Archive | 26. marta 2015.

Maltretirao je vršnjake, a onda je od oca zaradio kaznu koju će pamtiti do kraja života!

Jedan Amerikanac se na pravi način dosetio kako da kazni sina, kad je čuo da je postao siledžija i da maltretira decu u srednjoj školi.

Timoti Robenhorst je kao kaznu sinu izrekao da svako jutro u 4:30 ujutro, radi 50 sklekova i to je samo jedna od četiri stavke kazne. Siledžija će takođe morati da trči jednu milju nakon odrađenih sklekova, a zatim će pomagati ocu oko uređivanja bašte u naredna dva sata.
Njegov sin će se zatim izviniti žrtvama koje je maltretirao u školi i to pred celim razredom, a svoju sramotu će objaviti i na Fejsbuku.
„Ovo se dešava dečacima koji su siledžije. Ja ne trpim takvo ponašanje, a od 04:30 ujutro će moj sin saznati šta se dešava kad maltretiraš druge ljude bez razloga. Molim vas da podelite ovu fotografiju kako bi okončali ovakvo ponašanje svuda. Ništa se neće promeniti dok ne zauzmemo stav o ovome. Potrebna je samo jedna osoba da se pokrene revolucija „, napisao je Timoti.

Izvor: 24sata.rs

Ovako izgleda jedna obična škola u Sloveniji

U Sloveniji deca polaze u prvi razred sa 6. godina. U većim selima (2.000-3.000 stanovnika) skoro svake godine u prvi razred bude upisano oko 60 prvaka. Napomenuću da svako selo ima svoju osnovnu školu iako je često udaljenost između susednih škola samo 1-2 km.

Bez suvišnih komentara, zaključaka i poređenja sa osnovnim školama u Srbiji, evo  za primer kako izgleda i funkcioniše  jedna  osnovna školu u Sloveniji u selu koje broji oko 2.800 stanovnika.


– U školu se ide samo prepodne. Nastava počinje u 08:20h.

– Ispred škole je veliki obeležen parking (za roditelje), sa znakom “Zadržavanje do 10 minuta” koji se besprekorno poštuje. Za osoblje škole predviđen je parking iza škole.

– Stajalište za gradski autobus je takođe ispred glavnog ulaza u školu.

– Iz svih pravaca odakle deca dolaze u školu je prohodan trotoar i obeležena biciklistička staza.

Ispred škole je i veliki ograđen prostor za ostavljanje bicikla, rolera, trotineta.

– Učionice za prvake su u prizemlju, a viši razredi su na spratu.

-Škola ima dva sprata i savremen  lift.

– Učenici svih razreda se po dolasku u školu preobuvaju u  baletanke ili papuče. Patike nisu dozvoljene.

– Đaci ne moraju da  nose knjige. Udžbenike mogu ostaviti u školi kao i opremu za fizičko, pribor za likovno…

– Izdavači udžbenika i ostalog nastavnog materijala su u obavezi da imaju iste u elektronskom izdanju. Nastavnici preko kompjutera povezanog sa  interaktivnom tablom kao monitorom pristupaju putem interneta e-udžbenicima tako da svi đaci prate sadražj iz knjige na tabli.

– Petkom se učenicima  ne daju  domaći zadaci.

– U školi, i okolini škole, nema nikakvih marketa, automata sa sokvima i grickalicama niti kioska sa  brzom hranom.

– Svi obroci i užine se spremaju u školi, služe se u školskoj kantini ili u učionici i pripremaju  se od visoko kvalitetne i proverene hrane lokalnih (domaćih) proizvođača.

– Škola ima svoj med. U krugu škole je školski pčelinjak.

– Cena ručka je  2,15 eur, a užine 0.8 eur. Na kraju meseca roditelj dobija račun – uplatnicu za troškove prehrane deteta. Naplaćuju se samo oni obroci koje je dete koristilo.

– Učenici imaju obavezan periodičan pregled zuba kod školskog zubara i preventivno im se zalivaju fisure kao dodatna zaštita od karijesa. Ordinacija se nalazi u školi i odlasci kod zubara su u vreme nastave.

– Škola u svom programu kroz časove fizičkog, dane sporta ili slične aktivnosti podstiče đake  da nauče ili usavrše plivanje, skijanje, klizanje, bicikizam, planinarenje.
– Velike fiskulturne sale su potpuno opremljene. Poslepodne, tokom produženog boravka dece, u fiskulturnoj sali se održavaju treninzi košarke, plesa, karatea, hip-hopa…

– Toaleti za dečake, devojčice i invalide su izuzetno uredni.

– Korpe za smeće unutar  škole i na dvorištu su predviđene i obeležene za određen otpad: papir, ambalažu, staklo…Stara obuća i odeća se odlaže u veće posebne kontejnere na kojima piše “Tekstilko”.

– Sva obaveštenja o radu škole, od značaja za učenike i roditelje, se nalaze na internet stranici škole koja se besprekorno  ažurira.

– Svaki roditelj, majka i otac pojedinačno, po upisu deteta u školu dobijaju svoje korisničko ime i šifru kojom se na internet stranici škole (e-asistent) uloguju kako bi videli sve o svom detetu: ocene, izostanke, primedbe, pohvale, raspored časova, izmene u nastavi, obaveštenja o takmičenjima, izletima…

– O svakoj oceni i izostanku deteta se dodatno oba roditelja obaveštavaju putem sms-a.

– Preko internet stranice škole (e-asistenta)  roditelj može komunicirati sa bilo kojim od nastavnika, učiteljicom, direktorom i postaviti im pitanje, opravdati detetov izostanak i slično.

– Za izostanak deteta iz škole do 5 radnih dana dovoljno je opravdanje koje napiše roditelj.

– Školsko dvorište  ima travnatu površinu, trim stazu, teren za basket i mali fudbal, igralište za najmlađe, klupe, česmu…

Kada sam najavila da ću napisati kratak tekst o školi osoblje je bilo zatečeno i odreagovalo je sa stavom: “ Ali mi smo obična škola, nismo ni po čemu interesantni za novine.” Nisam se upustila u objašnjavanje po čemu je ovakva škola posebna, ali sam poželela da u školu poput ove jednog dana idu  i naša deca iz sela poput ovog, deca u Žitištu, Gajdobri, Neresnici, Vranovu, Ljigu, Prilužju, Novim Karlovcima…I da to ne bude nikakva senzacija već sasvim normalna i obična stvar.

Izvor:http://zena.blic.rs/