Kako se obeležava Božić i Badnji dan

Sve evropske razlike nestaju o božićnim praznicima bez obzira što su i dalje u upotrebi dva kalendara. Poljaci ne Badnje veče gledaju u zvezde, Englezi kače čarape, Česi sreću traže u jabuci…

ISTI praznik, slične navike, a opet, sve različito. Božić je, po gregorijanskom kalendaru, prošao još pre dve nedelje, ali to ne znači da neka deca na zapadu, igrom slučaja, poklone neće dobiti baš 6. januara, na julijanski Badnji dan, naravno, ne zbog pravoslavnih običaja, već iz sasvim drugih razloga. U Španiji i Italiji, mališani se, tako, raduju baš ovog dana, a poklone im ne donose ni Deda Mraz, ni Sveti Nikola, ni Božić-Bata, ni Santa Klaus, već Sveta tri kralja na Iberijskom poluostrvu, a veštica Befana na Apeninima!

Mali Nemci, Belgijanci i Poljaci, opet, poklone otvaraju dvaput, prvi put već 6. decembra, kada ih poseti Sveti Nikola, a drugi put, kad i većina ostalih, u božićnu noć. Najmlađi Francuzi poklone ne otvaraju u ponoć, već kad se probude, na Božić, ujutro, ostavljajući Deda Mrazu fore da ih sve obiđe tokom noći.

Malim Skandinavcima pokloni stižu 13. decembra, na dan Svete Lucije! Darove na ovaj dan dobijaju i mališani u nekim delovima Italije.

Karakteristično za sve je, ipak, da se Božić provodi u krugu porodice, dok se, po pravilu, prethodne noći, praznik dočekuje na misama.

Glavna karakteristika su bogate trpeze, mada i tu, opet, ima izuzetaka.

U Poljskoj na Badnje veče na meniju je uglavnom riba. Deca pogledom na nebu traže prvu zvezdu, što je znak da se počne s prazničnom večerom. Slavi se tri dana, a punjena ćurka je glavna ponuda na stolu.

U Češkoj se tradicionalno jede šaran, a pronađena zvezda u presečenoj jabuci donosi sreću. Riba je glavno jelo i kod Mađara i Slovaka.

U Nemačkoj, u kojoj su izmislili kićenje jelke, rado jedu gusku s kupusom i krompirima, a naročitu pažnju poklanjaju kićenju kuća i stanova. Pripremaju suve poslastice, a omiljen im je kolač sa marcipanom, medom, kandiranim voćem, suvim grožđem, rumom i bademom, preliven šećernom glazurom.

Običaji se u Italiji često razlikuju od regiona do regiona, ali kolač panetone, nastao još daleke 1490. u Milanu, je neprevaziđen. Italijani su nenadmašni i u pravljenju božićnih jaslica. Jelku kite 8. decembra.

Kod Danaca, glava kuće otvara slavlje paljenjem sveća, a onda članovi porodice zapevaju držeći se za ruke oko jelke. Za stolom kreću od usoljene haringe, preko ćurke, do sutlijaša s bademima.

Austrijanci sa praznovanjem počinju već 1. decembra, uz mnogo dekora i slavlja. Francuzi jedu guščju džigericu i školjke, a zaslađuju se ledenim ili tradicionalnim rolatima.

Britanci, koji su izmislili božićne čestitke, sakrivaju novčiće i druge predmete u tradicionalni kolač puding. Deca poklone očekuju u okačenim čarapama. Novčiće u hrani kriju i Belgijanci, a najradije jedu gusku ili patku, mada im ni podvarak nije mrzak.

Iako su pravoslavci, Grci Božić slave po gregorijanskom kalendaru, poklone otvaraju 1. januara, a uz pečenje jedu Hristov hleb. Deca uz pesmu skupljaju darove od vrata do vrata, baš kao i u Velikoj Britaniji.

I Rumuni Božić slave po gregorijanskom kalendaru, deci se daruju slatkiši, a kapije na kućama su otvorene. Tradicija je da se žrtvuje prase, nekoliko dana pre Božića.

Španci poklanjaju korpe sa suvim voćem, kolačima i vinom, a na meniju najčešće imaju jagnjetinu, ćurku ili morske plodove. Portugalci jedu bakalar na maslinovom ulju, a pokloni se otvaraju uz gošćenje pomorandžama. Portugalci veruju da se za Božić javljaju duše mrtvih, pa im za trpezom ostavljaju prazno mesto. Za večeru spremaju 13 vrsta kolača.

Bugari, tako, za Badnje veče pripremaju, u zavisnosti od kalendarske simbolike kojoj se priklanjaju, sedam, devet ili dvanaest različitih posnih jela. Skandinavci su za Božić zadržali naziv imena jednog od predhrišćanskih slavlja, jul.

Irci ne sklanjaju trpezu ni posle večere, za slučaj da ih poseti namernik. Pre odlaska na misu, inače, Deda Mrazu ostavljaju čašu viskija da se okrepi, a njegovim irvasima – šargarepu.

Izvor:novosti.rs

 

Advertisements

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: