Dečaci i očevi

Roditi se kao devojčica ili dečak puka je biološka činjenica. Koliko će sin, na primer, izrasti u muškarca u psihološkom smislu, zavisi od porodice i kulture u kojoj je odrastao. Kada je društvena uloga muškarca jasno definisana, kao što je to slučaj u mnogim društvima, onda dečaci gledajući u starije osobe muškog pola, polako usvajaju karakteristike muške polne uloge. Tako postaju muškarci na način definisan datom kulturom.

Glavni deo ovog procesa je odnos sina i oca (ili muškarca u ulozi oca). Dečak koji voli svog oca želi da jednog dana bude kao on. I zato je za dečaka otac uzor, onaj-u-koga-se-gleda, sa kojim se poistovećuje, od koga preuzima „muške” osobine i ponašanje.

A kada je otac odsutan ili premalo prisutan, ovaj proces je poremećen. Često su dečaci premalo izloženi muškim uzorima, a previše ženskim. Posledica je „feminizacija” savremenog zapadnog društva.

Glavni problem je nedovoljan kontakt sinova i očeva, i to ne onih razvedenih. Istraživanja pokazuju da je savremeni otac sve više odsutan od kuće, da odlazi rano, vraća se kasno, tako da je tokom radnog dana u kontaktu sa detetom u proseku manje od jednog sata. Nedovoljno da bi sin „upio” dovoljno materijala – da bi „snimio” oca i njegovereakcijeu različitim situacijama.

Da bi se dečak mogao poistovetiti sa ocem, između njih ne bi trebalo da bude suviše velika razlika u godinama. Dečaku od četiri ili pet godina teško je da se poistoveti sa svojim ocem koji je zakoračio u petu deceniju. Takvom dečaku će nedostajati snimci oca i njegovih reakcija kada je bio mlađi. A upravo takvih očeva je danas sve više.

Mnoge tate se danas ponašaju kao mame – muške mame. Fragmentacija polnih uloga se odražava i na iz njih izvedenim ulogama mame i tate. Sve je više tata koji nude samo ljubav, i mama koje su prisiljene da preuzmu tradicionalno muško disciplinovanje deteta. Kada tata samo voli, a mama je ta koja vaspitava, dete ima mušku mamu i ženskog tatu.

Proces identifikacije se najbolje odvija u porodicama sa više dece, sinova. Tada se mlađi ugleda na starijeg, a ovaj na još starijeg, koji se, opet, ugleda na oca. U porodicama sa jednim detetom, kakvih je sve više, takva mogućnost ne postoji.

Dečacima ne ide u prilog ni nedostatak muških uzora među rođacima. Uvek prisutne deke su prestare. Ujaci, stričevi i braća koja nisu rođena, često su distancirani i pomalo odrođeni, zaokupljeni svojim životom.

S druge strane, mali dečak je u intenzivnom kontaktu sa majkom, bakom, tetkom… Do puberteta uglavnom je okružen ženskim likovima: vrtić, škola…

I zato očevi, budite muškarci, manite se priče o gej paradi, uhvatite svoje sinove za ruke i povedite ih u svet da im ga pokažete.

Sabrane kolumne iz „Politike” „Psihopolis” je objavio u knjizi „Uloviti ljubav”

Zoran Milivojević
Advertisements

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s