Primer dobre prakse

Partner, prijatelj ili vođa tima

Partner, prijatelj ili vođa tima
Današnje školovanje  zahteva grupni ili timski rad. Učenici se tako pripremaju za saradnju i timski rad na svojim budućim poslovima.
Tada će morati donositi odluke zasnovane na saradnji, poslušati tuđe ideje i katkad izmeniti vlastite jer sve to podrazumeva timski rad.
Kako od prvog razreda razvijati svest o saradnji?
Kad krenu u školu, prvačići postaju grupa, razred, čine zajednicu koju su stvorili stručni tim škole i učitelji. Neki se učenici poznaju od ranije (iz vrtića ili susedstva), a neki ne poznaju baš nikoga. Mnogi će u toj zajednici boraviti sledećih osam godina. Ubrzo se unutar razreda počnu stvarati male grupe, najčešće prema muško-ženskoj podeli. Nakon nedelju-dve uočljive su manje grupe koje čine učenici sa sličnim interesima (skupljanje sličica, igra kockicama). Posle se unutar razreda stvaraju grupe koje povezuje odnos prema školi i obavezama.
Moj je posao da nizom radionica razvijem kod dece nekoliko osnovnih društveno-komunikacionih dimenzija kako bi se oni međusobno bolje upoznali.

a) Radionica „Slušam prijatelja pokraj sebe i pamtim sve detalje o njemu“ – svaki učenik ima na raspolaganju jednu minutu kako bi se ukratko predstavio učeniku s kojim sedi u klupi. Nakon toga njegov drug koji ga je pažljivo slušao treba ponoviti što je taj učenik rekao o sebi. Tu sam radionicu morala ponoviti tri puta, sve dok nisu zapamtili najvažnije detalje o učenicima s kojima sede u klupi.

b) Radionica „Ko sam ja“ igra je zagonetki kojima opisujem pojedinog učenika. Učenici tokom celog toka čitaju zagonetku i pokušavaju da otkriju o kojem je učeniku reč. Sami dopisuju neke rečenice i stavljaju ih u „džepić“ ispod zagonetke te tako bolje upoznaju prijatelja.

c) „Zvezda u toku“ aktivnost je upoznavanja učenika  pomoću niza aktivnosti kojima se svaki učenik predstavlja razredu. Reč je o slikama, crtežima i tekstu kojim se učenik predstavlja drugima.

U novembru postajemo prava zajednica, svi se poznajemo, svi zajedno dišemo i počinjemo sve češće upotrebljavati reč mi.
No neki bi učenici želeli da budu vođe tima, nosioci svih aktivnosti i sve se češće nameću celom razredu.
Naravno, ne mogu svi da budu vođe, odnosno nosioci aktivnosti, pa zato vrlo oprezno pripremam grupni rad. Uvek ja donosim odluke i vodim učenike kroz aktivnosti te odabiram vođu tima nastojeći uključiti što više učenika, a pritom utišati najglasnije. Za sebe kažem da sam „dežurni policajac“, a učenici to prihvataju i vrlo rado učestvuju u takvom radu.
Želeći se istaknuti i voditi brigu o svemu, učenici vrlo često zanemaruju zadatke koje treba rešiti, pa ih uvek vraćam na početni zadatak i pitanjima usmeravam njihovu pažnju na ono čime se bavimo kako se ne bi izgubili u nevažnim sitnicama.

U našem razredu nema vođe tima, nema nikoga ko sjaji jer ceo razred zajednički sjaji.

Autor: Sandra Vuk,OŠ Augusta Šenoe, Zagreb

Advertisements

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s