdekad, gdegde, najednom, napamet, otprilike, sneruke i predlozi: povrh, namesto, ukraj, uoči, podno;
  • izrazi sastavljeni od predloga i neke druge reči: odonda, usput, nažalost, naizgled, odpočetka, bestraga, doduše
  • u prostom futuru kod glagola sa infinitivom na -ti (pričati): pričaću, pričaćeš, igraćemo, pevaćete
  • rečica „put“: jedanput, dvaput, triput (ali odvojeno za „puta“ i redne brojeve: četiri puta, pet puta, sto puta, drugi put, treći put, svaki put)
  • rečica „ne“ uz imenice i prideve s kojima srasta u složenice, na primer: neznanje, nečovek, nezahvalnost, neznalica, nebriga, neprijatelj
  • rečica „naj“ u superlativu opisnih prideva, na primer: najlepši, najlakši, najbolji, najjači, najjednostavniji.

Sa crticom se pišu:

  • višečlani nazivi mesta, na primer: Herceg-Novi (iz Herceg-Novog, u Herceg-Novom), Ivanić-Grad;
  • dve imenice od kojih jedna određuje drugu, a zajedno označavaju jedan pojam, na primer: baš-čaršija, radio-amater, rak-rana, auto-put, general-major, general-potpukovnik
  • kombinacije: ugljen-dioksid, kalijum-sulfat, crveno-beli, pet-šest, dan-dva
  • uzvici: tuc-muc, bla-bla, av-av, hi-hi-hi
  • kombinacijama sa brojem: 50-godišnjica, 8-časovni rad
  • dvojna prezimena: Savić-Petrović (ali ako se prvi deo menja po padežima, crtica se ne piše: Vuk Stefanović Karadžić)

Sa crticom i razmacima (tzv: ne crtica) se pišu:

  • kombinacija višečlanih brojeva: dvadeset jedan – dvadeset dva
  • kombinacija lokacija: voz Beograd – Bar, raketa zemlja – vazduh

Rastavljeno se pišu:

  • rečica „ne“ piše se odvojeno od glagola: ne slušaju, ne umarajući se, ne mogu, ne prepoznajući, ne umeš,… Izuzetak čine: nisam, neću, nemam, nemoj, i trpni glagolski pridev: nepokošena, neugrađeno
  • odrične zamenice niko, ništa, nikoji, ničiji, nikakav kad se upotrebljavaju s predlogom, na primer: ni za koga, ni sa kim, ni u čijem, ni pred kakvim, ni za kojim;
  • rečica „li“ uz glagole u upitnim rečenicama, npr. Hoćeš li doći? Veruješ li mi? Znaš li to?
    i u upitnim rečenicama sa da, na primer: Da li bi mi pomogla? Da li imaš novca?
  • izrazi sastavljeni od predloga i neke druge reči: do tamo, do kraja, do viđenja, na primer, bez sumnje
  • kod glagola na -ći (ići): ići ću, ići ćemo, reći ćete,..

INTERPUNKCIJA

U pisanju se radi jasnijeg prikazivanja onoga što hoće da se kaže, upotrebljavaju pojedini znaci koji se zajedno nazivaju interpunkcija ili rečenični znaci.

Znaci interpunkcije su: tačka, zarez, tačka i zarez, dve tačke, navodnici, upitnik, uzvičnik, zagrade i crta.

Tačka se stavlja na kraju obaveštajne – potvrdne i odrične rečenice, na primer: Svaki dan učim za ispit. Za ispit ne učim redovno.

Na kraju upitnih rečenica stavlja se upitnik, a iza uzvičnih rečenica, kao i iza manjih govornih jedinica koje se izgovaraju u uzbuđenju, povišenim glasom, stavlja se uzvičnik, na primer: Kako si? Šta radiš? Uh, što sam gladna! Ne viči! Požar!

Kada se pitanje izgovara povišenim glasom iza njega se stavljaju i upitnik i uzvičnik; npr. On položio?! Ne daš?!

Zagradom se u rečenici odvaja ono što se dodaje radi objašnjenja prethodne reči ili dela rečenice, na primer:Interpunkcija (rečenični znaci) doprinosi jasnijem izražavanju. Imenske reči (imenice, pridevi, zamenice i brojevi) menjaju se po padežima. Za vreme Prvog svetskog rata (1914 – 1918) vladale su nestašice hrane, odeće i lekova.

Zarez se kao znak interpunkcije upotrebljava često i u različitim rečeničnim situacijama. Pošto je jedno od osnovnih načela srpskog pravopisa slobodna (logična) interpunkcija, za upotrebu zareza je najvažnije pravilo da se ono što je u mislima tesno povezano, što predstavlja jednu celinu, ne odvaja zarezom, a delovi koji čine celinu za sebe, odvajaju se zarezom od ostalih delova rečenice.

Zarezom se odvajaju:

  • reči i skupovi reči (istovrsni delovi rečenice) u nabrajanju: Miša, Drenko, Nenad i Srđan su otišli na izlet. Poneli su i dobre hrane, i bezalkoholnih pića, i društvenih igara.
  • nezavisne rečenice kad nisu povezane veznicima: Došao je, pozdravio se, dobro večerao i nestao.
  • paralelni delovi rečenice kad su u suprotnosti: Zadatak je težak, ali zanimljiv. Pokloniću tebi a ne Igoru. Nismo letovali na moru, već u planini.
  • rečenice koje su u suprotnosti: Kasnije smo krenuli, ali smo stigli na vreme. Vi ste pošli ranije a ipak ste zakasnili.
  • rečenice u inverziji (kad se zavisna rečenica nalazi ispred glavne), na primer: Kad se spremim, pozvaću te telefonom. Ako možeš, pomozi mi. Iako sam znala, nisam odgovorila na sva pitanja.
  • reč ili skup reči koji su naknadno dodati ili umetnuti u rečenicu: To je, dakle, tvoj voćnjak. Sve ću ti, naravno, ispričati. Ti si u pravu, neosporno.
  • vokativ i apozicija su, takođe, naknadno dodati u rečenicu, pa se odvajaju zarezom, na primer: Vi ćete, deco, dobiti slatkiša. Tebi ćemo, bako, doneti voća. Dela Ive Andrića, jedinog jugoslovenskog Nobelovca, prevedena su na mnoge jezike.
  • uzvici isto nisu sastavni delovi rečenice, pa se odvajaju zarezom: Uh, što je hladno! Oh, što me boli zub! O, stigla si?!
  • umetnute rečenice na primer: U mom selu, koje je jedno od najuspešnijih u voćarstu, gotovo svi gaje maline.
  • između mesta i datuma, na primer: Sombor, 15. avgust 1991. U Novom Sadu, 2. aprila 1957.

Tačka i zarez se upotrebljavaju:

  • između rečenica koje su u složenoj rečenici manje povezane sa drugim rečenicama, na primer: Kad smo se sreli, pozdravili smo se, razgovarali o školi; nismo pominjali nedavnu svađu.
  • između grupa reči koje se razlikuju po srodnosti, na primer: Na put ću poneti: odeću, obuću, kišobran, higijenski pribor; knjige, sveske, pribor za pisanje; društvene igre, fudbal i reket za stoni tenis

Dve tačke se se stavljaju:

  • iza reči kojima se najavljuje nabrajanje, a ispred onoga što se nabraja, na primer: Na pijaci kupi: sira, jaja, kajmaka, mesa, salate i luka.
  • ispred navođenja tuđih reči (upravnog govora); npr. Rekao nam je doslovno: „Novac za ekskurziju je obezbeđen“.

Navodnicima se obeležavaju:

  • tuđe reči kad se doslovno navode. Na primer: Ulazeći svi zagrajaše „Srećan ti rođendan!“
  • reči koje se upotrebljavaju s ironijom i kojima nečemu želi da se da suprotno značenje. Znam, ti si „vrednica“. Doneo je tvoj „veliki prijatelj„.

Crta se piše:

  • Umesto prvog dela navodnika u dijalogu i to u štampanim tekstovima, a drugi deo se izostavlja; i na kraju upravnog govora se piše crta ako se rečenica nastavlja i objašnjava nešto o upravnom govoru; na primer:
    – Ko je to bio? – Upita majka.
    – Moj drug.
    – Zašto ga nisi pozvao unutra?
    – Žurio je – promrmlja Miloš.
  • kad se želi nešto istaći, ili naglasiti suprotnost, neočekivanost; na primer: Pođem ja, kad – nigde nikog. Sve sam naučila, sve znam – ne vredi, zbunila sam se

PRAVOPISNI ZNACI

Pravopisni znaci se upotrebljavaju uz pojedine reči za razliku od interpunkcije koja se upotrebljava u rečenici.
U pravopisne znake se ubrajaju: tačka, dve tačke, nekoliko tačaka, crta, crtica, zagrada, apostrof, znak jednakosti, znaci porekla, akcentski znaci i genitivni znak.

  • Tačka se kao pravopisni znak upotrebljava:
    – iza skraćenica: npr., itd., sl., tj.;
    – iza rednih brojeva kada se pišu arapskim brojkama: 15. mart 1991. godine.
    Tačka se ne piše iza rednih brojeva napisanih arapskim brojkama kada se iza njih nađe drugi pravopisni znak (zarez, zagrada, crta ili koji drugi); npr.:
    O tome ćete naći informacije na 119, 120, 121 i 122. strani.
    Na nekim spratovima (2, 4. i 5) su pokvarene električne instalacije.
    Na 10-15. kilometru ćeš ugledati planinarski znak.
  • Dve tačke se kao pravopisni znak pišu između brojeva ili slova kojima se iskazuje neki odnos i čitaju se „prema“. Na primer:
    Rezultat utakmice je 2:1 u korist „Crvene Zvezde“.
    Korenski samoglasnik se smenjuje o:i:a u rečima ploviti – plivati – poplaviti.
  • Nekoliko tačaka (najčešće tri) stavljaju se umesto izostavljenog teksta i u isprekidanom tekstu; na primer:
    Predlozi su: kod, pored, u, sa…
    Kad se voz zaustavio, on se pojavi… i reče: „Divno je vratiti se kući“.
  • Crta se kao pravopisni znak upotrebljava:
    1. između brojeva umesto predloga do, npr.:
      Kupi 10 – 15 kilograma krompira.
      Ivo Andrić (1892 – 1975) je dobio Nobelovu nagradu za književnost.

      Ako se ispred prvog broja nalazi predlog od, crtu ne treba pisati već ispisati i predlog do; na primer: Prvi svetski rat je trajao od 1914. do 1918. godine.
    2. između naziva gradova i drugih mesta da bi se označio pravac kretanja, na primer:
      Put Beograd – Niš ima veliki privredni značaj.
    3. između dva ili više imena kojima se označavaju tako tesno vezani pojmovi da oni čine jedan pojam.: Utakmica „Crvena Zvezda“ – „Partizan“ je uvek najznačajnija utakmica koja se igra.
  • Crtica se kao pravopisni znak piše:
    1. između delova polusloženica: radio-aparat, auto-mehaničar, foto-aparat, aero-miting
    2. pri rastavljanju reči na slogove na kraju retka
    3. u složenim ili izvedenim rečima u kojima se prvi deo piše brojem a drugi deo slovima:
      150-godišnjica, 40-tih godina prošloga veka, 15-godišnjak
    4. između skraćenica i nastavka za oblik, na primer:
      Prema Tanjug-ovoj vesti, do rata među sukobljenim stranama neće doći. Kulturna saradnja sa UNICEF-om je dobra.
  • zagrada kao pravopisni znak:
    1. služi da označi oba oblika reči o kojima se govori, npr.:
      Predlog s(a) us instrumental sredstva se ne upotrebljava.
    2. stavlja se iza rednog broja ili slova kojima se označava novi odeljak: 1), 2), 3) itd. – a), b), v) itd.
  • apostrof se stavlja umesto izostavljenog slova: Je l’ to tačno?
  • znak jednakosti se upotrebljava između reči da bi se označila njihova jednaka vrednost, a čita se: jednako, ravno, isto što, jeste. Na primer: himba = sumnja, tata = subjekat (u rečenici)
  • znaci porekla su > i <. Upotrebljavaju se u stručnim tekstovima.
    1. znak > se čita „dalo je“ ili „razvilo se u“, npr.: tvojega > tvoega > tvooga > tvoga;
    2. znak < se čita „postalo je od“, npr.: crnji < crn -ji; junače – junak –e
  • akcentski znaci se beleže u stručnoj literaturi (obično iz gramatike) i u običnim tekstovima kad je potrebno da se označi reč koja se od iste reči u susedstvu razlikuje samo akcentom; npr.:
    Sâm sam to uvideo.
    Došao je da dâ oglas.
  • genitivni znak se stavlja na krajnji vokal genitiva množine kad je potrebno označiti razliku ovoga oblika od drugih oblika, najčešće genitiva jednine iste zamenice. Na primer: Iz primerã možete zaključiti o toj pojavi.
    Znači, genitivnim znakom je naznačeno da je to genitiv množine, odnosno da se iz više primera može zaključiti, a ne samo iz jednog.

SKRAĆENICE

U srpskom jeziku postoje dve vrste skraćenica:

  • Skraćenice koje nastaju skraćivanjem reči u čitanju se izgovaraju potpuno, kao da nisu skraćene. I one se međusobno razlikuju, a najčešće se upotrebljavaju sledeće:
    • skraćenice kod kojih se skraćivanje označava tačkom:
      br. (broj) tzv. (tako zvani) ž.r. (ženski rod)
      uč. (učenik) i sl. (i slično) v.d. (vršilac dužnosti)
      str. (strana) tj. (to jest) o.g. (ove godine)
    • skraćenice za mere, veličine, novčane jedinice koje se pišu bez tačke:
      m (metar) g (gram) USD (američki dolar)
      cm (centimetar) t (tona) EUR (evro)
      km (kilometar) l (litar) JPY (japanski jen)
      kg (kilogram) dcl (decilitar) GBP (britanska funta)
      mg (miligram) hl (hektolitar) SIT (slovenački tolar)
      Pošto su to međunarodne skraćenice pišu se latinicom.
    • Bez tačke se pišu i sledeče skraćenice: dr (doktor), gđa (gospođa), gđica (gospođica).
  • Skraćenice koje su nastale od prvog slova ili sloga svake reči u višesložnim izrazima (složene skraćenice) čitaju se različito:
    • neke se čitaju potpuno kao da su svi delivi reči napisani, a pišu se bez tačke, npr.:
      VPŠ – Viša poslovna škola, UN – Ujedinjene nacije, PTT – Pošta, telefon, telegraf
    • neke postaju reči pa se čitaju kao skraćenice i menjaju po padežima, npr.:
      Bila sam u SAD-u. Iz SAD-a sam donela kompakt diskove sa operskom muzikom.
    • skraćenice preuzete iz stranih jezika pišu se kako se izgovaraju i menjaju se po padežima, npr.:
      Uneskova pomoć zemljama u razvoju je dragocena. Pomoć u hrani i lekovima je stigla od Unicefa.

PISANJE TUĐIH REČI

U srpskom jeziku, kao i u drugim jezicima, ima mnogo reči koje su preuzete iz jezika drugih naroda i prilagođene našem jeziku. Takve reči danas i ne osećamo kao pozajmljenice, na primer: puška, čarapa, košulja, sat, sapun, kralj i dr.

U drugu vrstu pozajmljenica ili tuđica spadaju reči koje osećamo kao reči stranog porekla. Takve reči treba upotrebljavati s merom: kad za njih nema zamene, u naučnim tekstovima, u oblastima tehnike i sl.

Za pisanje pozajmljenica postoje utvrđena pravila:

  • Reči iz klasičnih jezika (grčkog i latinskog) su se odomaćile u našem jeziku i u naučnoj terminologiji i prilagodile duhu našeg jezika, pa se pišu onako kako se izgovaraju:
    astronomija, instrument, subjekat, hemija, gimnazija, hirurgija; Ciceron, Olimp, Homer, Aristotel, Vavilon, Cezar itd.
  • U pisanju reči iz živih jezika ima malo razlika:
    • Zajedničke imenice i pridevi pišu se onako kako se izgovaraju u jeziku iz kojeg su preuzete, ali prilagođeno našem pismu i glasovnom sistemu. Na primer: spiker i tvist se u našem jeziku ne mogu izgovoriti kao u engleskom. U ovakve pozajmljenice spadaju reči: gulaš, ambalaža, intervju, korner, ofsajd, duet, bas, bife, šofer, kompjuter i mnoge druge.
    • Tuđa vlastita imena pišu se različito:
      • izvorno, onako kako se pišu u jeziku iz kojeg potiču, ako se na srpskom pišu latinicom, na primer: Ernest Hemingway (Ernest Hemingvej), Boccaccio (Bokačo), Shakespeare (Šekspir), Chicago (Čikago), New York (Njujork), München (Minhen), Zürich (Cirih); u tom slučaju se u zagradi piše kako se ime izgovara, i to samo kad se pominje prvi put
      • onako kako se izgovaraju (fonetski) kad se na srpskom pišu ćirilicom; u tom slučaju se, kad se prvi put pomene ime, u zagradi piše izvorno;
      • fonetski, bez obzira na naše pismo, kad su reči iz slovenskih jezika koji se služe ćirilicom (ruskog, bugarskog, makedonskog itd.); na primer: Jesenjin, Nikolaj Gogolj, Lav Tolstoj, Janevski, Gligorov itd.
    • Imena mnogih stranih gradova, zemalja i druga geografska imena pišu se fonetski i ćirilicom i latinicom ako su već dugo prilagođena duhu našeg jezika, na primer: Njujork, Beč, Venecija, Mađarska, Rim, Solun itd.
    • Ево једног линка: http://www.pitajtelektora.com/?p=1375

Петлово брдоНови СадСавски венацВелика Плана,Ново насељеНова ВарошСтаро сајмиште

Када писати обе речи великим почетним словом, а када само прву? Једноставно је:

а) У двочланим именима градова, места, градских насеља и сл. писаћемо великим почетним словима ОБЕ речи: Стара Пазова, Горњи Милановац, Сремски Карловци, Бела Црква.

б) Код имена градских насеља и градских четврти, писаћемо великим словом САМО ПРВУ реч: Баново брдо, Стари град, Професорска колонија итд.

http://www.sophia.org/tutorials/tutorial-48?cid=embedtutorial/ IMENICE/

http://www.sophia.org/tutorials/tutorial-30?cid=embedtutorial /ATRIBUT/

http://www.sophia.org/tutorials/tutorial-22?cid=embedtutorial/REČENICE PO OBLIKU/

http://www.sophia.org/tutorials/tutorial-21?cid=embedtutorial /REČENICE PO ZNAČENJU/

http://www.sophia.org/tutorials/tutorial-29?cid=embedtutorial /UPRAVNI GOVOR I I II MODEL/

http://www.sophia.org/tutorials/tutorial-28?cid=embedtutorial /UPRAVNI GOVOR III MODEL/

Ostavite komentar

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: