Razvojne faze životnog ciklusa dece

Deca već na ranom uzrastu mogu da ispoljavaju odredjene forme problematičnog ponašanja koja ne vode ničem drugom nego devijantnosti (kriminal, upotreba psihoaktivnih supstanci, delinkvencija, razni oblici poremećaja ličnosti, psihopatija, itd). Da ne bi došlo do toga, veoma je važno da se takva ponašanja na vreme prepoznaju i da se na vreme reaguje. Pomoć i podrška deci u tom slučaju ne mora da bude stručna. Sami roditelji, ukoliko znaju da prepoznaju problematična ponašanja i pri tom ih ne shvate olako i kao prolaznu fazu, mogu na pravilan način da reaguju i spreče dalji razvoj problema.
Pre svega, kao uvod u celu priču, pozabavićemo se razvojem i odredjenim stadijumima razvoja dece i mladih kroz koje prolaze tokom životnih faza odrastanja. Znajući kako se dete pravilno razvija u pojedinim fazama životnog ciklusa, biće vam lakše uočiti i prepoznati ponašanja koja treba korigovati i usmeravati ka prosocijalnom razvoju.
Razvoj deteta protiče kroz aktivno prilagodjavanje organizma sredini. Ulogom sredinskih, pored bio-psiholoških faktora, konstruiše se celokupan tok razvoja. Taj uticaj je posledica interakcijskih odnosa (posrednih i neposrednih) izmedju deteta i društvene sredine. S jedne strane razvoj dece je univerzalan, dok je s druge individualan i zavisi od kulture do kulture u kojoj dete živi i raste. Univerzalnost razvoja se ogleda u biološkom smislu tako što svako dete na neki način sliči drugom detetu, u odredjenom dobu mu rastu zubi, počinje da hoda, priča, organizam im fiziološki raste i razvija se približno istom brzinom. Što se tiče individualnosti razvoja, ona se ogleda u psiho-socijalnom kontekstu. Neka deca brže i lakše shvataju stvari, intelektulno su naprednija, neka brže stupaju u komunikaciju sa drugim ljudima, dok su druga deca povučenija, stidljivija i plašljivija, jedna brže uče i lakše pamte, druga sporije, jedna se bolje i lakše prilagodjavaju novonastalim situacijama, druga teže… ali i jedna i druga pod svim tim okolnostima sazrevaju i izgrađuju sopstvene stavove i vrednosne orijentacije.

Ljudska bića od rodjenja do smrti prolaze kroz sedam faza ili perioda životnog ciklusa, i to:
1. prenatalni period – od začeća do rodjenja,
2. period dojenja (odojčeta) – od rodjenja do dve ili dve i po godine,
3. period ranog detinjstva – od dve i po do šest godina,
4. period detinjstva – od sedam do 12 godina,
5. adolescencija – od 12 do 19 godina,
6. zrelo doba- od 20 do 65 i
7. doba starosti – od 65 do smrti.

Svaki od ovih stadijuma karakterišu određene osobenosti bitne za sazrevanje i učenje prosocijalnih oblika ponašanja, kao i asocijalnih. Kao najvažniji u tom kontekstu jesu treći, četvrti i peti stadijumi.

U drugom periodu (do druge ili treće godine) dete postaje svesno sebe i svojih potreba i važno mu je da one budu zadovoljene (potreba za hranom, snom, higijenom, fiziološke potrebe, potreba za naklonošću, toplinom, roditeljskom ljubavlju i brigom…). Ukoliko mu potrebe nisu na vreme zadovoljene ono će reagovati nezadovoljstvom (najčešće plakanjem). U ovom periodu do dve i po godine, dete nije svesvno svoje okoline, vršnjaka i drugih osoba u smislu da shvata šta se dešava i da i drugi imaju iste potrebe kao ono i slično. Ono može da bude u istoj prostoriji sa drugom decom, pored njih i da se igraju, ali se ne igraju zajedno nego uporedo sa drugima, izolovano svako za sebe, bez kooperacije. To iz razloga što deci u tom periodu još uvek nisu razvijene potrebe za afilijativnošću, odnosno potrebe za pripadanjem grupi, za prisustvom drugih. Ta potreba se kod dece javlja kasnije, posle treće godine i ono tek tada traži društvo za igru i igra se sa drugom decom aktivno.

Dete u trećem periodu razvoja – periodu ranog detinjstva uči kako treba da se ponaša, kroz interakcijske odnose sa drugima. Učenje može biti i aktivno i pasivno. U ovom stadijumu ono uči da ne bude sebično – detetu treba objasniti da ako se npr. igra sa jednom igračkom, drugo dete mu traži da se i ono igra sa istom, da mu to i dozvoli, odnosno da treba da se igraju zajedno ili da mu da igračku. Zatim, uči da bude odgovorno tako što npr. kada uzme igračke koje su bile prethodno složene, iste vrati na mesto nakon igre. Potom uči i da bude savesno tako što shvata da ne sme da drugu decu npr.vuče za kosu, udara, štipa, grize i slično, jer ukoliko to neko njemu učini shvata da to nije lepo jer je bolno. Tako neće činiti drugoj deci ono što ne želi da ona učine njemu. Dodatno, uz to što postaje svesno i savesno, razvijaju se i osećanja krivice i kajanja, jer ukoliko učini nažao drugom detetu, drugo dete će se rasplakati, a prvo će se zbog toga osećati loše. Ovo je posebno važno, jer su savesnost i osećanja krivice i kajanja, protektivni (zaštitni) faktori koji deluju u pravcu pozitivnog razvoja i kao prevencija psihopatije. Dete, takođe, u ovom stadijumu uči i u njemu se razvijaju socijalne veštine i pozitivna osećanja poput empatije i simpatije – ono oseća saosećajnost i naklonost prema drugima.

Dakle, u periodu ranog razvoja dešavaju se mnogobrojne bio-psiho-socijalne promene koje su veoma važne za pozitivan razvoj dece i usvajanje, oblikovanje i održavanje prosocijalnih formi ponašanja. Najvažnije jeste da u ovom periodu dete učite da NE BUDE: sebično, samoživo, nasilno, neodgovorno, apatično i sl.

Stadijum detinjstva (sedam do 12 godina) ili školski period života je posebno važan za usvajanje novih oblika ponašanja kroz razne forme učenje kao što su imitacija i identifikacija. Naravno, ova učenja počinju u prethodnom stadijumu, ali posebno dolaze do izražaja u detinjstvu. Neka učenja se odvijaju aktivno, namerno i svesno, dok se druga odvijaju pasivno i nesvesno, bez namere da se nauči. Tokom perioda detinjstva, dete prvo menja socijalnu sredinu, prelazi iz porodične u školsku, stiče nova poznanstva, dobija obaveze kroz koje stiče nove navike, susreće se sa novim sistemom vrednosti i pravila…

Ulaskom u školski period života, roditelji pažnju koja je bila striktno usmerena na dete, prebacuju na okolinu i sve ono sa čim dete ima dodira. Roditeljska briga postaje veća kao i odgovornost za ponašanje deteta. Kako kaže narodna poslovica „Malo dete mala briga, veliko dete velika briga!“ I to je istina.

Ovde treba već obratiti pažnju kako se dete ophodi prema drugima (starijima, vršnjacima, predmetima, životinjama), odnosno kako i na koji način primenjuje i u kolikoj meri ono što je do tada naučilo. Ukoliko je dete već steklo određene navike one se održavaju i dopunjuju, obaveze i odgovornosti se proširuju, i ono sada aktivno učestvuje ne samo u zadovoljenju sopstvenih nego i tuđih potreba (npr. potrebe roditelja su očekivanja koja ima od deteta). Uloga deteta u životu drugih (npr. vršnjaka) postaje važnija nego što je bila do tada, i obrnuto. Druga deca, posebno vršnjaci, drugi ljudi koji mu nisu porodica (učitelji, nastavnici) kao i cela društvena sredina imaju izuzetno veliku ulogu u daljem razvoju i izgradnji ličnosti kroz interaktivne odnose. Tako dete razvija postepeno sopstvene stavove i poglede na svet oko sebe.
Više o uticaju društvene sredine na ponašanje dece i mladih možete pročitati OVDE.

Znači u ovom periodu dete intenzivnije uči kako da se ponaša i ophodi prema stvarima i živim bićima oko sebe. Zato je veoma važno ono što se detetu prezentuje. Dete će da posmatra situacije, učestvuje u njima ili aktivno ili kao pasivni posmatrač, a kroz to usvaja nove oblike i načine reagovanja na određene perceptivne draži. S tim u vezi, treba obratiti pažnju ko i kakvi su vršnjaci s kojima se druži, zatim kakve sadržaje prati putem masovnih medija, koji mu se sadržaji prezentuju u porodičnoj sredini, koliko mu se daje slobode, koliko i na koji način koristi slobodno vreme za vanškolske aktivnosti itd. O svakom od ovih problema biće posebno reči u nekim od narednih tekstova!

Period adolescencije (12 do 19 godina) – za koji se može reći da je i najvažniji period u životu deteta. U ovom periodu pažnja deteta je usmerena najviše na vršnjake. Tada vršnjaci zauzimaju prvo mesto, a roditelji i porodica se potiskuju na drugo. Dete je do tada već usvojilo i naučilo mnogobrojne oblike ponašanja i tačno zna šta je dopušteno, a šta nije u određenim situacijama. Međutim, ukoliko vršnjaci smatraju da je nešto ispravno, zanimljivo, cool (iako zaista nije), dete će se složiti sa njima bez obzira što je svesno da to nije ispravno. Pritisak grupe vršnjaka ovde ima izuzetno veliku ulogu. Mišljenje i postupci vršnjaka dolaze do izražaja, grupe vršnjaka stvaraju svoje sopstvene norme, neretko ispoljavaju buntovničko ponašanje i izgrađuju sopstveni sistem vrednosti koji se često kosi sa vrednostima i normama odraslih, kao i sa svim onim što su do tada naučili. Zbog svega toga, roditelji najviše problema sa decom imaju upravo u periodu adolescencije, jer gube uticaj i autoritet, često se pogrešno postave (u najboljoj nameri), ali to neretko još više utiče na bunt deteta i umesto da u roditeljima vidi prijatelje i oseća bliskost prema njima, ono roditelje doživljava kao neprijatelje koji im nameću svoje stavove i razna pravila i zabrane. Uloga roditelja u ovom periodu je posebno velika jer treba da zna kako da se postavi prema adolescentu, na koji način da ga kontroliše, a da to ne izazove suprotan efekat!

Umesto zaključka – Prema detetu se treba postaviti prijateljski, otvoreno razgovarati sa njim, da ono uvidi da mu roditelji nisu neprijatelji i da mu žele samo najbolje. Dete treba i kontrolisati, ali na diskretan način, ono to ne mora da zna i ako ne zna da je pod kontrolom ponašaće se prirodnije i neće se osetiti ugroženo. Na što ranijem periodu postavite pravila, ali uz razgovor sa detetom da ono može da shvati zašto postoje pravila i zbog čega ih treba poštovati, tako će shvatiti suštinu pravila i neće ih shvatati kao nametnuta. Takođe, uz pravila postavite i nagrade i kazne (Napomena: pod kaznom podrazumevaju se zabrane i ograničenja. Fizičko kažnjavanje nema efekta ili izaziva suprotan efekat. Batina NIJE iz raja potekla!). Za svaku kaznu ukažite detetu na to zašto se kažnjava. Tako će naučiti šta ga čeka ubuduće ukoliko krši zakonske norme.

Advertisements

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s