Klajn poziva državu da spreči da Ćirilica postane arhaično pismo

Ćirilica neće nestati u potpunosti, ali joj preti opasnost da će postati arhaično pismo, izjavio za Danas poznati lingvista i akademik Ivan Klajn, komentarišući istraživanje koje je pokazalo da 47 odsto stanovnika Srbije piše latinicom, u odnosu na 36 odsto onih koji koriste ćirilicu.

Lingvista Klajn apeluje na državu da preduzme ozbiljnu akciju kako bi sačuvala ćirilično pismo, da javni spisi i dokumenti budu na ćirilici, kako ne bi postala arhaično pismo

Klajna ne iznenađuju poslednji podaci, napominjući da je proces „odumiranja“ ćirilice počeo još 1918. Bila je zajednička država gde se u većini koristilo latinično pismo.

– Taj trend se proširio i na Srbiju, a nastavio i posle Drugog svetskog rata – rekao je Klajn.

Poslednja istraživanja pokazuju da učenici u srednjoj školi danas više koriste latinicu.

– Latinica je potrebna za engleski, latinski, matematičke i hemijske formule. Još važnije, koristi se u radu na računaru i kucanju SMS poruka. Država bi morala da preduzme ozbiljnu akciju kako bi sačuvala ćirilično pismo, ali ona nije zainteresovana za to – smatra Klajn.

Prema njegovim rečima, svi javni spisi i zvanični dokumenti bi trebalo da budu na ćirilici.

Na privatnu upotrebu pisma se ne može uticati. Ali, ako se ovakav trend nastavi, ćirilica će postati arhaično pismo – naglašava Klajn.

Pavle Đokić, vlasnik i direktor „Open soursa“, firme koja je sprovela pomenuto

Istraživanje je sprovedeno na teritoriji cele Srbije. U
telefonskoj anketi učestvovalo je 1.011 osoba, uzrasta od 12 do 75 godina. Podjednaka upotreba oba pisma beleži se u seoskim sredinama, dok je ćirilica, za nijansu, zastupljenija u južnoj i istočnoj Srbiji.

istraživanje, kaže za Danas da su istraživači i sami bili iznenađeni prevelikom upotrebom latinice, posebno u Beogradu. Ćirilicom se još jedino više piše u regionu istočne i južne Srbije. U svim ostalim regionima preovlađuje latinica. Posebno je izražena njena „prevlast“ u Beogradu. Ovde latinicom češće piše čak 61,6 odsto stanovništva. Koliko tehnološki napredak utiče na korišćenje jednog ili
drugog pisma možemo primetiti ako posmatramo korisnike interneta. Čak 28,5 odsto njih koriste više latinicu od ćirilice, dok ispitanici koji nisu na internetu daju
prednost ćirilici.

– Jednostavno, u savremenom svetu komunikacije, bez latinice se ne može – istakao je Đokić.

Sagovornik kaže da su ispitanici na pitanje koje pismo više koriste, uglavnom prvo odgovarali kontrapitanjem:

– Mislite li na tastaturu? – što potvrđuje da povećanjem informatičke pismenosti raste i upotreba latinice.

Rezultati pokazuju i da mladi mnogo više koriste latinicu od ćirilice. Osobe uzrasta od 20 do 29 godina latinicu koriste čak 47 odsto više nego ćirilicu. Starije osobe su okrenute ćirilici i skoro 60 odsto njih starosti od 70 do 75 godina koristi ćirilicu kao glavno pismo.

Izvor:blic

Advertisements

2 thoughts on “Klajn poziva državu da spreči da Ćirilica postane arhaično pismo

  1. Драго ми је што је академик Клајн позвао државу да се освести, али очигледно није утицао ни на новинаре којима је дао изјаву, јер је и овај текст објављен латиничним писмом, иако је довољно само додирнути тастатуру и писати ћирилицом. Савршени изговор за неке је немам ћирилично писмо на рачунару, али оно је саставни део Мајкрософтовог програмског пакета за Србију, чак и Гугл нуди промену текста на српско (ћирилично) писмо. Блиц на свом сајту не нуди уопште пресловљавање, ваљда треба да буду читани на целом Балкану, али не и да чувају национално писмо! За оне који не знају – никад није касно да науче https://majaradoman.wordpress.com/2012/12/01/српски-језик-на-тастатури/

    Liked by 1 person

  2. Apsolutno se slažem Majo. Država koja izgubi svoj jezik i pismo ne postoji više. Čudno da ovako komentarišem, a tekstovi na blogu su latiničnim pismom (!?). To je prosto iz razloga jer se blog ne čita samo u Srbiji. Tekstovi se dele na razne strane. A, što se tiče ličnog stava: УВЕК И ЗАУВЕК ЋИРИЛИЦА!!!

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s