Пише: учитељица Јаца, гостујући предавач у Школи Интелектуалних вештина
„Мозак је бриљантан орган који мора да стекне поверење у себе да би користио свој неограничени потенцијал у корист свог „власника“/ у нашу корист.“ (Т.Бузан)
На шта прво помислите док читате ових пар придева: најлепши, најмистериознији, најсложенији, најкомплекснији, најснажнији? У праву сте – ради се о Мозгу, том бриљантном органу који жели да нам буде од користи и да сарађује с нама! Сви га имамо, али – да ли му дозвољавамо да комуницира са самим собом, или смо просто од малена научени да нам мозак служи само да би примао информације? Јесмо ли од неког учили како да га истренирамо да складишти добијене информације, анализира их, истражује, контролише… и да се, самим тим, перманентно РАЗВИЈА и ПРИМЕЊУЈЕ огромне способности / потенцијале које има!?
Да ли ми, одрасли, задужени за образовање деце, радимо на томе да мозак наших ђака стекне поверење у…
Pogledaj originalni članak 1.174 more words
Riznica zlatnih ideja 