Zamišljam njihov susret kao najbolju stvar u njihovom životu.
U odgovoru na dečje pitanje: „Da li je za ocenu?“, skloni smo da uvek odgovorimo sa „da“ ili „ne“, jer zapravo se naš rad uglavnom svodi na to. Na žalost, kod naših učenika, ocena je uglavnom jedina motivacija da se uloži maksimalni trud u izradi nekog zadatka. To je ono što je najveća manjkavost našeg sistema. Nismo naučeni kako da motivišemo učenike da njihov cilj bude sticanje znanja, a ne samo odličan uspeh u đačkoj knjižici. Ne prozivam ostale, a aboliram sebe, u istom smo „košu“. Još manje smo skloni da im zadajemo nekonvencionalne zadatke, čiji jedini cilj nije prosta reprodukcija, tj. odgovor na memorijska pitanja za koje je dovoljno samo upamtiti sadržaj teksta, već traganje za različitim rešenjima čiji se odgovori ne kriju u samom zadatku.
Nastavak članka na linku sa kog je preuzet prikazan deo:
http://uciteljica.kraljevo.com/nekonvencionalni-zadaci-za-decu/#comment-311
