Naučite decu da budu bezbedna

Iako ne postoje stopostotne garancije za bezbednost dece, istraživanja pokazuju da ih možemo naučiti nekim osnovama bezbednosti koje smanjuju verovatnoću da budu povređena a u nekim prilikama mogu i spasiti njihove živote. Iako možda mislite da razgovor o strašnim situacijama kao što je kidnapovanje može uplašiti decu, važno je da taj razgovor obavite. Tajna je u tome da temu pokrenete opušteno kao što pričate i o mogućnosti požara ili bezbednosti u bazenu. Uzmite u obzir godine deteta, razvojni nivo i veštine koje su mu potrebne u tom uzrastu.

Najbolji način da naučite dete je da mu POKAZUJETE a ne samo PRIČATE. Dakle, odaberite jednu veštinu za početak, pokažite detetu kako izgleda (budite glumac), a onda vežbajte sve dok vaše dete ne bude sposobno da naučeno i koristi. Takođe, ako hoćete da dete bude sposobno da se bori za sebe nemojte da pričate u njegovo ime. To može da spreči dete da razvije veštine koje su mu potrebne da izgleda i zvuči odlučno što će biti preko potrebno u slučaju potrebe. Vežbajte dok dete ne izgleda sasvim sigurno i koristite jak govor tela i čvrst ton kako bi naučilo da se brani.

Naučite dete da prepoznaje sumnjiva ponašanja. Umesto da plašite i zbunjujete decu sa pristupom da je nepoznata osoba = opasnost, stručnjaci savetuju da je bolje naučiti decu da prepoznaju sumnjive situacije. Evo nekoliko ponašanja odraslih od kojih deca treba da nauče da se čuvaju:

  • „Treba mi pomoć da nađem moje dete. Molim te mi pomozi!“ „Jel možeš da mi pomogneš da nađem svoje kuče?“
  •  „Hoćeš neki slatkiš?“ „Imam skejt u kolima. Jel bi voleo da ga imaš?“
  •  „Požuri! Tvoja mama je doživela nesreću. Odvešću te u bolnicu.“
  • „ Mislim da si ti dete koje je povredilo mog sina. Pođi sa mnom da nađemo tvoje roditelje.“ Ovde spada i pretvaranje da je osoba policajac: „ Ja sam iz policije. Vidiš moju uniformu. Pođi sa mnom.“ Naučite vašu decu da brzo pozovu ili vas ili čak i 192 i provere situaciju.
  •  „Ja sam stari prijatelj tvog oca. Zamolio me da svratim do vas. Jel možeš da me odvedeš do vaše kuće?“

Naglasite vašem detetu da uvek može da traži pomoć od nekoga ali odrasla nepoznata osoba neće tražiti pomoć od deteta.

Ponavljajte stalno detetu da NIKADA ne otvara vrata nekome ko nije član porodice ili prijatelj kog dobro poznaje. Objasnite detetu da će svako ko vam je prijatelj razumeti vaša pravila i neće mu smetati da čeka ispred vrata. Naglasite mu da „ne govori ništa već da nađe roditelje!“ Ako vi niste kod kuće, recite detetu da vas zove iz sobe ili da zove policiju ako je u opasnosti.

Budite sigurni da vaše dete zna svoje ime i prezime, vaše ime i prezime, broj telefona i adresu. Kućni telefon programirajte tako da dete može lako da vas dobije i da može odmah da pozove policiju. Namestite te brojeve i broj bake i deke ili bilo kog prvog člana porodice od poverenja na brzo biranje (speed dial).

 Naučite dete da ako ikada treba da brzo pobegne, treba da baci sve što nosi, da viče i da beži. Naučite dete da, ako ga neko uhvati, treba da se čvrsto drži za bilo šta (za na primer svoj bicikl ili za vrata automobila), viče, da udari tu osobu u jabučicu, oči ili između nogu. Ako dete leži na zemlji  i udara osobu kao da ima napad besa, otežaće osobi da ga podigne. Naglasite detetu da se nikada nećete ljutiti na njega ako povredi nekoga tako što pokušava da se zaštiti.

Ako je moguće, dete bi trebalo da otrči do prve odrasle osobe (u idalnom slučaju žene sa decom) i viče „Upomoć! On je stranac!“ Ako dete bude vikalo samo „Ti nisi moj tata!“ ili slično, može se desiti da ljudi ne razumeju, i da pomisle samo da je neko drugi u pitanju (deda, stric itd.) i ne shvate da je u problemu. Preporuka je da dete naučite da viče „Stranac! Stranac!“.

 „Faktor straha“ može biti moćno oružje u spašavanju deteta, ali obično deca ni ne nauče da upotrebe svoj instikt. Treba ih naučiti da kada ih neko zgrabi od pozadi i instikt im kaže da neko pokušava da ih otme, udare tu osobu između nogu i bace se na pod i počnu da mašu i nogama i rukama i viču kao kada malo dete dobije napad histerije.  Ovo važi za situacije u kojima dete zna da ne može da trči.

Odaberite neku pamtljivu lozinku kao na primer „Soko“, koju će znati samo članovi uže porodice i osobe od poverenja koje čuvaju vašu decu. Deci je onda važno naglasiti da NIKADA ne otvaraju NIKOME ko ne zna porodičnu lozinku. Možete napravitii i sadržaj sms poruke sa tekstom npr. „111“ ili „123“ koju dete treba da pošalje ako se nađe u opasnosti.

 VAŽNI BROJEVI TELEFONA
Policija 92 192
Hitna pomoć 94 194
Vatrogasna služba 93 193
Pomoć na putu 987 1987
Služba za obaveštavanje i uzbunjivanje 985 1985
Vojna hitna pomoć 976 1976
Vojna policija 9860 19860

A ako se pitate kada je pravo vreme da decu učite ovakvim stvarima, možda nikada nije previše rano, barem za osnovne stvari, kako okrenuti broj telefona policije, hitne pomoći i slično. Skoro smo na vestima BBC-ja čuli priču o tome kako je trogodišnji dečak pozvao pomoć kada se majka srušila u kući i čuvao jednogodišnju sestru dok hitna pomoć nije stigla. Pogledajte na http://www.bbc.co.uk/news/uk-12245088

Da li vaše dete zna osnove bezbednosti, vaš broj telefona i broj policije?

Izvor:http://www.najboljamamanasvetu.com/

Advertisements

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s