-Zaštićene vrste, biljni i životinjski svet Srbije

Biljni i životinjski svet Srbije je veoma raznovrsan i bogat, ali to naše blago se vremenom sve više smanjuje i troši. Jedini razlog za to smo mi, ljudi, ali smo mi i jedini koji mogu zaustaviti i sprečiti bespovratne i neprocenjive gubitke koji nastaju usled naše nepažnje i nesavesnosti.

U Srbiji postoji 215 vrsta biljaka i 429 vrsta životinja koje su kao prirodne retkosti stavljene pod najstroži stepen zaštite države. Među ugroženim životinjama je 273 vrsta ptica, kao i 66 vrsta sisara. Zaštićena je i 41 vrsta beskičmenjaka, 34 vrste insekata i 15 vrsta riba.

 

 

Od 6 bioregiona koji postoje u Evropi, 5 je zastupljeno u Srbiji, što dovljno govori o bogatstvu biodiverziteta kod nas. Opstanak mnogih biljnih i životinjskih vrsta danas je ugrožen, mnoge se nalaze pred iščezavanjem, a veliki broj je i zauvek nestao.

 

Kao i većina zemalja, Srbija ima svoje CRVENE KNJIGE u kojima se nalaze liste iščezlih i krajnje ugroženijih vrsta. 

 

 

 

Rosulja, Stara Planina

 

 

 

Najznačajnije ugrožene i istovremeno i zaštićene biljke naše zemlje, koje su pod zaštitom prvog stepena:

 

     – Pančićeva omorika (Picea omorika), planine srednjeg toka Drine u zapadnoj Srbiji (Tara, Mileševka)
– tisa (Taxus baccata), nalazi se po planinama i klisurama
– molika (Pinus peuce), raste na Šar-planini i Prokletijama
– stepski božur (Paeonia tenuifolia) koji raste u Deliblatskoj peščari
– gorocvet (Adonis vernalis), raste na Fruškoj gori, Deliblatskoj peščari, Subotičkoj peščari i dr.
– rosulja (Drosera rotundifolia), može se naći na Staroj planini i Vlasini
– sasa (Pulsatilla grandis), koje ima na Fruškoj gori i Deliblatskoj peščari
– runolist (Leontopodium alpinum), ima ga na Kopaoniku, Mučnju, Prokletijama
– žuta lincura (Gentiana lutea), živi na nepristupačnim kamenim liticama
– gospina papučica (Cypripedium calceolus), vrsta orhideje na Suvoj planini, zaštićena je od strane UNESKO-a

 

---

Zaštićene biljke ne treba brati niti ugrožavati njihova staništa!

---

 

 

Retke, ugrožene i zaštićene životinje:

 

      – Apolonov leptir                                                       – prdavac (Crex crex)
– lipljan                                                                    – stepski soko (Falco cherrug)
– crni daždevnjak                                                      – veliki tetreb (Tetrao urogallus)
– patka njorka (Aythya nyroca)                                   – beloglavi sup (Gyps fulvus)
– orao krstaš (Aquila heliaca)                                      – vidra
– belonokta vetruška (Falco naumanni)                        – slepi miševi
– velika droplja (Otis tarda)                                        – šareni tvor

 

 

U svetu je takođe formirana i CRNA KNJIGA flore i faune u kojoj je popis više hiljada vrsta koje je čovek, nažalost, zauvek uništio. I Srbija je našla mesto u njoj i to sa 4 vrste koje su nepovratno izgubljene iz svetskog genofonda, a živele su samo u Srbiji!

 

 

          mala droplja                          tetreb ruževac                                bela kanja                                         orao bradan  

 

Neke od vrsta koje se više ne mogu naći u našoj zemlji su crni lešinar, bela kanja, mala droplja, orao bradan, tetreb ruževac i mnoge druge.

 

 

 

---

Da li postoji način da sprečimo dalje uništavanje?

---

 

Svi znamo da postoji više načina za to, ali najefikasniji i najdelotvorniji mora biti promena svesti prema okolini i sredini u kojoj živimo. Mi smo deo prirode i bez nje ne možemo da opstanemo. Zato je moramo koristiti na pravi način, ali ne više nego što je neophodno. Procesi ponovnog korišćenja sirovina u velikoj meri mogu da pomognu, jer se time smanjuje iskorišćenost prirodnih resursa, a na taj način se i celokupni ekosistem održava zdravim i raznovrsnim.

 

 

Već ugrožene vrste detaljno se evidentiraju u pomenutu CRVENU KNJIGU, nakon čega se njihovo stanje i brojnost redovno prati.

 

Obavezno je i donositi zakone kojima se štite staništa i proglašavaju strogi prirodni rezervati, gde se aktivnost čoveka mora smanjiti na minimum.

 

Proglašavanje NACIONALNIH PARKOVA predstavlja najobuhvatniji vid zaštite u našoj zemlji. U njima je čovekovo narušavanje prirode svedeno na najmanju moguću meru, pa oni predstavljaju najveću šansu za održavanje balansa čiste prirode i za slobodan razvoj velikog broja biljnih i životinjskih vrsta.

Izvor:http://www.zelenazemlja.com

 

Postavite komentar