*Narodna tradicija-Običaji nešeg naroda

*BOGOJAVLJENSKA NOĆ 18.-19.1.

Ako noćas u ponoć otvorite prozor i pogledate u nebo, verovatno ćete primetiti da i bar neko od vaših komšija radi isto. Ovo ne treba da vas čudi… reč je o prastarom srpskom običaju!

Danas je Krstovdan, veliki hrišćanski praznik i prvi dan posle Božića kada se posti. Nekada je podrazumevao veliki broj rituala i običaja, ali je danas većina njih pomerena na Bogojavljenje.

Ipak, glavna stvar dešava se noćas! Čim Sunce zađe, uoči praznika, hrišćani počinju da se pozdravljaju sa „Bog se javi!“, a odgovoraju sa „Vaistinu se javi!“, a naročito je bitno ostati budan do ponoći!

Naime, naši stari veruju da je noć između 18. i 19. januara vreme kada se nebo otvara i „Bog se javlja“. Prema verovanju, Bogojavljenje – javljanje ili objava Boga, dešava se u gluvo doba, uoči Bogojavljenja, kada se na tren otvara nebo, da se ukrštaju vetrovi što duvaju zimi s onima što duvaju leti.U tom trenutku sve vode sveta prestanu da teku, a onaj ko se zatekne na otvorenom i to vidi, može od Boga da zatraži ispunjenje jedne želje.

Dan kada je Isus Hrist kršten u reci Jordan

Po hrišćanskom verovanju, 30. godine naše ere Isus Hristos je kao drvodelja živeo sa svojom majkom Marijom i njenim mužem Josifom, a tada je pozvao Jovana Preteču da ga krsti u reci Jordan. Po Bibliji, odmah po krštenju, a ono je obavljeno tri puta porinjanjem u vodu, otvorilo se nebo i začuo se glas Boga Oca koji je objavio da je Isus sin njegov, a tada na rame Isusa slete Sveti Duh u obličju goluba. Ovim krštenjem je Isus označio početak svoje misije i propovedi.

Bogojavljenje je jedan od petnaest najvećih hrišćanskih praznika.

Osim ovog, prema mišljenju mnogih najlepšeg običaja za Bogojavljenje, ovaj praznik karakteriše i veliki broj drugih verovanja preteklih iz davnina.Veruje se da će neudate devojke, ukoliko stave ogledalce pod jastuk 18. januara uveče sanjati muškarca za koga će se udati.

Takođe, u pojedinim krajevima mlade devojke mese po četiri loptice od testa. U tri stave papirić sa imenima svojih simpatija, a jedan ostave prazan. Zatim se te loptice ubace u ključalu vodu i koja prva izbije na površinu, ona nosi papirić sa imenom ljubavi te devojke.

Ukoliko je isplivala prazna loptica, znači da devojka još nije upoznala svog suđenog.

Verovalo se i da vreme na Bogojavljenje predskazuje kakvo će vreme biti cele godine. Ako sutra bude jak mraz ili pada sneg, godina će biti rodna. Ako pak, bude vedro, biće sušna godina. Ukoliko 19. januar bude kišovit, cele godine će biti dosta padavina i poplava.

Na ovaj dan se osvećuje voda za koju se veruje da je lekovita i čudotvorna i naziva se bogojavljanska voda. Nju vernici nose kućama njome krope svoje domove i čuvaju je kao lek tokom cele godine.

Bogojavljenje se širom Srbije obeležava i tradicionalnim plivanjem za bogojavljenski krst.

Tako bar narod kaže…

Naravno, ima i onih koji misle da su svi navedeni običaji samo praznoverica i glupost. Za neke od njih Srpska pravoslavna crkva kaže da su paganski. Ipak, svi su izdržali test vremena i i danas opstaju.

Zbog toga noćas, tačno u ponoć, otvorite prozor i zamislite želju… neka bude jasna i glasna… nedvosmislena i „bogougodna“… i imajte malo vere! Ne može da škodi!

* Sve što treba da znate o krštenju

Saznajte šta je verski ispravno, a šta suvišno prilikom tog svečanog čina.

Obred krštenja može da se obavi svakog dana u godini, u bilo koje doba dana i noći. Nije neophodno da roditelji deteta budu pravoslavne vere, niti da su kršteni, ali kum ili kuma moraju da budu punoletni, i da kod sebe imaju krštenicu kao dokaz da su obavili svetu tajnu krštenja. Kum kupuje sveću u crkvi, jer je ta sveća osveštana, a neophodno je da se donese i belo platno (krsnica), kojim se dete ogrće ili u koje se uvija posle krštenja.
Po pravilu crkve, trebalo bi da sveštenik čita molitvu ženi prvog dana kada rodi dete, zatim osmog dana posle rođenja, kada se detetu daje ime (znamenje) – i kada postaje oglašeni, i zatim u četrdeseti dan, kada se vrši ocrkovljenje deteta (unošenje u crkvu). Međutim, u praksi se zadržalo uglavnom samo krštenje, i ponegde znamenje.

Znamenje

Nekoliko dana od porođaja, kada majka i dete izađu iz porodilišta, vrši se znamenje deteta – u spomen na događaj kada su malog Hrista osmi dan po rođenju odneli u hram, i kada je dobio ime. Neko od mlađih ukućana, srodnika ili komšija odlazi kod nadležnog sveštenika, sa flašom vode po znamenje. Sveštenik osveti vodicu, naspe je u flašu, stavi u nju stručak bosiljka, i daje detetu ime – koje ono nosi do krštenja. To je „ime na znamenju“. Vodica u flaši se donosi kući, i po narodnom običaju se četrdeset dana dodaje u vodu kojom se beba kupa, sve do krštenja. Krštenje se vrši u hramu, manastirima ili crkvama gde ima krstionica, a može i u domu roditelja.

Obred krštenja

Sam čin krštenja naziva se miropomazanje. Obred krštenja se obavlja po strogo utvrđenim pravilima, i pun je simbolike. Ako uslovi dozvoljavaju, dete se prvo raspovije, kum ga uzme u ruke, i svi se okrenu ka istoku. Sveštenik

Šta je potrebno za krštenje?
Potrebno je pripremiti krsnicu. To je platno bele boje, veličine do jednog ipo metra, u koje se dete uvija posle krštenja. Od tog platna se potom detetu sašije košuljica. Krsnica simoblizuje nevinost, čednost i bezgrešnost, jer je bela boja simbol duhovne i telesne čistote. Kosica koju sveštenik ošiša pri krštenju se stavlja u vosak i čuva u kući, kao uspomena na ovaj veliki događaj u životu deteta. Sveća koja se pali na krštenju, takođe se čuva u kući kao draga uspomena.
osenjuje dete krsnim znakom, a kum se okreće ka zapadu, odriče satane i pljuje na njega. Potom, okrenut ka istoku, izjavljuje da se sjedinjuje sa Hristom, i da veruje njemu kao caru i Bogu.

Sveštenik osveštava vodu kojom treba da bude poliveno dete, a zatim mu svetim uljem pomazuje čelo, prsa, ruke i noge. Kada dete „pomaže“, sveštenik ga krštava tako što izliva osveštanu vodu na njegovu glavu, govoreći: „Krštava se dete Božje (ime) u ime Oca, Sina, i Svetoga duha, Amin“. Potom dete ogrće ili uvija u krsnicu i pomazuje svetim mirom, čineći znak krsta na njegovom čelu, očnim kapcima, nozdrvama, usnama, ušima, prsima, rukama i nogama. Ceo obred prate određene molitve, a sveti čin krštenja se završava molitvom za dug život i dobro zdravlje kuma i novokrštenog.

Krštenjem se postaje član Pravoslavne crkve, a kršteni stiču sva prava u njoj – ispovedanje, pričešće, venčanje, pravo da se mole za njegovo zdravlje, da bude biran u crkvene uprave i druga crkvena tela.

* PRVA SVETA TAJNA: Kako organizovati krštenje po srpskim običajima!

Krštenje deteta je veliki događaj za svaku porodicu. Da bi sve proteklo u savršenom redu, dobro je da roditelji znaju čega bi trebalo da se pridržavaju

krstenje, sveta tajna, sveca, foto profimedia

Ovaj tekst je preuzet sa sajta Yumama.com

Stari je običaj da se dete krsti još dok je beba, dok ne proslavi prvi rođendan. U današnje vreme, tradicija se manje poštuje, pa se dešava da se taj svečani čin odlaže za neke kasnije godine. Ipak, roditelji sve češće krštavaju svoje čedo u najranijem uzrastu. Nakon donošenja odluke o krštenju deteta, roditelji bi trebalo da se upoznaju sa važnim pravilima ovog verskog obreda. Svakako, podrazumeva se dogovor sa sveštenikom, koji će da objasni šta je potrebno i da zakaže krštenje.

Gde se vrši krštenje?
Krštenje je Sveta tajna kojom čovek postaje hrišćanin i član crkve. Čim dete malo ojača, posle nedelju-dve, može da se izvrši krštenje: u hramu, manastirima i crkvama gde ima krstionica, a može i u domu roditelja, ako je neophodno. Međutim, važno je znati da, ukoliko se dete krštava pre četrdesetog dana od rođenja, majka ne može da prisustvuje krštenju.

Kada je pogodno da se obavi?
Krštenje može da se izvrši bilo kojeg dana, u svako doba dana i noći, ukoliko postoji potreba za tim. Naročito je dobro ako se obavi praznikom, da se dete i roditelji tog dana pričeste. Krštenje ne bi trebalo obavljati, osim u slučaju nužde ili nekog drugog valjanog razloga: u periodu od Božića do Krstovdana i u toku Velike, Strasne sedmice (izuzev Velike Subote).

Šta je neophodno za taj čin?
Za ovaj svečani događaj treba pripremiti krsnicu – platno bele boje, veličine od jednog do jednog ipo metra,  u koje se dete uvija posle krštenja. Od nje se, potom, detetu sašije košuljica, benkica ili jastučić za spavanje. U nekim krajevima je običaj da se dete, kada počne krštenje, zavija u očevu belu košulju, sve dok ne bude kršteno vodom. Bela košulja i krsnica simbolizuju nevinost, čednost i bezgrešnost, jer je bela boja simbol duhovne i telesne čistoće. Potrebno je i ulje, po mogućstvu maslinovo, kojim se dete pomazuje. Kum kupuje sveću u crkvi (može da se kupi nekoliko dana ranije, pa da se ukrasi). Negde je običaj i da se ponese jedan ili dva velika bela peškira, kao i krstić za dete.

Uputstva za vreme bogosluženja
Jedna osoba treba da bude određena da dete skine pre i obuče posle krštenja. Fotografisanje je dozvoljeno, ali sa merom – da ne ugrožava službu. Onaj ko to radi, mora da zna gde je dozvoljeno stajati za vreme fotografisanja ili snimanja. Stoga je najbolje da se posavetuje sa sveštenikom pre obavljanja službe.

Poštovanje verskih pravila
Zbog organizovanja svečanog ručka, crkva preporučuje da se krštenje obavi u dan kada se mrsi. Ukoliko se krštenje obavlja uz post, obavezna je posna hrana. Smatra se da roditelji čine veliki greh ako tada pripremaju mrsnu hranu. Posle krštenja, voda kojom se dete krsti prosipa se na mesto gde se ne gazi, ili se izlije uz neki kalem, ili u cveće u kući. Kosica koju sveštenik odseče pri krštenju, stavlja se u vosak, pa se i ona stavlja na neki kalem, ili se čuva u kući, kao uspomena na ovaj veliki događaj u životu deteta. Sveća koja se pali na krštenju, takođe se čuva u kući kao draga uspomena.

Institucija kumstva
Kum, koji daje ime detetu, svedok je krštenja i duhovni roditelj deteta koje se krštava. On mora da bude pravoslavne vere, kršten i punoletan. Ukoliko je u braku, mora da bude venčan u pravoslavnoj crkvi. Roditelji ne mogu da budu kumovi svojoj deci, kao ni monasi. Ne treba ga birati ni među krvnim srodnicima. U našem narodu, institucija kumstva je veoma cenjena. Stoga kumstvo ne treba olako shvatati – jer podrazumeva ozbiljnu, obostranu odgovornost i poštovanje, izraženo narodnom izrekom: „Bog na nebu, kum na zemlji!“.

*Babine: Zanimljivi i neobični srpski običaji

Koje darove treba poneti na babine i kojih se pravila treba pridržavati kako bi dete bilo zdravo i snažno? Pogledajte listu starih običaj koji se u našem narodu vezuju za babine.

 Srpski narod je zaboravio veliki broj starih običaja, ali ima i onih koji su se održali ili se, makar, pamte. Uz veliki broj jasnih verovanja, ima i onih koja se tiču odbrane od magijskih sila,  podsticanja rasta brkova i kose kod bebe i prizivanja sreće u ljubavi.

Zahvaljujući beleškama istoričara, Vuka Karadžića i opstanka ovih verovanja u manjim sredinama, ona će biti sačuvana od zaborava, a pogledajte koja su od njih najzanimljvija.

Zašto bebi pokloniti pitu?

U našem narodi postoji verovanje da, ukoliko prvi put idete u posetu novorođenom detetu, sa sobom treba poneti pitu sa sirom. Naime, ako dečak dobije pitu, za njega će se devojke čitavog života raspitivati i obrnuto – ako devojčica na dar dobije pitu biće popularna među momcima! Ukoliko su babine u vreme posta, alternativa je pita s jabukama.

Zašto bebi pokloniti pile?

Kako govore stari, u dom koji je nedavno obradovan prinovom ženskog pola treba uneti pile s glavom kako ne bi čitavog života jurila ’’kao bez glave’’. Ako su babine u vreme posta, kao zamena se navodi posna punjena paprika.

Zabranjeno iznošenje iz kuće

U Svrljigu je zabeležen običaj da se nikome ne daje ništa iz kuće. Ovaj običaj potekao je od prastarog običaja da se s komšijama ne deli vatra kako kuća ne bi bila mračnija i da dete ne bi plakalo i time prizivalo zlo.

Pogača

Nju bi trebalo da pripremi neko od bližnjih – majka, svekrva, sestra itd. Pogača se lomi s nekim ko nije oženjen ili mlađim članom porodice, a trebalo bi da ista osoba prva zagrize pogaču i da zagrižen komad ostane u bebinoj kolevci četrdeset dana.

Ne zatvarajte torbu

Kada se ide na babine, ne bi trebalo zatvoriti ili zavezati torbu jer će zbog toga, veruje se, dete teško progovoriti.

Bdenje

Kako je zabeležio Vuk S. Karadžić, nekada je u srpskom narodu postojao običaj da se prvih tri do sedam dana bdi nad porodiljom i detetom kako bi oni bili začuvani od demona i zlih sila.

Mleko za mamu

Žena koja priprema babine porodilji bi trebalo da sa sobom ponese i mleko. Prema starom verovanju, to mleko treba sipati porodilji po bedrima i uliti u obuću kako joj mleko ne bi presušilo.

Zabranjeno pletivo!

Ukoliko neka od starijih žena koje prisustvuju babinama odluči da plete, trebalo bi je zamoliti da to odloži za neki drugi dan. Naime, u narodu postoji verovanje da će dete biti brbljivo ukoliko na ovaj važan dan neko ko joj je došao u posetu plete.

Za brkate dečake i devojčice lepe kose…

U srpskom narodu postoji običaj da se na babine ponese povesmo (svežanj kudelje, vune ili lana), koje se smešta uz kolevku. Na taj način se ’’magijski deluje’’ na to da dečak izraste u muškarca s gustim brkovima ili da devojčica ima prekrasnu i gustu kosu.

Ostavite komentar

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s