Archive | mart 2014

Синдром паметног детета (колико су битне радне навике)

“Синдром паметног детета” означава дете које је захваљујући својој изузетној интелигенцији било веома успешно у првој фази школовања, иако није развило радне навике. Упркос успеху током основног и можда средњошколског образовања, оваква деца често на студијама доживљавају бродолом.

То су деца која имају добре оцене иако не уче код куће. Ако је пазило на часовима и културно се понашало, овакво дете може да заврши основну школу као одлично.

Све док градиво није обимно, паметно дете је у стању да импровизујући добије солидну оцену. Како не добија лоше оцене, родитељи немају сигнал да нешто није у реду. Али касније, у гимназији или факултету, када градиво постаје обимно, ова деца постају неуспешна. Прецењујући своје способности, а потцењујући обим градива, паметна деца се одлучују за кампањско учење.
Типично је да током студирања „заглаве” на оним предметима који су толико обимни, да краткотрајне кампање нису довољне за успешно полагање.
Оваква млада особа свој академски неуспех схвата као доказ своје глупости. Лако губи самопоштовање. Код веома амбициозних младих људи, неуспешност због недостатка радних навика може да води у депресију, самодеструктивност и друге проблеме.
И зато родитељи који не помишљају да ће упркос одличним оценама њихово паметно дете имати проблем, треба да знају да су радне навике нешто без чега је тешко бити успешан и задовољан. Родитељи су ти који треба дете да навикавају на учење код куће, јер навика учења једино тако настаје.
Зоран Миливојевић

 

Misao dana

Kako reči utiču na naš organizam

Privučena ovim videom i iskustvom koleginice Nataše Ćitić, odradila sam isti eksperiment sa učenicima u svom odeljenju. Bila sam veoma iznenađena, ali i zabrinuta. Zato, pazite na svoje reči !!!!

Čime se igraju deca sveta

Fotograf Gabriele Galimberti iz Italije pre godinu dana je predstavio zanimljivu galeriju slika nazvanu Toy Stories (Priče o igračkama – aluzija na popularni filmski serijal). Tokom 18 meseci, Galimberti je fotografisao decu širom sveta s njihovim najvrednijim stvarima – igračkama.

„U tom uzrastu su sva deca ista, jedino što žele je da se igraju“ kaže Galimberti. Zanimljivo je da su deca iz bogatijih zemalja bila više posesivna oko svojih igračaka, ne dozvoljavajući fotografu da im se odmah pridruži u igri (što je radio prie svakog slikanja). S druge strane, deca iz slabije razvijenih zemalja su brže prihvatila igru, iako su pred njima bile možda dvie ili tri igračke. Iako fotografije iz Priče o igračkama deluju veselo i razigrano, zapravo se radi o vrlo snažnom sociološkom komentaru i zanimljivoj antropološkoj studiji. U međuvremenu, Galimberti je nastavio da putuje po svetu i fotografiše mališane sa svojim najdražim igračkama. Ovih dana, iz štampe izlazi njegova foto-monografija „Priče o igračkama“ koja sadrži 54 dečija portreta iz celog sveta. „Razlika između dece u različitim delovima planete je drastična. Našao sam se u malom selu u severnoj Zambiji gde ljudi nisu imali ništa, ni struju , ni vodu, ni prodavnice. Ali su deca negde pronašla kutiju naočara za sunce i one su postale njihove omiljene igračke. Zapravo, jedine igračke.“ objašnjava Galimberti. Abel-Nopaltepec-Messico-1024x1024   Watcharapom   Tyra     Sotaro, 5, Tokio   Puput-Ubud-Bali-Indonesia-1024x1024   Radhika-india-1024x1024   Reanya-Velaithan-Kuala-Lumpur-Malaysia-1024x1024   Pavel-Davinson-Kiev-1024x1024   Noel-South-Dallas-Texas-1024x1024   Naya Gutierrez   Mikel, 3 godine, Bergen, Norveska   enea   itsthattimeofyearwhenkidswriteallsortsoffunnyvalentinesdaycards-38127   Julia-Xhako-Tirana-Albania-1024x1024   Keynor-Cahuita-Costarica-1024x1024   Elene-Umekashvili-Georgia-1024x1024   Davide-Pace-Bugeja-Malta-1024x1024   Bethsaida-Port-au-Prince-Haiti-1024x1024   botlhe-Botswana-1024x1024   Chiwa-Mwafulirwa-Malawi-1024x1024   Cun-Zi-Yi-China-1024x1024   Arafa-e-Aisha-Aman-Zanzibar-1024x1024   Allenah-Lajallab-el-nido-Philippines-02-1024x1024   alessia-toscana-1024x1024

Detinjarije

Priča dana

ШТА ЈЕ БОГАТСТВО?

Неки јако богати пословни човек одлучио је своме сину показати што је то сиромаштво како би више знао ценити богатство970356_194595850714369_2103768068_n које има.

Одвео га је на неко сиромашно сеоско имање код породице с пуно деце. Провео је тамо два дана.

На повратку до куће отац упита сина да ли је сад схватио што значи бити богат?

Дјечак одговори: “Тата, ово је једно велико искуство за мене, видео сам да ми имамо једног пса а они имају четири; ми имамо леп базен пред нашом кућом, а они имају ријеку и равницу којом она тече; ми имамо стаклени кров, а они имају
небо и месец и звијезде; ми имамо красно двориште с великим вртом, а они иза куће имају читаву шуму.”

И док је све то син говорио, отац остаде без ријечи од запрепаштења.

На крају још син дода: “Хвала ти тата, што си ми показао колико смо ми сиромашни!”

Deca se mogu razboleti od previše domaćih zadataka

Više od tri sata rada domaćih zadataka dnevno, može da dovede do oboljevanja kod dece, tvrde istraživači.

dete_domaci

Studija koju je sprovela Prosvetna škola u Stenfordu, ispitala je više od 4.300 đaka iz deset najboljih državnih i privatnih srednjih škola u Kaliforniji i otkrila da previše domaćih zadataka dovodi do povećanog stresa i fizičkih zdravstvenih problema.

„Otkrili smo jasnu vezu između stresa kod đaka, migrena, čireva i sličnih stomačnih problema, insomnije, iscrpljenosti i gubitka kilograma sa većim obimom domaćih zadataka“, rekla je autorka studije Denis Poup za CNN.

Objavljena u Journal of Experimental Education, studija je otkrila da đaci iz škola obuhvaćenim istraživanjem, u proseku na učenje kući potroše oko tri sata, ali da mnoga deca uče „mnogo više“ – i do pet sati.

Oko 56 odsto ispitanika reklo je da im domaći zadaci predstavljaju najveći stres u životima, uprkos činjenici da je obim zadataka ostao isti još od 1984.

Međutim, u boljim školama gde je konkurencija među đacima oštrija, pritisak je veći, pa neki roditelji kažu da decu ne viđaju ni vikendom, zato što tada pokušavaju da se posvete obimnim domaćim zadacima.

Poup kaže da domaći zadaci ne bi trebalo da se rade duže od dva sata u srednjoj školi, odnosno 90 minuta u višim razredima osnovne.

Da li pišete domaće umesto svoje dece?

Najnovije britansko istraživanje otkriva da u svakoj šestoj porodici roditelji pišu domaće zadatke umesto dece premda im to, u većini slučajeva, predstavlja velikoopterećenje.

domaci_roditelj

Svaki dvadeseti roditeljski par priznao je da je pisanje školskih zadataka uzrok svađa u kući najmanje tri puta mesečno. Prepirke izbijaju uglavnom oko načina rešavanja zadataka, zbog toga što jedan roditelj ne pomaže dovoljno ili što se, naprotiv, previše meša.

Anketa, kojom je bilo obuhvaćeno 2.000 roditelja s decom uzrasta od pet do 15 godina, pokazala je da je većina roditelja (67 odsto) spremna da pomogne sinovima i ćerkama, ali da najčešće završe tako što sami rade zadatke.

Sedamdest odsto ispitanika kazalo je da im deca rado prepuštaju pisanje domaćih zadataka, često ostavljajući ih same nad knjigom dok se ona bave nečim drugim.

„Postoji razlika između pomaganja i rešavanja celih zadataka. Pisanje domaćih zadataka umesto dece nije dobra ideja“, kazao je za londonski „Telegraf“ predstavnik britanskog Udruženja direktora škola, koji smatra da decu treba pustiti da sama pišu domaći jer je to deo procesa učenja.

Njegovo mišljenje je da roditelji rade zadatke kako bi svoju decu pokazali u što boljem svetlu, što je potvrdilo i samo istraživanje.

Naime, četiri od deset ispitanika reklo je da doživi pravo ushićenje kada njihovo dete dobije odličnu ocenu za domaći koji su mu pomogli da reši, dok je jedna trećina navela da se sami roditelji takmiče između sebe kao i sa drugim roditeljima oko domaćih zadataka.

Jedna četvrtina ispitanika je, pak, izjavila da su zadaci koje njihova deca rešavaju kod kuće previše teški, dok je 65 odsto njih priznalo da je bilo situacija kada nisu umeli da pomognu svojim mališanima.

Istraživanje je pokazalo i da mnogi roditelji, baš kao i njihova deca, osećaju nelagodu zbog domaćih zadataka. Gotovo petina roditelja kazala je da su se povremeno mučili sa zadacima, dok je jedna trećina rekla da su se osećali „glupo“ jer nisu znali kako da ih reše.

Priča dana

10001533_444501075680513_102458859_n

Tvrdoglavo dete – Kako se izboriti ?

Da li je vaše dete tvrdoglavo? Neka deca su jednostavno stvorena da se prepiru sa svojim roditeljima. Možete ih zvati tvrdoglavim, decom jake volje ili kako već hoćete. U slučaju da živite sa ovakvim detetom, sigurno znate da direktna ubeđivanja i naredbe baš i ne prolaze najbolje. Oni žele da budu glavni isto koliko i vi.

Umesto da pribegavate uobičajenoj verbalnoj prepirci, odnosno da vičete ili molite, probajte sa suptilnijim pristupom roditeljstvu.

Prikriveno roditeljstvo je pametan i proaktivan pristup vaspitavanju. To znači da svojoj deci pristupate sa strane, a ne direktno, koristeći kreativnost, mirno i pošteno, kako bi postigli ono što želite. Ovakav pristup podrazumeva uključivanje deteta u odlučivanje o dnevnom rasporedu i aktivnostima. Većinu dece, kojoj je potrebno da poseduju malo kontrole, tražeći njihovo mišljenje i dajući im mogućnost izbora, podstičete da urade upravo ono što vi želite.

Probajte neke od sledećih trikova i vaše dete će najverovatnije misliti da je sve bilo njegova ideja.

tvrdoglavoPrepirke oko sređivanja sobe

Vaše dete je provelo pola dana izvlačeći igračke sa polica i iz kutija, a kad je bilo vreme da raskloni svoje igračkea, prešlo je na drugu aktivnost .

Da bi naterali mlađu decu da skupe igračke možete im reći da se takmičite ko će više skupiti igračaka u određenom vremenskom periodu. Tvrdoglava deca obično vole izazove, pa im možete kazati da želite da vidite koliko igračaka ono može da skupi za, na primer pet minuta.

Igrajte na kartu pomoći. Pitajte dete: „Da li bi želeo da budeš moj specijalni pomoćnik?“ Recite mu da znate kako on lepo postavlja sto ili čisti ogledalo… Dete će se osetiti privilegovanim.

Razmišljajte pozitivno. Koristite ohrabrujuće podsticajne reči, a ne pretnje. Umesto da kažete: „Ne možemo ići u park dok ne raskloniš sve igračke!“ Probajte sa: „Čim igračke budu sklonjene, idemo u park.“ Ukoliko vam dete odgovori da ono stvarno želi da ide napolje, recite mu uz širok osmeh da sigurno možete da idete, čim pokupi sve igračke.

Kupanje i odlazak na spavanje

Vaše dete zna da posle kupanja dolazi vreme za spavanje i nikako ne uspevate da ga naterate da se okupa. Oblačenje pidžame može da predstavlja pravu borbu svako veče.

Iskoristite metodu koju koriste i režiseri filmova – koristite muziku da bi uticali na raspoloženje deteta. Ovaj metod je posebno dobar za tvrdoglavu decu koja imaju problema da se opuste.

Igrajte DA igru. Tokom kupanja postavljajte detetu pitanja na koja će odgovoriti sa DA najmanje tri puta. Pozitivni odgovori će odobrovoljiti dete, a ono će takođe imati osećaj da je saslušano i da ga vi razumete. Zatim mu ponudite izbor. Vodite dete ka sledećem koraku pružajući mu dve opcije: „Koju knjigu želiš da čitamo ovu ili ovu?“ U slučaju da vam dete odbrusi da neće ni jednu, jer ne ide u krevet, mirno mu odgovorite da to nije bila jedna od opcija i ponovite mu pitanje.

Stručnjaci tvrde da tvrdoglava deca ne vole da čuju roditelje, koji vrte jedan isti tekst kao pokvarena ploča i obično se na kraju predaju. Ako vaše dete ne popušta lepo mu kažite: „U redu, pretpostavljam da si izabrao da ne čitamo knjigu večeras. Laku noć. Probaćemo ponovo sutra.“ Ugasite svetla. Ne predajte se, čak iako vaše dete i dalje negoduje. Doslednost će vam omogućiti da se sutra ne nađete u istoj situaciji.

Uspostavite vezu. Pre nego što pošaljete dete na spavanje povežite se sa njim. Ako ono gleda crtani film sedite pored njega i gledajte crtać zajedno. Recite mu nešto što će ga odobrovoljiti, nasmejte ga… Kad deca osećaju vezu sa vama, radije rade ono što tražite od nih.

Prepirke oko domaćih zadataka

Vaše dete stalno traži vašu pomoć, iako dobro znate da je sposobno da samo uradi zadatak, ili još uvek nije završilo zadatke iako je vreme za spavanje.

Razmislite prvo da li je tvrdoglavost vašeg deteta i konstantno žaljenje možda rezultat prevelikih obaveza koje dete ima, ili možda ima problema sa koncentracijom. Ako je to slučaj probajte da razdelite obaveze u manje korake i u pauzama ga pustite da trči gore dole, skače ili crta. Za ozbiljnije slučajeve podelite domaće po minutima. Deset minuta radi domaći, dva minuta se odmara, pa ponovo radi domaći.

tvrdoglavo01Učinite učenje zabavnim. Da li vaš sin čita svoju lektiru u šatoru koji ste napravili uz pomoć stolica i čaršava? Budite kreativni i nađite način na koji će se vaše dete zabaviti tokom izrade domaćih zadataka. Ovo će takođe pomoći da dete zavoli učenje.

Nestanite. Ako ste sigurni da vaše dete može samo da uradi domaći zadatak, idite u drugi deo kuće dok ne završi. Recite mu da mora doći do vas ako ima pitanje, a ne obrnuto. Naravno, proverite zadatak negde na polovini i na kraju, kako biste se uverili da je na pravom putu. Ako vaš učenik mora da pređe određeni put i ponese težak udžbenik, ili se popne uz stepenice ne bi li vas pitao za pomoć, možda nauči da malo razmisli pre nego vas potraži.

Vreme za večeru

Vaše dete odbija svoje povrće, jede samo ugljene hidrate ili konstantno tvrdi da nije gladno. Plašite se da neće dovoljno jesti i nervira vas njegov stav nakon što ste proveli toliko vremena pripremajući večeru.

Počnite od malih porcija. Servirajte detetu po malo od svega što ste pripremili i onda ga pustite da izabere šta će jesti. Pazite da ne pričate o hrani. Ne terajte dete da proba makar samo jedan zalogaj. Razgovarajte o vašem danu, vremenu, o svemu drugom osim o hrani, jer to je ono što tvrdoglava deca čekaju – šansu da se prepiru sa vama.

U slučaju da vaše dete samo kupuje vreme do dezerta, ne suprotstavljajte mu se, ali se potrudite da dezert bude jako mali, jedna štangla čokolade ili jedna vanilica. Možete ga staviti i na tanjirić sa strane kako bi videlo da je to sve što će dobiti. Na taj način ćete izbeći prepirke sa detetom na temu nagrade za pojeden obrok. Ono će dobiti nagradu bez obzira na sve. Plus gotovo je sigurno da taj mali dezert neće biti dovoljan detetu. Ako je još gladno, a biće, moraće da se vrati svojoj večeri.

Ne uznemiravajte se. Imajte alternativnu večeru, koju vaše dete može samo da pripremi ako ne želi da jede ono što ste poslužili. Neka jelo bude lako za pripremu i hranljivo, nešto što uvek imate pri ruci i što ne zahteva kuvanje. Čak i trogodišnjaci mogu da namažu nešto na hleb, a važno je da tvrdoglava deca sama pripreme alternativnu hranu. Posle nekoliko ovakvih obroka, detetu će dosaditi da priprema i jede istu hranu i prećiće na ono što ste vi spremili. U slučaju da dete odluči da ne jede ništa, recite mu da je to u redu i da će moći da jede obilniji doručak sutra ujutru.

tvrdoglavodeteVeoma tvrdoglava deca mogu da nastave sa ovakvim ponašanjem jako dugo, budite pripremljeni. Najvažnije je da ostanete pribrani i da zadržite svoja osećanja za sebe. Ohrabrivanje, ali ne i siljenje vašeg deteta da jede raznoliku hranu bi trebalo da bude glavni cilj. Imajte na umu da se ukusi menjaju vremenom i da ono što dete odbija da jede danas može postati njegova omiljena namirnica za par meseci.

Oblačenje

Vaše dete insistira da nosi odeću koja nije prikladna ili je neodgovarajuća za određeno godišnje doba, a da ne pominjemo negodovanja i bezbrojna presvlačenja tokom užurbanih jutara.

Ispraznite orman. Posedovanje previše odeće doliva ulje na vatru. Ako imate problem sa oblačenjem, stručnjaci savetuju da promenite sadržaj ormana svakih par nedelja. Sklonite garderobu koja vam zadaje probleme, ili jednostavno izvadite odeću koja nije za tu sezonu.

Svako veče pre spavanja suzite detetov izbor na dve ili tri odevne kombinacije za sledeći dan. Zapamtite, konačna odluka je jako važna. Još jedan savet, pripremite odeću uveče kako biste izbegli preprike tokom užurbanog jutra.

Ignorišite vreme. Ako dete ne želi da obuče jaknu, popustite. Ubrzo ćete čuti cvokotanje zuba na zadnjem sedištu auta ili dok hodate do škole. Stavite jaknu u detetov ranac ili je jednostavno ponesite.

superdete