-Zaštićene vrste, biljni i životinjski svet Srbije

Biljni i životinjski svet Srbije je veoma raznovrsan i bogat, ali to naše blago se vremenom sve više smanjuje i troši. Jedini razlog za to smo mi, ljudi, ali smo mi i jedini koji mogu zaustaviti i sprečiti bespovratne i neprocenjive gubitke koji nastaju usled naše nepažnje i nesavesnosti.


U Srbiji postoji 215 vrsta biljaka i 429 vrsta životinja koje su kao prirodne retkosti stavljene pod najstroži stepen zaštite države. Među ugroženim životinjama je 273 vrsta ptica, kao i 66 vrsta sisara. Zaštićena je i 41 vrsta beskičmenjaka, 34 vrste insekata i 15 vrsta riba.

 
 
Od 6 bioregiona koji postoje u Evropi, 5 je zastupljeno u Srbiji, što dovljno govori o bogatstvu biodiverziteta kod nas. Opstanak mnogih biljnih i životinjskih vrsta danas je ugrožen, mnoge se nalaze pred iščezavanjem, a veliki broj je i zauvek nestao.
 
Kao i većina zemalja, Srbija ima svoje CRVENE KNJIGE u kojima se nalaze liste iščezlih i krajnje ugroženijih vrsta. 
 
 
 
Rosulja, Stara Planina
 
 
 
Najznačajnije ugrožene i istovremeno i zaštićene biljke naše zemlje, koje su pod zaštitom prvog stepena:
 
     Pančićeva omorika (Picea omorika), planine srednjeg toka Drine u zapadnoj Srbiji (Tara, Mileševka)
tisa (Taxus baccata), nalazi se po planinama i klisurama
molika (Pinus peuce), raste na Šar-planini i Prokletijama
stepski božur (Paeonia tenuifolia) koji raste u Deliblatskoj peščari
gorocvet (Adonis vernalis), raste na Fruškoj gori, Deliblatskoj peščari, Subotičkoj peščari i dr.
rosulja (Drosera rotundifolia), može se naći na Staroj planini i Vlasini
sasa (Pulsatilla grandis), koje ima na Fruškoj gori i Deliblatskoj peščari
runolist (Leontopodium alpinum), ima ga na Kopaoniku, Mučnju, Prokletijama
žuta lincura (Gentiana lutea), živi na nepristupačnim kamenim liticama
gospina papučica (Cypripedium calceolus), vrsta orhideje na Suvoj planini, zaštićena je od strane UNESKO-a
 

Zaštićene biljke ne treba brati niti ugrožavati njihova staništa!

 

 
Retke, ugrožene i zaštićene životinje:
 
      – Apolonov leptir                                                       prdavac (Crex crex)
lipljan                                                                    stepski soko (Falco cherrug)
crni daždevnjak                                                      veliki tetreb (Tetrao urogallus)
patka njorka (Aythya nyroca)                                   beloglavi sup (Gyps fulvus)
orao krstaš (Aquila heliaca)                                      vidra
belonokta vetruška (Falco naumanni)                        – slepi miševi
velika droplja (Otis tarda)                                        šareni tvor

 
 
U svetu je takođe formirana i CRNA KNJIGA flore i faune u kojoj je popis više hiljada vrsta koje je čovek, nažalost, zauvek uništio. I Srbija je našla mesto u njoj i to sa 4 vrste koje su nepovratno izgubljene iz svetskog genofonda, a živele su samo u Srbiji!
 
 

          mala droplja                          tetreb ruževac                                bela kanja                                         orao bradan  
 
Neke od vrsta koje se više ne mogu naći u našoj zemlji su crni lešinar, bela kanja, mala droplja, orao bradan, tetreb ruževac i mnoge druge.
 
 
 

Da li postoji način da sprečimo dalje uništavanje?

 
Svi znamo da postoji više načina za to, ali najefikasniji i najdelotvorniji mora biti promena svesti prema okolini i sredini u kojoj živimo. Mi smo deo prirode i bez nje ne možemo da opstanemo. Zato je moramo koristiti na pravi način, ali ne više nego što je neophodno. Procesi ponovnog korišćenja sirovina u velikoj meri mogu da pomognu, jer se time smanjuje iskorišćenost prirodnih resursa, a na taj način se i celokupni ekosistem održava zdravim i raznovrsnim.
 

 
Već ugrožene vrste detaljno se evidentiraju u pomenutu CRVENU KNJIGU, nakon čega se njihovo stanje i brojnost redovno prati.
 
Obavezno je i donositi zakone kojima se štite staništa i proglašavaju strogi prirodni rezervati, gde se aktivnost čoveka mora smanjiti na minimum.
 
Proglašavanje NACIONALNIH PARKOVA predstavlja najobuhvatniji vid zaštite u našoj zemlji. U njima je čovekovo narušavanje prirode svedeno na najmanju moguću meru, pa oni predstavljaju najveću šansu za održavanje balansa čiste prirode i za slobodan razvoj velikog broja biljnih i životinjskih vrsta.

 

Ostavite komentar

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s