Ukoliko želimo da nam školstvo bude u korak sa svetom, ovo treba da promenimo

Obrazovanju u Srbiji se najčešće zamera da je prevaziđeno i po sadržaju i po pristupu. Promena školskog programa u celini je obiman i dugotrajan proces, jer ga treba izvesti postupno, a zatim prilagoditi mogućnostima škola u Srbiji

Da bi se znanja uspešno prenela, prvo treba odlučiti šta je krajnji cilj. Nastavnik mora da poznaje svoje učenike, odnosno mora da predavanje prilagodi grupi, ne obrnuto.

Obrazovanju u Srbiji se najčešće zamera da je prevaziđeno i po sadržaju i po pristupu. Promena školskog programa u celini je obiman i dugotrajan proces, jer ga treba izvesti postupno, a zatim prilagoditi mogućnostima škola u Srbiji. Sa druge strane, pristup se menja mnogo jednostavnije. Ipak, i dalje zahteva aktivno angažovanje nastavnika u ostvarivanju svakog od unapred dogovorenih koraka.

Poslednji trendovi ili provereni metodi

Kod inovacija uvek treba biti vrlo pažljiv jer neke od savremenih načina za sada prosto nije moguće prilagoditi uslovima našegškolstva. Lošim izborom samo se stvara kolizija između želja i mogućnosti, pa se trendovi u nastavi nasilno uklapaju u ono što je dostupno. Srećom, drugi (provereni) metodi prirodno „ulaze” u svako školsko okruženje. Ukratko, već postojeći program se organizuje tako da se nastavni ciljevi drugačije postavljaju i ostvaruju, odnosno − primenjuje se Blumova taksonomija.

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Blumova taksonomija

Godine 1956. američki psiholog Bendžamin Blum je sa saradnicima razradio novu klasifikaciju nivoa učenja. Primetio je da 95% načina provere znanja od učenika zahteva prostu reprodukciju najnižeg nivoa: ponavljanje informacija. Zato je domene obrazovanja (kognitivni, afektivni i psihomotorni) razložio tako da svaki od njih ima stupnjeve koje je neophodno usvojiti da bi se prešlo na sledeći nivo. Osnovnu Blumovu postavku su mnogi nadograđivali, a svoj današnji „oblik” i primenu ima od 2001. Ukratko: taksonomija nastavnicima olakšava prenošenje gradiva kroz aktivno angažovanje učenika. Postavljanjem pravih pitanja i pametnim navođenjem, učenici stvaraju logični niz asocijacija koji omogućava da se znanja razumeju i prihvate.

Zašto nije primenjena u svim školama?

Kada se po određenom sistemu radi preko pedeset godina, nisu svi raspoloženi za promene.Najčešće je u odeljenjima prevelik broj učenika, nastavnih sredstava nema dovoljno, a često motivacija nedostaje sa sve tri strane − i kod nastavnika i kod učenika i kod roditelja. To, naravno, nije opravdanje. Zapravo, Blumovu taksonomiju bi trebalo uvesti u sve škole. Kao i svaki nov način, potrebno je vreme da se nastavnici edukuju i da škola pronađe model koji kolektivu odgovara. Ali rezultati će se vrlo brzo videti, a učenici će biti zahvalni što su, uz stečeno znanje, naučili da uče.

Neke škole postavljaju standarde

Određen broj srednjih škola u Srbiji u manjoj ili većoj meri primenjuje savremene pristupe nastavi. Međutim, malobrojne su one koje su čitav nastavni proces učinile multimedijalnim i interaktivnim i maksimalno iskoristile mogućnosti 21. veka. Rad u malim grupama, mentorska i individualna nastava, prepoznavanje talenata, kvaliteta i potreba svakog učenika ponaosob − uz aktivnu primenu Blumove taksonomije − jesu osnova za stvaranje kompetentnih, samostalnih, široko obrazovanih učenika, spremnih za sve dalje akademske izazove, što zaista i jeste cilj srednjoškolskog obrazovanja.

(Telegraf.rs)

Advertisements

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s