Crtaći zaglupljuju decu

Sve je više crtanih filmova sa besmislenim sadržajem. edukacije sve manje. Nasilje na TV rađa nasilje kod gledalaca. Savremeni crtani su postali površni.

DUŠKO Dugouško, Paja Patak, Popaj, Pera Detlić… Za mnoge ovo je sećanje na bezbrižno detinjstvo i dobra stara vremena. Nekada je crtani film bio događaj, nešto kao praznik, čekao se sa nestrpljenjem, jednom dnevno, pre TV Dnevnika, a odlazak u bioskop na dugometražni crtani, najčešće Diznijevu bajku, bilo je drugo veliko uživanje. danas, kada su crtani filmovi gotovo jedina ponuda dečjih programa, sve je manje kvalitetnih crtanih priča koja zabavljaju i edukuju. Sve je više nasilja, magije, razmaženih junakinja…

 Ilustracija Gorana DivcaProblem je što, kako pokazuju poslednja istraživanja, crtani fimovi i mediji uopšte u velikoj meri utiču na decu, izgradnju njihove psihe i ličnosti. A da većina današnjih – zaglupljuju svoje gledaoce!

– Situacija savremenog deteta je takva da je ono odvojeno od svojih vršnjaka, da se umesto sa njima igra sa svojim roditeljima, a da su ti roditelji u velikoj meri odsutni. Zato je ulaskom televizije u naše domove ona postala moderna bebisiterka, a danas je to čitav niz digitalnih ekrana kojima su deca okružena – od specijalnih plejera, tableta do „pametnih“ telefona – kaže psihoterapeut dr Zoran Milivojević. – Gledanjem sveta oko sebe deca izgrađuju osnovne predstave o tome kakav je svet, šta se u njemu dešava i kakvi su ljudi. Jedan od prvih načina da se to postigne su bajke, koje su danas zamenili crtani filmovi. Ponuda „dečjih filmova“ je velika. Ako uporedimo one crtane filmove tipa Tom i Džeri sa savremenim crtanim filovima, možemo primetiti da su savremeni crtani filmovi izgubili dubinu priče koju pričaju, da su postali površni i glupi.

Po rečima dr Milivojevića, jedna grupa stručnjaka smatra da nasilje u crtaćima podstiče nasilje kod dece, a druga – ne jer, kako ukazuju deca dobro ralikuju maštu od realnosti.

– Ali ovi filmovi uče decu da je onaj spoljašnji svet izvan roditeljskog doma ili vrtića opasan i nasilan – kaže naš sagovornik. – Dakle, deca izgrađuju sliku o opasnom svetu, a neka na to reaguju strahom i povlačenjem, a druga agresivnošću.

Simonida Vukobrat, nastavnik psihologije u 15. beogradskoj gimnaziji, smatra da je problem što često gledanje crtanih filmova sa nasiljem dovodi do oguglavanja na nasilje i da takvo ponašanje u realnom životu deci nije iznenađenje, već normalna pojava.

– Ako je agresivno, nasilničko ponašanje crtanog lika nagrađeno, ako junak koji činio zlo pobedi, takvo se ponašanje lakše prima kod dece, ali takvih slučajeva je na sreću malo – kaže Vukobrat. – Veći i češći problem je što to dovodi do veće tolerancija dece na nasilje. Crtani sa popularnim lutkama gde se odrasle devojke, namerno predstavljene sa dečjim crtama lica, ponašaju kao deca, razmaženo, tražeći ono što žele sada i odmah, gde im je sve dozvoljeno, takođe ima pogrešan uticaj na mališane.

Po rečima Rastka Ćirića, profesora animacije na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, dok roditelji nasilje u crtanim filmovima često shvataju bukvalno, deca mnogo bolje razumeju da za crtane filmove ne važe zakoni stvarnosti.

– Za razliku od igranog filma, crtani film kreira posebnu stilizovanu, nacrtanu stvarnost koja ima svoje posebne zakone – kaže Ćirić.

Deca su, zaključuju naši sagovornici ista, ali je okruženje drugačije, a roditelji prezaposleni i odsutni, zato, po stručnjacima, digitalni ekrani su „bebisiterke“, jer „kada ih deca gledaju, roditelji mogu da se posvete svojim zadacima“.

GLEDANjE BEZ PRESTANKA

KAKO kaže psiholog Simonida Vukobrat, osim samog sadržaja velikog broja crtanih filmova, problem je i njihova neprestana dostupnost, što mogu da se gledaju satima, bez prestanka, pa i u ponoć.

– Time se šalje loša poruka deci – kaže Vukobrat. – Rađena su mnoga istraživanja koja pokazuju da se mozak dece koja predugo sede ispred računara drugačije razvija. Ako se deca ne igraju napolju, manje se luči seratonina, hormona sreće, a to uzrokuje manje melatonina noću i loš san.

SAT VREMENA DNEVNO

* DETE ne bi smelo da provodi pred digitalnim ekranima više od jednog sata dnevno.
* NEDAVNO istraživanje rađeno na uzorku od 412 roditelja i 458 dece, starosti od devet i 11 godina u Beogradu, Nišu i Novom Sadu pokazalo je da više od polovine dece ispred TV ekrana dnevno provede između jednog i dva sata, a svako deseto dete ispred malog ekrana provodi dva do pet sati dnevno.
* STRUČNjACI upozoravaju da neki roditelji koriste digitalne sadržaje kao nagradu za dete koje je prethodno obavilo svoje zadatke.

B. Caranović

Izvor:http://www.novosti.rs/

Advertisements

2 thoughts on “Crtaći zaglupljuju decu

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s