Stranica dnevnika jednog profesora

Ne, nije mi dobro

Prvi dan raspusta. Odlično! Ima i snega. Ispijam gutljaj kafe, a deca me pitaju mogu li na sankanje.
„Naravno“- odgovaram.
„Ali mama, ja nemam skafander. Onaj stari mi je mali, a i čizme su mi male.“ – kaže jedan od njih.
„Znam, ali nemamo para za novi“- ja ću.
„Pa šta ja da radim? Kako da se sankam?“- pita on.
„Ništa. Obuci dvoje trenerki i jaknu i cipele za školu i vodi računa da se ne iskvasiš i ne pocepaš. Znači nema valjanja po snegu, a ako se slučajno iskvasiš ili ti postane hladno, ti dođi kući.“ odgovaram. I pripretim: „Ne smeš ulaziti u dubok sneg! Ako iskvasiš cipele večeras nemaš u čemu ići na doček kod tetke! Vodi računa!“
Srećom drugom je stari skafander dobar, a kako je sitniji, njemu su bratove prošlogodišnje čizme taman. Progutam još jedan gutljaj kafe i onda se dosetim da imam neke crne, muške ski pantalone koje sam na buvljaku kupila sebi pre par godina, a kako su me deca već stigla po visini sigurno će mu odgovarati. Nalazim i svoju staru zimsku jaknu i radujem se što će moći opušteno da uživa u snegu. Jesu mu široke i pantalone i jakna ali dužina je dobra. Poslužiće.
„Ali mama, smešan sam.“- gleda se u ogledalu.
„Ma nisi. Šta te briga. Ko će da primeti? Pantalone su muške, a i jakna je crna, klasičnog kroja i baš će neko da te zagleda. Idi i uživaj!“
On izlazi u dvorište i čeka brata da se spremi. Dobro sam se setila. Vraćam se svojoj kafi. Posle 10-ak minuta moj sin se vraća i kaže mi da mu se ne ide na sankanje. Rasprema se i seda ispred TV-a. Ubeđujem ga i molim da ipak ide, ali sve tišim glasom- ne da mi ona knedla u grlu koju ni uz kafu ne mogu da progutam. Znam ja da je on u pubertetu i da ne može u maminoj jakni pred drugare i vidim da mi celim telom govori „Pusti me. Ne mogu. Teško mi je. Razumem“, a naglas ponavlja „Ne ide mi se. Eto tako. Ne ide mi se“. I to mi pravi tu knedlu, to što on ne traži, što se ne ljuti, što ne kaže sramota me, što razume i što neće da me brine već tvrdi da mu se i ne sanka. E, pa hvala ti gospodaru Vučiću što me teraš da od svog 11-togodišnjeg deteta pravim zrelu osobu. Da nije tako on bi bezbrižno uživao na snegu u prvom danu svog raspusta. Da nije tako pustila bih ga da ima detinjstvo. A ne, ne tražim ja da ga vodim na skijanje na Kopaonik ili na Alpe, ne to, samo da se sanka na obližnjem brdašcetu. I ćutim. I osećam se poraženom. I svi su mi krivi. I besna sam. I znam ja da je bes odraz nemoći. I jesam, nemoćna sam. A moć mi oduzimate svi vi koji se trudite da stvorite privid da je sve u redu. Nemojte mi samo reći da sam nesposobna. Sposobna sam i te kako: završila sam fakultet, zaposlila se, radim, imam porodicu, gajim, vaspitavam i školujem svoju decu. Hoću da živim od svoje plate, hoću da se, kad dođem s posla, posvetim svojoj porodici. Neću i nemam vremena da dajem časove privatno (nije ni po zakonu). I mnoge druge stvari, o kojima neću ni da pišem, neću.
Zato svima vama koji nalazite opravdanje za ćutanje u dobrobiti dece (znam da ste mislili i na ovu moju, prosvetarsku decu) želim da u Novoj godini shvatite, makar morali da se bar jednom osetite kao ja u ovoj situaciji, i jasno i glasno kažete da nam nije dobro. Vama, koji ne tražite opravdanje, ne želim ništa- vi već imate sve.
Ništa od ovoga što sam napisala nije izmišljeno niti prenaglašeno. Sve se baš tako desilo poslednjeg dana sada već prošle godine. Nije mi namera da izazovem sažaljenje. Naprotiv. Jedan i jedini razlog ovog pisanja je što hoću svima koji su se prepoznali da poručim da nisu usamljeni, ali sve dok ćutimo mi pristajemo na stanje kakvo jeste. Ja nemam pravo, baš zbog dece, i moje rođene i ove školske, da ćutim.

Ne, nije mi dobro i zahtevam sa nebrojeno argumenata da mi bude bolje.

Autor: Svetlana Dašković

Advertisements

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s