Novogodišnji običaji širom sveta

Istorija proslavljanja Nove godine nije pouzdano utvrđena, ali se smatra da su Vavilonci to činili još pre 4.000 godina. Rimljani su takođe slavili Novu godinu, ali se njihov kalendar menjao sa svakim novim vladarom sve dok rimski Senat 153. godine pre nove ere nije „ustoličio“ 1. Januar za početak Nove godine.

Nemci su, prema jednom od niza tumačenja, prvi u 16. veku uveli običaj kićenja jelke. Legenda kaže da je kićenje započeo utemeljitelj protestantizma Martin Luter. Luter je šetajući kroz šumu bio zadivljen hiljadama zvezda koje su svetlucale kroz granje jela. Toliko je bio očaran prizorom da je odsekao malo drvo i odneo ga kući svojoj porodici. Da bi oživeo istu lepotu koju je video u šumi, zakačio je i male sveće na grančice.

U Evropi i Americi kićenje jelke postaje popularno u 18. veku. I danas se širom sveta, uz puno buke i pompe, šampanjac, razmenu poklona i vatromet, slavi nastupajuća godina.
Neki novogodišnji simboli opstali kroz sve civilizacijske mene. Jedan od najatraktivnijih simbola je novogodišnja parada, uobičajena kod mnogih naroda. Stvaranje zaglušujuće buke koje potiče iz rituala teranja zlih demona, takođe se zadržalo u mnogim krajevima sveta – ali danas kao lupanje u lonce i tiganje, kucanje čašama, zvonom zvona, bubnjevima, sirenama, muzikom. Iako mnogi misle da su novogodišnja zaricanja novijeg datuma, tradiciju su copy-bozicne-animacije-bozicna-jelka.gifzapočeli još Vavilonci, a njihova je odluka nalagala vraćanje posuđenog oruđa za rad.
Moderna zaricanja najčešće se odnose na prestanak pušenja, držanje dijete, zdrav način života, štednju, više učenja, vernost…

Nova godina je tradicionalno i vreme okupljanja – porodičnog, sa prijateljima, na organizovanim proslavama i to u svečanim odelima, s posebnom brigom o izgledu, ukrašavanjem enterijera i eksterijera. Svaka zemlja ima i poneku specifičnost.

vasilopita_backdropU Grčkoj se proslava poklapa s proslavom svetog Vasilija, jednog od osnivača Grčke pravoslavne crkve. Tada se servira Vasilopita ili torta svetog Vasilija, u koju se utisne srebrni ili zlatni novčić. Ko novčić pronađe, biće posebno srećan u Novoj godini.

Danci u novogodišnju noć ulaze sa mnogo razbijenih tanjira ispred kućnog praga. Stari tanjiri čuvaju se cele godine i u ponoć se bacaju pred ulazna vrata prijatelja. Mnogo razbijenih tanjira simbolizuje društveno bogatstvo – prijatelje.

Japanci čitavog decembra održavaju zabave pod nazivom Bonenkai, kojima je cilj da se ostave loše stvari za sobom i pripremi se za novi početak. Zvona budističkih hramova zvone 108 puta kako bi oterala 108 ljudskih slabosti, a nakon toga se svi smeju terajući smehom zle duhove.

Kubanska tradicija nalaže da se u ponoć pojede 12 grejpova, koji simbolizuju mesece godine, a poštovanje tog običaja treba da donese sreću. Austrijanci na Novu godinu, kao desert uz svečani ručak, pripremaju sladoled od mentola u obliku deteline s četiri lista. Stari sicilijanski običaj kaže da će sreća doći onima koji na Novu godinu jedu lazanje.

Kad zakuca ponoć, Španci moraju da pojedu 12 zrna grožđa – po jedno za svaki mesec. Norvežani se časte pudingom od pirinča u kojem je skriveno jedno zrno badema. Osobu koja pronađe badem pratiće sreća.

U Brazilu je običaj da se u novogodišnjoj noći nosi bela odeća za sreću i mir u godini koja sledi.

Holanđani se za doček pripremaju pekući krofne jer veruju da to donosi sreću.image001

Cela Latinska Amerika uoči Nove godine traži gaćice određene boje, u zavisnosti od zemlje do zemlje – crvene, roze ili žute. U nekim zemljama običaji nalažu da se veš obuče naopačke.


Italijani
najbučnije proslavljaju Novu godinu jer što veća buka, zlo će brže pobeći. Iz kuće bacaju sve stare, nepotrebne stvari, od nameštaja do odeće, i to kroz prozor. U gotovo svim narodima ponoć se dočekuje upućivanjem najlepših želja i poljupcem koji nije samo deljenje trenutka euforije, već i zavet bliskosti u dolazećih 12 meseci.

Nova godina je vreme kada se ljudi širom sveta nadaju dobroj sreći i prosperitetu.

Ovi snovi i težnje inspirisali su mnoge običaje vezane za hranu. Stari Rimljani su za Novu godinu poklanjali orahe, urme, smokve i okrugle kolače.

Severni Italijani su pokušavali da privuku sreću jedući za Novu godinu sočivo koje simboliše novčiće. U italijanskoj regiji Pijemont, novogodišnji obrok od pirinča označava nadu u bogatsvo svojim mnoštvom malih zrna.

Mnogi Italijani jedu slatkiše za srećnu sledeću godinu. Neki jedu samo jednostavno suvo grožđe, dok drugi prave kolače od badema u obliku zmije, sa objašnjenjem da kao što zmija odbacuje svoju staru kožu i ostavlja je iza sebe, ovaj kolač treba da simbolizuje ostavljanje prošlosti iza sebe na početku Nove godine.

U Španiji nova sreća se priziva uz otkucaje sata stare godine i zrna groždja. Uz svaki otkucaj treba pojesti jedno zrna i sledeća godina će biti srećna.

Valjušci su tradicionalna novogodišnja hrana u severnoj Kini, zato što izgledaju kao grumenje zlata i predstavljaju znake dobre sreće.valjusci

U Vijetnamu Nova godina se slavi kasnije u januaru i tada se jede jedna vrsta šarana sa valjkastim telom jer se veruje da on na svojim leđima nosi božanstvo dobre sreće.

U Kambodži se Nova godina slavi u aprilu i tada se jedu tvrdi pirinčani kolači napravljeni sa slatkim pasuljem.

U Iranu, nova godina se slavi u martu. Običaj je da se zrna pšenice i ječma potope u vodu pred Novu godinu jer njihovi izdanci simbolišu novi život. Na sto se postavljaju obojena jaja i sočivo a priprema se specijalni jelo od sedam namirnica koje počinju slovom ‘s’.

U Americi je tradicionalno novogodišnje jelo lonac pirinča sa crnim graškom i svinjetinom, u koji se stavlja po jedan novčić, običaj koji su sa sobom doneli afrički robovi. Onaj ko pronadje novčić u tanjiru biće sigurno dobre sreće sledeće godine.


Kod nas je slavljenje Nove godine započelo posle II svetskog rata, pedesetih godina 20 veka i ustalila se navika da se za novogodišnju večeru peče prase, kuvaju sarme od kiselog kupusa, piremaju razne pite, pogače i torte.

Svaka zemlja ima svoje novogodišnje običaje:, Grci jedu kolač u kojem se nalazi novčih, koji u Novoj godini donosi sreću – prvo parče hleba je za malog Isusa, drugo za oca kuće, a treće za kuću, ako se novčić nađe u trećoj kriški, te godine će rano doći proleće, a porodica se može nadati sreći cele godine.

Nemcima je nezamisliva novogodišnja noć bez vatrometa. Oni svake godine za vatromet potroše 100 miliona evra. Tradicija da se u novogodišnjoj noći napravi buka potiče još iz srednjeg veka kada su ljudi zveckajući išli ulicama kako bi rasterali zle duhove. Kasnije su na red došli bubnjevi, crkvena zvona i svi drugi instrumenti.

Novogodišnja trpeza je, takođe, simbolična. Supa od sočiva ili svinjetina su simbol blagostanja. Riba znači dobru budućnost jer uvek pliva napred. Onaj ko za Novu godinu prostire veš, sam je kriv ukoliko u novoj godini bude morao mnogo da radi.

Na Novu godinu u Kini sva su vrata ukrašena nečim crvenim, jer je crvena boja simbol sreće i veselja. Iako sve porodice prpremaju slavlje na novogodišnju noć, iz domova se sklanjaju svi noževi na 24 sata, da se niko ne bi povredio jer bi ta nezgoda značila da je ta osoba „prerezala“ odnosno sprečila porodičnu sreću u novoj godini.

Austrijanci na Novu godinu pripremaju svečani ručak koji uključuje pečenje, kao simbol sreće i blagostanja. A za desert sladoled od mentola u obliku deteline s četiri lista. To su glavni uslovi za osiguravanje sreće u novoj godini za taj narod.

Na Novu godinu, Britanci strepe ko će im prvi doći u goste, jer, prema starim verovanjima, to znači koliko ćete imati sreće u novoj godini. Ako vam u goste bane muška osoba s poklonima, pravi ste srećković. Nemojte se previše nadati ako vas prvo poseti neka ženska osoba. Tradicionalni pokloni su ugalj za vatru, hleb za sto i piće za gospodara kuće.

Dobro je da kuća ili stan imaju dvoja vrata, jer za sreću gost treba da uđe na prednja, a izađe na zadnja vrata. Ako dolazi više gostiju, nikako prvi ne sme da uđe gost koji ne nosi poklon. Kad otkuca tačno 12 sati, treba otvoriti prednja vrata i tako zaželeti dobrodošlicu novoj godini i sreći koju ona donosi.

Stari sicilijanski običaj kaže da će sreća u novoj godini doći onima koji na Novu godinu jedu

lazanje, no nesreća sledi svima koji na taj dan jedu makarone ili bilo koju drugu testeninu osim lazanja.

Za Novu godinu, Norvežani se časte pudingom od pirinča, a unutra sakriju jedan badem. Puding se servira u velikoj posudi, u kojoj se nalazi samo jedan badem. Poslužuje se u činijice, a veruje se da će osobu koja u svom pudingu pronađe badem, u celoj novoj godini pratiti sreća i bogatstvo.

Holanđani za Novu godinu jedu krofne jer veruju da one donose sreću u novoj godini.

Običaj poklanjanja poljupca u ponoć u Americi potiče od maskenbala koji su bili uobičajeni tokom istorije. Prema tradiciji, maske su simbolizovale zle duhove iz stare godine, a poljubac je predstavljao pročišćavanje u novu godinu.

Haićani obavezno za Novu godinu oblače novu odeću i razmenjuju poklone, kako bi prizvali sreću, dok Japanci stavljaju u dom grančice jela za dug život, stabljike bambusa za blagostanje i slike rascvetale trešnje za plemenitost.

U Brazilu je običaj da se u novogodišnjoj noći nosi bela odeća za sreću i mir u godini koja sledi. Ljudi koji žive kraj mora, mogu da požele želju i odu na obalu, preskoče sedam talasa i bace u more cveće, kako bi im se ona ispunila. To će im, veruje se, doneti sreću i blagostanje u celoj novoj godini, jer boginja mora ispunjava sve želje.

U nekim gradovima Kolumbije, porodice simbolično slave odlazak stare i dolazak nove godine, zabavljajući se lutkom. Velika, muška lutka predstavlja staru godinu. Porodica je umotava u različite materijale i na kraju, tačno u 12 sati, zapali. Ponekad se u lutku stave petarde i obavezno stare stvari koje porodici više nisu potrebne. To su stvarčice koje nas podsećaju na tužne uspomene i nešto što želimo da zaboravimo. Paljenje tih stvari simbolično znači da se ostavljaju sve loše stvari iz stare godine i pozdravlja jedna nova, srećnija godina.

KAKO GOD I GDE GOD U SVETU BILI, SREĆNA VAM NOVA  2015.godina!!!!!

10805576_10204841795259916_6312059534039586598_n

Advertisements

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s