13 navika koje možemo da naučimo od Japana

Zašto deca nemaju ocene u školi, kako se poštuje vreme, koliko se odnosi prema ljudima poštuju…

1. Japanska deca svakog dana zajedno sa učiteljima čiste svoju školu kako bi se naučili da poštuju čistoću ali i rad.

2. Prosečno kašnjenje vozova u Japanu je 7 sekundi godišnje. Vreme se poštuje!

3. Radnici koji vode računa o higijeni se u Japanu zovu „inženjeri zdravlja“ i veoma su dobro plaćeni.

4. Japan praktično nema prirodne resurse, svake godine ga pogađa na stotine zemljotresa, ali je i pored toga druga ekonomija sveta.

5. Hirošimi je bilo potrebno samo 10 godina da se oporavi posle atomske bombe.
6. U Japanu se mobilni telefoni ne koriste u gradskom prevozu, restoranima i javnim mestima zato što to uznemirava druge ljude.

7. Đaci od prvog do šestog razreda u školi uče etiku u odnosu prema drugim ljudima.

8. Iako Japanci spadaju među najbogatije ljude na svetu skoro nikada nemaju kućne pomoćnice ili dadilje. Roditelji se uvek sami brinu o deci.

9. Deca u mlađim razredima nemaju ocene. Cilj obrazovanja je pre svega građenje zdrave ličnosti.

10. U restoranima ćete videti ljude koji jedu tačno onoliko koliko im je potrebno. Hrana se nikada ne baca.

11. Svako ko ima psa mora da nosi kesice i počisti za svojim ljubimcem. Čistoća je deo japanske etike.

12. Posle obroka u školi deca uvek peru zube!

13. Deca u školama imaju pauzu za ručak od pola sata iako mogu da obrok završe za mnogo manje. Važno je da se jede na miru, smatraju u Japanu.

4 saveta za uspešnu školsku godinu

Podsećamo vas na stvari kojih bi trebalo da se pridržavate, ukoliko želite da vaše dete bude srećan i zadovoljan učenik…

 

Nalazimo se na početku još jedne školske godine. U prvim razredima kod dece još uvek postoje pozitivni stavovi prema školi. Međutim, što su deca starija a njihovo iskustvo veće, otpor prema školi je sve izraženiji.

Zato, želimo da vas podsetimo da:

 

1. Podržite svog školarca

Mislite o tome kako li se ono oseća u svojoj koži. Škola je stres. Izbegavajte  rečenice koje zatvaraju mogućnost vaše međusobne komunikacije kao što su: „Lako je tebi“, „U tvojim godinama ja sam…“, „Tvoje je samo da učiš…“ jer vaše dete ima svoje probleme, čak i kada vi toga niste svesni. Kada vam ono kaže: „Ne volim školu“, iskazuje spremnost da vam se poveri. Saslušajte ga, pokažite razumevanje, prihvatite njegova osećanja, jer je često to jedino što ono od vas i traži.

 

2. Pomozite detetu da uči

Ne insistirajte na učenju napamet, ma koliko ponekad izgledalo da upravo to traže nastavnici. Učenje napamet, (bukvalno reprodukovanje teksta), opravdano je samo pri učenju stihova, formula, definicija i fraza stranog jezika. Vaše dete će jednom završiti školu, ali ako pri tom ne nauči da misli, od nje neće imati naročite koristi.

Pravila uspešnog učenja: upomoć (tražiti pomoć ako je nešto nejasno), uslovi učenja (bez stalnog prekidanja, dobro osvetljenje, zadovoljene sve fiziološke potrebe…), plan rada (sa sve predviđenim pauzama), vreme za učenje (za najteže gradivo izabrati vreme kada je koncentracija najveća), podela lekcije (čitanje od podnaslova do podnaslova), ponavljanje, (kad god je moguće naglas), podvlačenje (omogućava da se odvoje važni od nevažnih podataka). Takođe, formirajte radne navike na vreme. Nemojte učiti zajedno ili umesto deteta jer je učenje njegova obaveza, ne vaša. Na vama je da se interesujete za njegove probleme i da saosećate, da ga preslišavate i da insistirate na razmevanju.

 

3. Dete nije samo učenik

Školski uspeh je samo jedan aspekt ličnosti vašeg deteta. Zato, nemojte cepati listove iz sveske, ne uslovljavajte poklone uspehom, ne poredite svoje dete sa drugom decom.

 

4. Neka krajnji cilj bude: srećno dete!

Konačno, podsećamo vas da je u  Finskoj 2003. sprovedeno istraživanje među 20.000 roditelja dece različitih uzrasta koja pohađaju različite škole. Roditelji su odgovarali na pitanje: šta očekujete od obrazovanja svog deteta? Njih 95 odsto odgovorilo je: da dete bude srećno.
Inače, kvalitet finskog školstva smatra se najboljim u Evropi. Sigurno je tome doprineo i stav roditelja da od škole očekuju da njihovu decu usreće.
Šta mislite, koliki bi broj roditelja dao isti odgovor na isto pitanje, da je ovo testiranje obavljeno u Srbiji? A kako biste odgovorili na ovo pitanje vi? Razmislite o tome pre nego što, zajedno sa svojim detetom, krenete u još jednu pobedu školovanja.

Želimo vam puno uspeha, strpljenja i radosti!
 

Pedagog Jelena Holcer

SPOSOBNOST SLUŠANJA U GRUPI

<div style=“margin-bottom:5px“> <strong> <a href=“https://www.slideshare.net/drcindra/sposobnost-sluawa-u-grupi&#8220; title=“SPOSOBNOST SLUŠANJA U GRUPI“ target=“_blank“>SPOSOBNOST SLUŠANJA U GRUPI</a> </strong> from <strong><a href=“http://www.slideshare.net/drcindra&#8220; target=“_blank“>OS Desanka Maksimovic-Cokot</a></strong> </div>

Misao dana

„ Za dvadeset godina neće biti važno

koji auto vozite,

u kakvoj kući živite,

koliko novca imate u banci

ili kakvu odeću nosite.

Ali, svet može biti barem malo bolji

jer ste odigrali važnu ulogu u životu deteta.“

Edukativan film koji inspiriše

Animirani film „Čovek koji je sadio drveće“ je primer korišćenja filma kao medija za podučavanje i podsećanje na životne vrednosti. Film je napravljen po istoimenoj knjizi Žana Đonoa i priča je o čoveku koji provodi decenije sadeći drveće. Jednostavna priča, meditativna atmosfera, opuštajući glas naratora, svedena animacija….  Film traje 30 minuta, može se gledati na času ili ga roditelji i decu mogu gledati zajedno kao divan način da se provede vreme i pokrenu razgovori o dubokim temama.

Detinjstvo u XXI veku

<div style=“margin-bottom:5px“> <strong> <a href=“https://www.slideshare.net/Obrazovanjeplus/detinjstvo-u-xxi-veku-4354420&#8243; title=“Detinjstvo u XXI veku“ target=“_blank“>Detinjstvo u XXI veku</a> </strong> from <strong><a href=“http://www.slideshare.net/Obrazovanjeplus&#8220; target=“_blank“>Obrazovanjeplus</a></strong> </div>