– Nove tehnike učenja

Da li ste čuli za MURDER tehniku učenja?

Ovakav sistem učenja nosi naziv prema početnim slovima riječi Mood (atmosfera), Understand (razumjeti), Recall (podsjetiti se), Digest (razložiti), Expand (proširiti), Review (preispitati).

Foto: Ilustracija

Kreirajte pozitivnu atmosferu

Vrlo je važno da napravite pozitivnu atmosferu u kojoj ćete učiti. Treba da odaberete odgovarajuće vrijeme za učenje, pogodno okruženje kao i da budete raspoloženi.

Učite sa razumijevanjem

Kada nešto ne razumijete, prilikom učenja, bitno je da to označite i da se kasnije vratite na taj dio gradiva. Pokušajte da ga ponovo razjasnite, a ako vam ne uspije, potražite pomoć od nekog stručnjaka u toj oblasti ili od kolege iz škole.

Podsjetite se pređenog gradiva

Nakon završetka dijela gradiva, potrebno je da zastanete sa učenjem i vlastitim riječima prepričate ono što ste naučili. Ovo je odlična strategija da otkrijete gdje “škripi” i da se fokusirate na te dijelove.

Razložite gradivo

Ako vam se čini da ima mnogo gradiva, razložite ga na više manjih cjelina i krenite dio po dio. Ako imate problema sa razumijevanjem informacija, pored konsultacija kod profesora, može vam pomoći i čitanje druge literature ili pretraga po Internetu.

Proširite proces učenja

U petom koraku, treba da postavite sebi tri tipa pitanja koja se odnose na materijal koji učite:

  • Kad biste mogli da razgovarate sa autorom udžbenika, koja pitanja biste mu postavili, šta je to što biste mu zamjerili ili šta biste kritikovali?
  • Kako biste mogli da primijenite ovaj materijal na ono što vas zanima?
  • Kako biste mogli da učinite ove informacije zanimljivim i razumljivim za druge studente?

Preispitajte dosadašnji rad

Ponovite materijal koji ste učili. Podsjetite se koje su vam strategije pomogle da razumijete ili zapamtite informacije. Primijenite te strategije u budućem učenju.

(Vodič za učenje)

TRI LAKE TEHNIKE – TEHNIKA “INTERAKTIVNOG ČITANJA“ U PODUČAVANJU DEČAKA SA SMETNJAMA IZ SPEKTRA AUTUZMA – TEHNIKA KARATA SA IMENIMA DECE – BROJEVNA PRAVA SA SKAKAČEM

Primer dobre prakse inkluzivnog obrazovanja u OŠ “Desanka Maksimović“, Čokot, Niš

Autor: Vladica Tošić, profesor razredne nastave

Tehnika „interaktivnog čitanja“ u podučavanju dečaka sa smetnjama iz spektra autuzma

U sadašnjoj generaciji imam nekoliko učenika koji imaju teškoće u učenju, ali najveći izazovi su u radu sa dečakom koji ima smetnje iz spektra autizma. Moj učenik sada pohađa drugi razred i svi primećujemo njegovo napredovanje u uključivanju i učenju.

Jedna od većih barijera u njegovom učenju jeste ovladavanje veštinom čitanja. Tragajući za rešenjem, otkrivao sam i razvijao nove tehnike čitanja  koje su za njega bile korisne. Jedna od njih, koju koristimo u ovoj faziobrazovanja, mogla bi se nazvati “interaktivno čitanje“.

Uvideo sam da je važno da za vreme čitanja budem blizu učenika. Neposredno pre čitanja, dam znak ostalim učenicima u odeljenju da pažljivo prate učenika koji čita:  da slušaju ono što izgovara i da gledaju “govor“ sa njegovih usana.

Jedna od teškoća koju ovaj učenik ispoljava u čitanju je što često ne zna gde je kraj rečenice i kada treba da „zastane“. Pomažem mu tako što kažem “stop“ ili mu rukom dam znak da stane na kraju rečenice. Kada pročita jednu rečenicu, nekada samostalno, a nekada uz moju pomoć, svi ostali učenici horski/unisono ponove pročitano, trudeći se da jasno i pravilno izgovore glasove u rečima i reči u rečenici, lagano spuštajući glas na kraju rečenice.  Slušajući i gledajući svoje drugove  kako oblikuju glasove, izgovaraju reči i intoniraju rečenicu,  ovaj učenik uči da pravilnije govori i jasnije čita.

Tehniku “interaktivnog čitanja“ prihvatili su svi učenici u odeljenju. Ona pomaže učeniku ne samo u tome da lakše savlada veštinu čitanja i  prevaziđe strah od čitanja, već i da želi da čita naglas, da je motivisan za čitanje! Gotovo na svakom času on ima šansu da nešto pročita, a čita najčešće ono što je prethodno vežbao u čitanci ili kratak sastav koji je uz maminu pomoć napisao za domaći zadatak. Koristi imaju i drugi učenici. Oni pažljivo slušaju, pamte, uočavaju šta je bilo dobro, a šta treba popraviti u čitanju i trude se da što pravilnije izgovore reči i intoniraju rečenicu.

Ova metoda doprinosi boljoj komunikaciji u mom odeljenju jer sada učenika sa smetnjama ostali učenici mnogo bolje razumeju, a mnogo bolje razume i on njih. Doprinosi i tome da ih različitosti ne zbunjuju i ukazuje im kako mogu podržati drugog.

Tehnika karata sa imenima dece

U prošloj generaciji imao sam veoma različite učenike, po interesovanjima, predznanju, temperamentu, stilovima učenja, a te razlike su naročito bile vidljive prilikom propitivanja. Morao sam hitno nešto da smislim kako se niko od njih ne bi osećao loše u situaciji provere znanja. Tragao sam za rešenjem kako da svi budu uključeni, posebno devojčica sa intelektualnim teškoćama i dečak sa slabom pažnjom i hiperaktivnošću.

Tehniku karata sa imenima dece primenio sam prvi put u svom odeljenju pre šest godina. Sada bez nje ne možemo efikasno da radimo ni moji učenici ni ja.

Uverio sam se da ova tehnika zaista uključuje sve učenike, smanjuje stres kod odgovaranja i daje deci šansu da razviju prijateljstva. Tehnika karata sa imenima učenika otklanja i druge probleme tipične za ocenjivanje: nijedan đak više ne može da se “sakrije“ od nastavnika koji propituje, nijedan đak više ne može da dominira prilikom propitivanja, znatno se smanjuje upadanje/ubacivanje sa odgovorima i, što je meni kao učitelju važno, poboljšava se pažnja i slušanje. U krajnjem ishodu, tokom provere znanja ovom tehnikom, svi moji učenici uče.

Evo nekih uputstava i saveta kako da se uspešno pripremite i primenite tehniku karata sa imenima vaših učenika:

  1. Napišite ime svakog đaka na jednu karticu (npr. dimenzija 7×12 cm) i skupite karte u špil. Ovo mogu uraditi i sami učenici, dodajući pored imena i neki crtež ili simbol sa ličnim „pečatom“.
  2. Podelite đake u parove drugara u diskusiji i stavite ih da sede zajedno. Stavite decu koja spontano pomažu drugima da sede pored đaka kojima je potrebna podrška.
  3. Kažite đacima da ćete postaviti niz pitanja, a odgovaraće onaj čiju karticu sa imenom izvučete iz špila.
  4. Postavite pitanje i dajte đacima desetak sekundi da razmisle.
  5. Recite đacima da se konsultuju u vezi odgovora na postavljeno pitanje sa svojim parom.
  6. Posle isteka tog vremena, dajte unapred dogovoreni signal za prestanak konsultovanja jer je došlo vreme za odgovore.
  7. Prozovite đaka čije je ime na gornjoj kartici u špilu.

Savet: Izmešajte karte i ne gledajte ih pre nego što prozivate đaka. Tako izbegavate da naknadno prilagodite pitanje u skladu sa vašim očekivaljnjem ili pretpostavkom na koje pitanje bi taj đak mogao da odgovori.

8. Zahvalite posle svakog odgovora, a zatim stavite karticu sa imenom đaka koji je odgovorio na dno špila. Nastavite dalje sa novim pitanjem na isti način, ponavljajući korake opisane u tačkama 4 – 7.

Uverio sam se kako tehnikakarata sa imenima dece doprinosi boljem uključivanju svih mojih đaka, a pogotovu onih koji imaju poteškoće u učenju, doprinosi održavanju pažnje, organizovanju i prezentovanju informacija, povezivanju i sistematisanju znanja.

Ova jednostavna tehnika podstiče motivaciju mojih učenika, podiže njihovo samopouzdanje, unapređuje kulturu usmenog izražavanja i povećava obrazovna postignuća učenika.

Brojevna prava sa skakačem

Iskustvo višegodišnjeg rada pokazalo mi je da nije mali broj učenika kojima je potrebna podrška tokom ovladavanja sabiranjem i oduzimanjem brojeva do 20. Pomoću jednostavnog didaktičkog sredstva koje vidite na fotografiji, učenici koji imaju teškoće u početnom računanju mogu da napreduju i postanu uspešni u sabiranju i oduzimanju brojeva prve i druge desetice.

Uz malo prilagođavanja, ovo didaktičko sredstvo pomaže i kod sabiranja i oduzimanja višecifrenih brojeva, ukoliko učenicima omogućite da računaju postupkom potpisivanja brojeva (pismeno sabiranje i oduzimanje sa potpisivanjem). Ovaj postupak obezbeđuje postupnost u računanju, korak po korak: prvo se sabiraju cifre jedinica, zatim destica pa stotina itd.

Tri lake tehnike

Ovo didaktičko sredstvo možete napraviti u nekoliko koraka:

  • Napravite 21 karticu i na svakoj ispišite odgovarajući broj (od 0 – 20);
  • Dobro je da imate kartice u dve boje tako da parni brojevi budu u jednoj, a neparni u drugoj boji:
  • Povežite sve kartice (selotejpom, lepkom) u niz od najmanjeg do najvećeg broja;
  • Nabavite jednu šahofsku ili neku drugu  figuru.

Učitelj učeniku treba da objasni postupak sabiranja dva broja pomoću brojevne prave:

Na primer, zbir brojeva 8 i 4  sabiramo tako što prvo stavimo figuru „skakača“  na broj 8, a zatim „skačemo“ figurom po brojevnoj pravoj u desno četiri puta. Pri tom glasno brojimo svaki skok: jedan, dva, tri, četiri i postavimo figuru na polje 12.  Na kraju upisujemo zbir 12 kao rešenje zadatka (8 + 4 = 12).

Ovako napravljena brojevna prava može biti od koristi i kada radimo upoređivanje brojeva, kada određujemo prethodnik i sledbenik nekog broja ili kada upoznajemo parne i neparne brojeve.

Izvor:http://www.mrezainkluzija.org/

ČPČPP metoda

Picture1gfg

Teorija šest šešira

Ovu izuzetnu tehniku razmišljanja, koja podstiče razvoj kritičkog i divergentnog mišljenja, osmislio je dr Edvard de Bono, britanski psiholog. Kada razmišljamo o stvarima, pojavama, problemima, većina nas koristi jedan aspekt mišljenja. Ova tehnika pokazuje da se nekoj temi može prići iz više uglova.

de-bono-hats

Ovu izuzetnu tehniku razmišljanja, koja podstiče razvoj kritičkog i divergentnog mišljenja, osmislio je dr Edvard de Bono, britanski psiholog. Kada razmišljamo o stvarima, pojavama, problemima, većina nas koristi jedan aspekt mišljenja. Ova tehnika pokazuje da se nekoj temi može prići iz više uglova.

Postoje šest šešira, od kojih svaki predstavlja određeni tip razmišljanja o nekoj temi:
belibeli
Beli šešir – neutralan, zanimaju ga samo činjenice, podaci i informacije kojima raspolaže. Postavlja pitanja: „Šta znamo?“, „Koje informacije nam trebaju?“, „Šta treba da pitamo?“.
crvenicrveni
Crveni šešir – kada razmišlja o problemu koncentriše se na svoja osećanja i intuiciju i iznosi ih bez mnogo razmišljanja. Ima jake emocije: bes, mržnja, ljubav, simpatija…

crnicrni

Crni šešir – oprezan, posmatra negativne strane, kritičar, mrzovoljan, otkriva greške. Koncentriše se na rizike i negativne posledice. Zagovara oprez i ističe sve što se ne može rešiti.

zutizuti

Žuti šešir – pozitivan karakter, optimizam zasnovan na logičkim osnovama. Pun nade, posmatra pozitivne strane, vidi samo najbolje. Postavlja neka od sledećih pitanja: „Šta su prednosti?“, „Ko će imati koristi?“, “ Koje su ostale vrednosti?“.
yelenizeleni
Zeleni šešir – razmišlja kreativno, o mogućem napretku, novim idejama koje mogu proizaći jedna iz druge. Postavlja pitanje: „Da li se ovo može objasniti, napraviti, razumeti na bilo koji drugi način?“.

plaviplavi

Plavi šešir – odgovoran je za rezimea, zaključke, uvid u celinu, ukazuje na nedostatke, na ono što je suvišno, na ono što je korisno da bi se izveli zaključci. Posmatra sa strane, nadgleda proces, kontroliše rad grupe i vodi računa da se pravila poštuju.

Neke metode za razvoj kritičkog

mišljenja učenika po ERR strukturi

Kritičko mišljenje

Kritičko mišljenje je složen pojam koji je teško definisati u jednoj rečenici:

– nezavisno mišljenje (bilo da se radi o vlastitom mišljenju ili

usvajanju tuđe ideje);

– temelji se na informaciji koja predstavlja polaznu tačku mišljenja

pa je zato svaka informacija start, a ne cilj učenja;

– počinje pitanjima i problemima na način da se krene od neke

pretpostavke koju treba preispitati, uporediti sa suprotnim stajalištima,

izgraditi potporni sastav uverenja i potom zauzeti stav;

– zahteva  argumentaciju s četiri elementa: tvrdnja, razlog, dokaz, garanciju;

-viši oblik mišljenja koji je moguć u svim uzrastima.

Da bi delotvorno kritički mislili, učenici moraju:

– razviti samopouzdanje i svest o vrednosti svoga mišljenja i ideja,

– aktivno se uključiti u proces učenja,

– s uvažavanjem slušati raznovrsna mišljenja,

– biti spremni izraziti svoj sud, ali i suzdržati se od njega.

Model u kojem je to moguće realizovati je okvirna struktura, takozvana ERR struktura.

ERR struktura je delotvoran obrazovni proces u kome kroz evokaciju, razumevanje značenja i refleksiju, primenom strategije aktivnog učenja, učenik uči na vlastitom iskustvu, razume naučeno i svojim rečima, u novim situacijama, primenjuje naučeno.

Evokacija (engl. evocation) je uvodni deo časa čija je svrha da se učenici aktivno prisećaju svega što znaju o zadatoj temi, da se aktivno uključe u proces učenja, da se podstakne motivacija i interes kod učenika,da se naznači šta će se raditi u idućoj fazi i da se utvrdi zanimanje i svrha istraživanja teme.

Razumevanje značenja (engl. realization of meaning) je glavni deo časa koji se odnosi na kontakt s novim informacijama ili idejama. Svrha ove etape je održati aktivnost, interes i zamah učenika postignut u etapi evokacije, održati uključenost i samopraćenje razumevanja svih učenika i pružiti podršku pokušajima učenika da prate svoje razumevanje.

Refleksija (engl. reflection) je završni deo časa koji ima nekoliko bitnih ciljeva: povezati »staro« i »novo« znanje i na taj način doći do trajnog učenja, vlastitim rečima izražavati nove informacije, usput proširivati rečnik učenika i tako omogućiti živahnu razmenu ideja među učenicima.

Za svaku od ovih etapa postoji veći broj prikladnih metoda koje nastavnik bira u skladu s ciljevima i sadržajima učenja, vlastitim iskustvom, iskustvom učenika, ali i raspoloživom vremenu koje većina nastavnika navodi kao jedan od većih problema u realizaciji. Naravno, nisu ni sve metode jednako primenjive u svim predmetima. Zato ću ovde opisati  nekoliko metoda koje ja češće koristim u nastavi.

Grozdovi su metoda poučavanja koja podstiče učenike da slobodno i otvoreno razmišljaju o nekoj temi. To je nelinearna metoda asociranja koju bi valjalo planirati u malim grupama. Svrha ove metode je sistematizacija znanja o nekom zadatom pojmu,povezati ga s drugim pojmovima iz područja koje se proučava, iz nekog drugog nastavnog predmeta ili iz realnog sveta koji nas okružuje sledeći vlastiti tok misli. Pritom ne postoji nikakvo strogo pravilo ili ključ po kome se grozd izrađuje osim što se na papir zapisuju asocijacije koje u tom trenutku naviru u misli učenika . Postupak izrade grozdova naziva se brainwriting, a sprovodi se u sledećim koracima:

– napisati ključnu reč, pojam ili frazu na sredinu papira ili table,

– učenici oko zadatog pojma zapisuju reči ili fraze koje ih asociraju na zadatu temu,

– pritom povezuju sve pojmove koji su u bilo kakvoj vezi,

– novi pojmovi se dopisuju sve dok ne istekne vreme ili ponestane ideja,

– korisno je nakon individualnih radova napraviti analizu ili zajednički grozd na tabli.

Slične metode spominju se i van ERR strukture. Pa tako postoje mentalne mape i razni nelingvistički prikazi poput koncepcijskih shema i grafičkih organizatora.

Oluja ideja ili brainstorming je metoda dobro poznata i van ERR strukture. To je tehnika kreativnog generalizovanja velikog broja ideja u kratkom vremenu. Nastavnik stvara radno okruženje koje podstiče učenike da slobodno iznose ideje za rešavanje nekog problema pri čemu se ničija ideja u početku ne sme kritikovati. Ova tehnika može se primenjivati s celim razredom, grupno ili u paru. Ideje se obično zapisuju nakon čega sledi njihovo vrednovanje.

Rotirajući pregled koristi se isključivo u grupnom radu. Nastavnik pripremi onoliko pitanja koliko je grupa i svako pitanje zapiše na jedan list papira. Svakoj grupi dodeli jedno pitanje pa učenici u obliku teza zapisuju svoja razmišljanja i odgovore. Na nastavnikov znak listovi se rotiraju do sledeće grupe, učenici čitaju što su njihovi prethodnici zapisali i dopisuju svoje ideje. Rotacija se vrši sve dok grupe ne dobiju list s pitanjem s kojim su počeli.

Vođeno čitanje je metoda čitanja za koju je karakteristično vođenje od strane nastavnika pomoću pitanja. Tekst koji je potrebno proučiti podeli se na nekoliko manjih delova, učenici samostalno čitaju deo po deo, a nakon svakog dela nastavnik postavlja pitanja. Obično se postavljaju pitanja otvorenog tipa kojima  podstiče učenike da razmisle o čemu su pročitali, koje nove informacije su saznali, ali i da pokušaju predvideti o čemu će biti reči u idućem delu. Ta pitanja takođe imaju ERR strukturu.

Primer časa primenom ERR strukture:

srpski-jezik-duc5a1an-radovic487-plavi-zec

Mape uma

Mape uma i njihova primena u aktivnom učenju

Termin „mape uma“ potiče od psihologa Tonija Buzana. Mape uma su sve popularnije, budući da je metod učenja putem njih efikasan, primenjiv, ubrzava učenje i pospešuje trajnost zapamćenog.

Mape uma:

Suština je, kako sam termin kaže, u mapiranju. Mapiranje bilo kojeg sadržaja nam pomaže da ga upamtimo kao celinu, da napravimo strukturu, takozvani „kostur“ i da time u sećanju imamo povezan sadržaj koji čini celinu. Dakle, putem ovakvog učenja, mi zaista i pravimo mape u našim mozgovima. Za svaki pojedinačni sadržaj koji želimo da naučimo, možemo napraviti posebnu mapu. Kada je mapa (struktura) osmišljena, lako nadovezujemo detalje. Ukoliko polazimo od učenja detalja, često iz vida gubimo suštinu, mehanički memorišemo, bubamo i, samim tim, lako i brzo zaboravljamo. Kada učenju (bilo kojeg štiva) pristupimo na način koji je suprotan tradicionalnom načinu predavanja, mi, za početak, učimo kako se uči.

Istraživanja pokazuju da učenje putem stvaranja „mapa uma“ dovodi do dugotrajnog pamćenja naučenog, jer nam mapa omogućava uvid u celinu. Kada napravimo celinu, detalji su manje bitni, oni se mogu dodavati i oduzimati, zaboravljati i ponovo učiti. Bez celine, zapravo, ne možemo govoriti o pravom učenju – o razumevanju.

Crtanje mape uma

Kada pravimo mapu sadržaja koji želimo da naučimo, polazimo od centralne teme, od osnovnog pojma.  Potom, na taj pojam nadovezujemo pojmove koji su s njim u vezi. Pojmovi se granaju od centralnog ka perifernim, čineći mapu celovitom. Budući da postoji centralni pojam na koji možemo nadovezivati ostale pojmove, mapa se može granati ili ograničiti onda kada imamo utisak da smo zaista kreirali kompleks, strukturu sadržaja koji želimo da mapiramo, trajno naučimo.

Mape uma nisu samo metafora za nov način ili metod učenja. Kada učimo na ovaj način mi stvaramo nove asocijativne veze u mozgu, nove neuralne puteve koji povezuju sadržaj koji se smisleno nadovezuje na centralni pojam. Takve novonastale neuralne mreže su trajne budući da putem njih pravimo strukturu pojmova u mozgu. S obzirom na to da je naglasak na pravljenju strukture, odnosno „kostura“ sadržaja koji želimo da naučimo, mape su dugoročno smeštene u našu memoriju i možemo ih prizvati kada god poželimo. Na taj način, jednom stvorena mapa je pogodna za razgranavanje svaki put kada neki novi sadržaj asocira na jezgro već stvorene mape. Rečju, na ono što je trajno naučeno i smisleno uskladišteno u dugoročnoj memoriji, lako nadovezujemo novi sličan sadržaj i širimo osnovnu mapu.

Specifičnost ovakvog načina učenja je u korišćenju i leve (logičke, činjenične) i desne (kreativne i imaginativne – opisne) hemisfere mozga. Stvaranjem mapa uma, dakle, aktiviramo obe hemisfere i podstičemo njihovu interakciju.  Učenje postaje spoj odgovara na pitanja: „šta“, „kako“ i „zašto“.

Mape uma se, za početak, crtaju. Vizuelno spoljašnje predstavljanje nam omogućava da ubrzo potom počnemo da vizualizujemo mentalno, da pounutrimo ono što je bilo spolja i da to postane naše trajno vlasništvo. Većina ljudi lakše upamti celovitu sliku, nego pojedine reči. Stoga je najbolje da crtanje uključuje i boje i simbole koje ćemo lako povezati s ključnim pojmovima u procesu stvaranja celine učenog sadržaja.  Crtanje mapa uma ima svoje specifičnosti koje pospešuju vizualizaciju i buduće unutrašnje grananje i nadovezivanje pojmova.

Crtamo ih tako što se krećemo od centralnog ka perifernim pojmovima. Napomenuli smo da se mapa grana. Zarad lakšeg pamćenja, najefikasnije je da svaka grana ima svoju boju i da svakoj grani pridodamo simbol ili ključnu reč (najbolje i jedno i drugo – jer na taj način simbol i ključna reč ostaju trajno povezani). Crtanje nema specifikovanu formu, jer svako ima svoje individualne preferencije. Međutim, preporuka je da centralni pojam bude najnaglašeniji, pojmovi i grane koje su blizu centra označene jačim bojama i intenzitetom, a sve udaljenije, slabijim bojama i jačinom. Na taj način, samom formom crtanja, označavamo šta je najbitnije, a šta manje bitno. Odnosno učimo suštinu i način na koji je nikako nećemo izgubiti iz vida.

Mape uma imaju široku primenu. Koriste se u obrazovne svrhe. Nažalost, nisu sastavni deo formalnog učenja, te ih pojedinci primenjuju individualno ili na kursevima o „mapama uma“.

U našem slučaju, primena mapa uma je dvojaka:

1. Koristimo ih u školi aktivnog učenja stranih jezika

2. Kao i u lajf koučing seansama sa osobama koje žele da usavrše svoje postignuće u poslovnoj ili privatnoj sferi.

Kada individua počne da razmišlja korišćenjem mapa uma, ona gotovo nikada iz vida ne gubi celovitu sliku, celovit doživljaj stvarnosti. Ako se osvrnete na knjige samopomoći, centralna tačka najvećeg broja njih je vladanje stvarnošću, zapravo, način na koji ćemo što češće imati u vidu celovit doživljaj, celovitu sliku stvarnosti. Celovita slika stvarnosti je ključ mentalnog zdravlja, zadovoljstva i uspeha. Dakle, primena mapa uma daleko nadilazi proces učenja. Mape uma Vam pomažu  da stalno budete u kontaktu sa sobom i svojom okolinom, vladate sobom i svojim emocijama i razdvajate bitno od manje bitnog, realno od nerealnog i korisno od štetnog. Iz svih pobrojanih razloga mnogi stručnjaci, s pravom, kažu da je poznavanje mapa uma „ključ uspeha“.

Knjiga „Moć dečijeg uma“na klik http://issuu.com/tamaramarkovic-bankovic/docs/moc_decjeg_uma__b5_-_word_

http://fahroterzo.wordpress.com/2013/11/02/skolski-prirucnik-mape-uma-u-razrednoj nastavi

http://vebciklopedija.weebly.com/1052107210871077-109110841072.html

http://www.youtube.com/watch?v=gDym3z1xkeg /

Iskustva kolega:

http://suzanamiljkovic.wordpress.com/mape-uma/

 

 

Математичко цртање

Ево начина да решавање математичких задатака буде занимљивије.

Поступак је следећи :

-Решите изразе у пољима лево  и на свако поље залепите одговарајуће поље са десне стране. Овим начином ћете добити слику за коју вам је било потребно математичко знање. Добијену слику могу обојити !

Ђацима ће ово бити занимљиво !математичка слика

математичка слика 1

Motivacijske tehnike u razredu

Uz teorijski opis što pokreće učenike na učenje (interes, različite nagrade i drugo), ponuđeni su neki praktični savjeti kako potaknuti učenika ili dijete na učenje. Ovaj članak ukratko će opisati različite motivacijske tehnike koje se mogu koristiti u svim stadijima nastavnog procesa.

Nastavnicima se često pripisuje da su najvažniji faktor u nastavi, što je s jedne strane i točno, ako se u obzir uzme da su oni ti koji su odgovorni za tijek i ishod nastave. Današnji odgojno-obrazovni sustav stavljen je pred izazov nove paradigme, kojoj ne može odgovoriti tradicionalna škola. Naglasak je na aktivnosti i kreativnosti učenika, za razliku od nekadašnjeg sustava koji je „zahtijevao“ da učenici budu pasivni slušači. Neosporno je da se od nastavnika puno traži. Često se može čuti kako su neki nastavnici omiljeni, dok su drugi manje omiljeni zbog načina na koji rade. Netko svoj posao obavlja bolje, s više zadovoljstva i motivacije, što rezultira predanošću. Kada je riječ o nastavnicima, moglo bi se reći da je posao nastavnika izazov.

Nije lako odgajati djecu, poučavati ih pisati, čitati, dati im osnove za kasnije obrazovanje te im usaditi prave vrijednosti da jednog dana budu „ljudi“. Iako svatko ima sliku o tome kakav bi trebao biti pravi nastavnik, i nastavnici su ljudi, kaže Renzel (Muminović, 2011). Točno je da se od nastavnika previše traži, no to je u opisu njihova posla. Nastavnici bi trebali biti ti koji će svoj posao doživljavati kao poziv, jer svaka osoba koja radi ono što voli, zasigurno može napraviti više u odnosu na osobu koja svoj posao ne radi s dovoljno entuzijazma i predano.

Hrvatski obrazovni sustav svake godine otpravi velik broj učitelja. S obzirom na postavljene kriterije potrebne za upis na dotični studij, postoji velik broj osoba koje upisuju taj studij, a da možda nisu za rad s djecom. To za sobom povlači pitanje gdje je motivacija kod tih osoba te kako će one motivirati buduće učenike, ako same nisu motivirane za svoj posao. S druge strane, ima prekrasnih učitelja i nastavnika koji kvalitetno obavljaju svoj posao te prate trendove i osuvremenjuju način poučavanja. No, i njima je ponekad teško motivirati učenike.

Šta su motivacijske tehnike?

Nastavnici imaju svoj plan i program rada i često trebaju biti „čarobnjaci“ da učenike zainteresiraju za gradivo koje je propisano i često dosadno. No, kako na svakom satu održavati pozornost, naglasiti važnost predmeta, graditi pouzdanje u sposobnosti i poticati zadovoljstvo učenika? Jedan je od odgovora da redovito trebaju koristiti nastavne i motivacijske tehnike kojima povećavaju interes i zanimanje za predmet te sam njegov sadržaj (Trškan, 2006). Nastavnička kreativnost prvi je korak i pretpostavka za odgojno-obrazovni proces koji ne „guši“, nego potiče kreativnost svojih učenika.

Stoga, zgodan „alat“ koji nastavnicima može pomoći jesu motivacijske tehnike koje se konkretno mogu odnositi na nastavno gradivo – nastavne motivacijske tehnike ili samo pokušavaju održati pažnju učenika – motivacijske tehnike. Budući da motivacija kod učenika varira po svom intenzitetu i dinamici, motivacijske tehnike mogu biti prisutne u svim stadijima nastavnog sata, posebno tijekom ponavljanja gradiva te provjeravanja usvojenog znanja.

Svrha je motivacijskih tehnika u nastavi što brže i učinkovitije učenje novih pojmova, godina, imena i događaja. One motiviraju učenike na učenje gradiva, dok se nastavnici njima koriste kako bi povećali ili smanjili zahtjevnost nastavnog sadržaja.

Budući da djeca najbolje uče kroz igru, motivacijske tehnike omogućuju učinkovitije učenje. Korisne su motivacijske tehnike u nastavi: ispunjaljke, križaljke, skrivalice, asocijacije, kvizovi i mentalne (kognitivne) mape.

Raznolikost motivacijskih tehnika

ISPUNJALjKE i KRIŽALJKE korisne su za usvajanje određenih pojmova, posebno novih termina. Nastavnici mogu kroz križaljku postići to da učenici na osnovi postojećeg znanja dođu do rješenja koji označava neki novi pojam.

Također, moguće je da nastavnici opišu određen pojam bez da kažu njegov naziv, a učenici trebaju reći o kojem je pojmu riječ.

KOGNITIVNE MAPE korisne su za slikoviti prikaz određenog nastavnog sadržaja, odnosno, bitnih pojmova i događaja koji učenicima služi kao podsjetnik.

KVIZOVI mogu biti različiti, ovisno želi li nastavnik uključiti sve učenike ili samo pojedine. Tako može osmisliti kviz gdje se mogu natjecati svi učenici, skupine ili samo pojedini učenici. Mogu se napraviti kao televizijski kvizovi da budu zanimljivi i aktualni. Uz kvizove, često se koriste i zagonetke, rebusi, kratki zvučni zapisi (glazba različitih država, govori i razgovori te narodne pjesme) te igre vješala. Igre vješala nešto su poput kola sreće, odnosno, učeniku se može reći da smisli određeni pojam iz određene nastavne jedinice te pomoću crtica označi koliko riječ ima slova, a drugi se učenici javljaju i pogađaju slova, dok učenik koji je smislio pojam crta nekakvu karikaturu, odnosno, dijelove za svaki netočan odgovor. Učenicima je ova igra zanimljiva, jer se zaista igraju, a ujedno razmišljaju i ponavljaju o onome što ih se na nastavi poučavalo.

Mogu se koristiti i skice, karikature, crtanje, mimika, pantomima, različita odjeća i predmeti, modeli, lutke, različite igre (lov na blago, ždrijeb), anegdote, metafore i citati.

Ipak, u školama se najviše koriste motivacijske tehnike oluja ideja (brainstorming), koja podrazumijeva da dvoje ili više učenika pokušavaju zajednički doći do što više različitih ideja za priču, rješavanje različitih zadataka ili zadaća iz različitih predmeta, čak i za rješavanje sukoba i drugo te zapisivanje zamisli (brainwriting), o kojoj će više riječi biti u nastavku.

Motivacijske tehnike opuštanja

Zanimljive su motivacijske tehnike namijenjene opuštanju i odmoru učenika. To mogu biti tehnike opuštanja uz glazbu, vježbe disanja, uz pokrete ili posebne tehnike meditacije. Navedene tehnike mogu se koristiti na početku sata (kako bi se učenici primirili i pripremili za nastavni sat) ili prije izvršavanja zadataka. Iako nije uobičajena praksa koristiti glazbu u nastavi (često se percipira kao obveza glazbene kulture), ona može pomoći u stvaranju pozitivnog ozračja u učionici, doprinijeti raspoloženju učenika, smanjiti pritisak i slično. Glazba se može koristiti pri čitanju ili slušanju tekstova, pri ocjenjivanju, kao pozadina pri obrađivanju novih nastavnih sadržaja. Određena glazba može se koristiti samo za ponavljanje, dok neka druga vrsta za aktivno sudjelovanje učenika.

Motivacijske tehnike koncentracije

Posebne tehnike opuštanja tehnike su koncentracije i uživljavanja, koje učenike potiču na pozitivno raspoloženje, izražavanje vlastitih osjećaja i misli. Učenicima se može reći da se užive u taj dotični trenutak, da dišu sve dublje i dublje, da osjete svaki udah i izdah, da osjete kako raste smirenost, dok izdah odnosi brige i slično. To je korisno kako bi se učenici koncentrirali na zadatke, posebno one zahtjevnije, te postali svjesni trenutka. To je tzv. pozitivna sugestija.

Motivacijske tehnike vizualizacije

Motivacijska tehnika vizualizacije podrazumijeva da učenici zamisle ono što se od njih traži. Primjerice, učitelj može reći učenicima da zamisle kako uživaju u učenju, kako nastavni sadržaj samo „ulazi u njihovu glavu“. Bitno je da nastavnik bude „vođa“, tj. da svojim načinom govora, intonacijom glasa i biranim riječima usmjerava i navodi učenike, jer to dovodi do pozitivnog ozračja.

Alfa-trening također je opuštajuća tehnika koja podrazumijeva „usporavanje djelovanja razuma predočavanjem boja i unutarnjom predodžbom“. Za početak, učenici se trebaju udobno smjestiti na stolicu, zatvoriti oči, zamisliti boje i brojke uz vježbe disanja te uživati.

Kinetičke motivacijske tehnike

Uz tehnike koje su koriste pri opuštanju, tu su i motivacijske tehnike koje uključuju kretanje. Naravno, poanta nije u tome da se učenici samovoljno kreću razredom, nego da svoju energiju djelomično usmjere na pokrete kako bi im bilo zanimljivije. Primjerice, prilikom ponavljanja nastavnog gradiva učenicima se može reći da za točan odgovor podignu lijevu ruku, a za netočan desnu. Ili svi učenici mogu ustati ako je odgovor točan te sjesti ako je odgovor netočan. Iako ovo može djelovati kao pravljenje nereda i buke u razredu, ovo je učenicima zanimljivo jer se kreću, a ujedno i razmišljaju. Primjerice, učenici koji se teško koncentriraju (posebno učenici s dijagnosticiranim ADHD-om), kao i učenici koji svojom aktivnošću ili ponašanjem zasluže, mogu pripomoći učiteljima podijeliti radne materijale (radne listove, zadatke), pomoći pripraviti nastavna pomagala i drugo.

Bitno je da učitelji poznaju i koriste te motivacijske igre (pogodi tko, kolo sreće, nogomet riječima i drugo). Domišljate i maštovite motivacijske tehnike zaista obogaćuju nastavni sadržaj, a pri tom se postiže to da učenici postaju zainteresiraniji, bolje slušaju i zahtjeve ne percipiraju kao nekakvo moranje, već ispunjavanje svojih obveza kroz igru i na koristan način. Ponekad se i od učenika može tražiti da smisle određene zadatke koji će se uvrstiti u test (što ujedno znači da učenik treba ponoviti gradivo kako bi mogao sastaviti pitanja, a s druge strane, sam je uključen u taj proces odabira, što podrazumijeva aktivnost te na neki način pomoć učitelju). Također, od učenika se može tražiti da zapisuje svoje ciljeve i uredno ih prekriži kada ih ostvari. Zatim, učenici kroz foto-priču mogu prezentirati naučeno gradivo, pri čemu vježbaju govorno i likovno izražavanje.

Na kraju, motivacijske tehnike odnose se na znanje učenika koje već imaju, na novo nastavno gradivo te utječu na osjećaj uključenosti učenika, što dovodi do većeg zanimanja za rad. Ovisno o osjetilima učenika i njihovim sposobnostima, motivacijske tehnike mogu biti vizualne, auditivne, kinetičke (kretanje), olfaktorne (njuh) i gustativne (okus) (Trškan, 2006). Što je najvažnije, ranije opisane tehnike mogu biti spontane, planirane, inovativne, kratkotrajne, dugotrajne, uvodne ili zaključne. Njihovo korištenje osvježava ustaljeni nastavni sadržaj kojeg učenici često percipiraju kao dosadnim i nepotrebnim.

Zaključak

Usprkos sve većim zahtjevima i obvezama koje učitelji trebaju obavljati, bitno je da prije svega vole svoj posao. Kada je to tako, onda neće nedostajati ideja ni kreativnosti. Ponekad se nastavnicima može učiniti da je korištenje ovih tehnika gubitak vremena, s obzirom na propisan plan i program, no one zasigurno mogu doprinijeti pozitivnom raspoloženju učenika, potaknuti ih na sudjelovanje, što i jest krajnji cilj, te prilikom aktivnosti, kod učenika stvoriti osjećaj zadovoljstva i pozitivnih stavova prema predmetu i školi općenito. Učenikov osjećaj uključenosti, na zanimljiv i izazovan način, smanjuje tjeskobu i dosadu, a može pozitivno utjecati i na učenikovu sliku o vlastitim sposobnostima te na povećanje samopoštovanja. Češće korištenje učenja kroz igru rezultira i većim zadovoljstvom učenika, što doprinosi boljem uspjehu.

Izvor: Marija Novoselić / www.istrazime.com

Advertisements
Ostavite komentar

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s