Uticaj savremene tehnologije na razvoj dece

Autor: Tomislav Pavlović
Matrik Vorld
Ubrzan način života omogućio je modernoj tehnologiji da se ušunja u sve sfere ponašanja s ciljem da omogući što efikasnije i brže rešavanje problema kako bi njenim korisnicima ostalo više vremena za ono što je važno. No, u novije vreme, život bez moderne tehnologije postao je gotovo nezamisliv te se ista primenjuje iu situacijama u kojima zapravo i nije potrebna. Tehnološka čuda ne interesuju samo odrasle, nego i decu od najranijeg uzrasta, što može uticati na njihov razvoj.
Prema rezultatima dosad provedenih istraživanja, deca mlađa od 30 meseci slabije uče gledajući televiziju nego u interakciji sa roditeljima, što ukazuje na činjenicu da televizija ipak ne može zameniti roditeljsku pažnju. No, televizija se pokazala izrazito korisnom u učenju drugog (stranog) jezika, iako je pritom važno da dete obraća pažnju na sadržaje koji mu se prikazuju. Uz to, predugo gledanje televizije smanjuje upamćivanja novih reči, što dodatno ističe važnost roditeljske pažnje.
Dete gleda tv
Koliko je detetu potrebno dnevno gledanja televizije možete i sami s vremenom oceniti ako dovoljno dugo proučavate i analizirate detetovo ponašanje. To definitivno ne može ono samo odlučiti.

Još sredinom prošlog veka razvoj biheviorizma podstakao je razvoj mehaničkih pomagala za učenje, koja su „nagrađivala“ studenata nakon svakog tačnog odgovora te prilagođavala težinu zadataka uspešnosti njihovog rešavanja kako bi se u konačnici postigao što bolji rezultat. Iako se takav pristup pokazao delotvornim, deca na kojoj je bio primenjen bila su predškolske ili školske dobi, dok je u današnje vreme različita tehnologija dostupna deci i ranije te se često primenjuje na neadekvatan način. Iako je srazmerno lako i efikasno deci skrenuti pažnju pomoću nekog bliještećeg ekrana, učestala primena takvih postupaka može negativno uticati na razvoj detetove samoregulacije, koja je povezana sa kasnijim akademskim i profesionalnim uspehom, kao i impulsivnošću kao trajnom crtom ličnosti. Takođe, pokazalo se da je predugo gledanje televizije povezano sa slabijim socijalnim veštinama i razvojem jezika. Dodatan problem stvara činjenica da videoigre i slične aktivnosti zamenjuju vreme koje bi dete u suprotnom sprovelo u igri, što može usporiti njegov motorički razvoj te koordinaciju. Različiti oblici igre važni su za razvoj detetovih kognitivnih sposobnosti, ali i kreativnosti, koje su takođe povezane sa budućim uspehom deteta.

Evolucijom tehnologije evoluiramo li i mi?
Iako moderna tehnologija može naštetiti razvoju deteta, to nikako ne znači da decu treba držati odvojeno od iste, pogotovo uzimajući u obzir potencijalne prednosti u pogledu razvoja kognitivnih sposobnosti. No, kao i u svemu, bitna je mera. Uz roditeljski nadzor, videoigra može postati još zabavnija, ali nikad potpuna zamena za fizičku aktivnost koju donosi „obična“ igra.
Tako, ako sledeći put pomislite da upalite televizor kako bi umirili svoje dete ili si napravili prostor za rešavanje svakodnevnih kućnih poslova pokušajte koji put primeniti sledeće aktivnosti:
Čitajte mu knjigu (uz dodatno maženje i podsticanje hormona oksitocina)
Gledajte u njegove oči i pričajte mu. Zvuk vašeg glasa podstiče razvoj mozga.
Pevajte mu.
Dajte bebi neko vreme da provede na podu, na stomaku da rastegne mišiće.
Dozvolite mu da se igra sa okruglim, kockastim i predmetima koji mu mogu pomoći zubićima.
Prošetajte se sa njim.
Nosite ga u nekoj napravi uz vaše telo.

Ljuljajte ga.