Kako pomoći sopstvenom detetu da shvati svoje poteškoće u učenju

dijete knjige
Pitanje:

Do koje bi mere roditelji trebali objasniti svojoj deci njihove poteškoće s učenjem? Roditelji često brinu da bi raspravljanje o problemu moglo rezultirati time da deci bude neprijatno zbog tih problema i da se osećaju drugačije.

Dr sc. Beti Osman odgovara:

Iz iskustva znam da deca prva shvate da problem postoji, čak i pre nego se stručno utvrdi i roditelji dobiju dijagnozu. Možda ne shvataju zašto su u nečemu dobri, poput npr. U crtanju, a imaju problema sa čitanjem i pisanjem. Mnogi se koriste žargonom današnje mladeži i nazivaju sami sebe retardiranima, čak i ako su bistri ili veoma inteligentni. Dapače, što je dete inteligentnije, to je frustriraniji zbog sopstvenih problema u učenju. Ne shvata zašto ne može ispuniti očekivanja svojih roditelja i učitelja i najverovatnije se oseća izolovano i prepušteno samo sebi sa svojim problemima.

Detetovi osećaji izdvojenosti i nesposobnosti mogu se promeniti samo ako unutar porodice postoji otvorena komunikacija. No mnoge porodice ne dele lako svoje misli i osećanja. Svaki član porodice zadržava svoje osećaje za sebe, razmjenjujući sa porodicom tokom dana tek par reči koje se odnose na tehničke stvari: „Idi u krevet“, „Vreme je za večeru“ ili „Jesi li napravila zadaću?“

Kod nekih drugih porodice pak, dešava se sasvim suprotno. Malo je tabu tema i skoro se nijedna tema ne smatra neprikladnom. Ima vremena za otvorenu raspravu, a osećaji se lako pokazuju. Ipak, detetove poteškoće u učenju ostaju nepomenute, poput poverljive informacije.

Roditelji se možda osvrću na svoje izbegavanje takve teme, govoreći da ne žele privući pažnju na probleme svog deteta jer će ga to „samo dodatno podstaći da se oseća drugačijim.“ Ustvari, koliko god ovaj razlog imao smisla, to je ipak, jednim delom, izgovor za roditelje kojima je tema neugodna ili ne znaju kako da ju prikažu detetu.

Najverovatnije se dete već oseća drugačijim, a njegove fantazije o sopstvenom problemu znaju biti mnogo gore od realnosti. Držeći detetove poteškoće s učenjem u tajnosti, samo se povećava misterija za dete i osnažuje ideja da je problem pregrozan da bi se o njemu pričalo. Zato dete oseća stid zbog svog problema umesto da ga prihvati kao životnu činjenicu s kojom se može nositi i otvoreno o njoj pričati sa porodicom.

Jednom kada roditelji prepoznaju detetove probleme i kada postanu sposobni shvatiti kako se osećaju u vezi sa tim, što iskrenijim razgovorom mogu uveliko smanjiti brige svoga deteta. Deca treba da znaju istinu, objašnjenu na način prikladan njihovim godinama i zrelosti. Time što će detetove poteškoće postati otvorena tema za razgovor, roditelji mogu pomoći umanjiti detetovu grižu savesti koja proizlazi iz toga da se ne oseća pametno i da zato razočarava porodicu. Ipak, uz prihvatanje i podršku kod kuće, dete će znati da njegovi problemi nisu toliko grozni da se o njima ne može pričati i manja je šansa da će izmisliti zastrašujuća opravdanja za svoje poteškoće. Dete takođe može pronaći i neočekivane saveznike u braći i sestrama, ako oni shvate prirodu problema. Čitava će porodica profitirati razgovorom o ovoj nekoć tabu temi.

Objasniti detetu prirodu njegovih poteškoća u učenju, nije lak zadatak za roditelje. Kao prvo, roditelji moraju postati što informiraniji kako bi pričali sa svojim detetom, usmeravajući se i na njegove relativno jače strane, jednako kao i na njegova slabija područja. Potpuno shvatanje značenja detetove poteškoće u učenju, retko će se ili nikad postići praćenjem 1 prdavanja stručnjaka. To je proces koji se s vremenom razvija, uz pomoć škole, profesionalnih konsultacija i roditeljskih grupa za podršku. Jednom kada sami roditelji prihvate problem, mogu započeti tu temu sa detetom, ne tako da ih se etiketira, nego tako da im se objasni u čemu se sastoji poteškoća i što se može učiniti kako bi se to ublažilo i / ili nadišlo.

Ako dete kaže: „Ali ja ne mogu čitati, najgluplja sam u razredu,“ ne pomaže ako roditelji to odmah počinju poricati: „Ne, ne, jako si pametna.“ Odgovor koji daleko više ohrabruje mogao bi biti smireno: „Žao mi je što se tako osećaš, ali mi je drago da si mi to rekla. Verovatno ti je teško osećati se pametnom kada ti je teško da čita (računati, pisati itd.). Ali ja (i tvoj učitelj) znamo kako si pametna i nadam se da ćeš to uskoro uvideti. “

Kada se unutar porodice otvoreno govori o detetovim poteškoćama u učenju, dete oseća podršku i lakše mu je nositi taj teret. Znaće da njegovi problemi sa učenjem nisu razlog srama i lakše će napraviti neophodan napor da prevaziđe, prebrodi svoje poteškoće.

Osim objašnjavanja problema detetu, postoje i drugi načini da roditelji podrže dete. Evo nekoliko predloga:

Nagrađujte i trud, a ne samo rezultat. Deca sa poteškoćama u učenju mogu potrošiti daleko više energije na izvršavanje zadatka nego što se čini. Svako uspešno primicanje cilju vredno je priznanja.
Ako su iskreni, komplimenti su vitamini za nečije samopouzdanje i trebali bi se češće upućivati mladima koji imaju poteškoće u učenju.
Tražite i ističite detetove jače strane ili, kako ih dr. Sc. Bob Brooks naziva, otoke kompetencije, najbolje u vanškolskim aktivnostima. Deca sa poteškoćama u učenju trebaju malo podilaženja svom egu, a drugi je olakšavajuća okolnost za roditelje da se pažnja malo odmiče od škole.
Cilj informiranih roditelja je dakle, prihvatanje deteta koje je drugačije, ali s njegovim posebnim kvalitetima i posebnim potrebama. Deca osete kad ih se ceni, i obrnuto, kada ih se roditelji stide ili su nesrećni zbog njih. Treba da znaju da ćete čak i kada ne odobravate njihove postupke, uvek biti tu za njih ispunjeni bezuslovnom ljubavlju.

O autorki:
Dr sc. Beti Osman članica je osoblja Bolničkog centra Vhite Plains, Odbora za bihevioralno zdravlje te Službe za decu i adolescente. Autorka je nekoliko knjiga, novinskih članaka i filmova. Dr Osman radi u Odboru direktora Nacionalnog centra za poteškoće u učenju.

Budenje.hr

tekst preuzet sa vvv.schvablearning.org
prevela: Sara Brenko
redaktor: Ines Brenko

Advertisements

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s