Roditeljstvo bez vike, da li je moguće?

Kako deca rastu roditelji otkrivaju mogućnosti svojih glasnih žica. Sve dok se jednog dana ne zapitaju zašto se toliko deru i da li je moguće da ih dete posluša a da oni ne povise ton. Roditelj koji viče ne izgleda lepo i ne oseća se lepo. Da li je moguće promeniti ovakvu naviku?

roditeljstvo-bez-vike-da-li-je-moguce-856.jpg

Dranje i vikanje postanu veoma česti iz raznoraznih razloga a pre svega iz frustracija i nedovoljne kontrole besa. Iako niko ne voli da viče na svoje dete, u određenim situacijama dranje ispada jedino rešenje, pre svega jer su roditelji ubeđeni da se dranje razlikuje od udaranja. Stručnjaci međutim izjednačavaju ove „metode“ vaspitanja i skreću pažnju na činjenicu da se u oba slučaja radi o problemu u komunikaciji. Kao što udaranje neće naučiti dete da bude dobro ni vikanje neće pomoći u vaspitanju. Naprotiv, može imati sasvim suprotan efekat i biti primer deci da se samo ljutnjom i vikom rešavaju konflikti i da je to jedini način izražavanja negativnih emocija.

Sigurno možete da se prepoznate u nekoj od tipičnih „vrištajućih“ situacija u koje spadaju:

 Dečje svađe

Da li išta može da izludi roditelja nego milionita besmislena svađa dece? I kao da to nije dovoljno na dečije dranje se nadovezuje i besmisleno mamino vikanje. Koji je cilj? Da svi vrištimo zajedno?

Nered koji je prerastao u haos

Kako će reagovati jedna majka nakon što je provela dan u čišćenju kuće i zatim videla plodove tog rada zatrpane igračkama? Verovatno da je u ovim situacijama moć glasnih žica na maksimumu.

Nešto ne ide po planu

Zamislite da ste lepo isplanirali večeru ali dete neće ni da okusi ono što ste pripremili? Da li biste se prodrali?

I naravno, još mnogo toga. Toliko toga da se postavlja pitanje da li je moguće izbeći ovakve reakcije i kako?

Šta umesto dranja?

Ako mislite da previše dranja ne vodi ničemu sasvim ste u pravu. Naime, ako preterate i derete se za svaki manji prekršaj deca vas neće shvatati ozbiljno već postati imuna na vaše vikanje. A vi ćete primetiti da uvek govorite sve glasnije i glasnije. Ako smatrate da ste stekli ovu naviku pre nego što se sledeći put proderete dobro razmislite i kada nije neophodno da vičete jednostavno se malo udaljite i vratite nakon što ste se smirili da lepo porazgovarate sa detetom.

U principu, ako je cilj disciplinovanje dece, najbolje je da sa njima razgovarate, i to niskim, čvrstim glasom. Pri tome je važno da se usredsredite na njegovo ponašanje, odnosno postupak, a ne na njega kao osobu.

Još jedna korisna taktika je primenjivanje prirodne posledice. Npr. ako je dete u besu bacilo igračku na pod, recite mu da je pokupi. Ako ne želi, morate ostati dosledni kazni koju uvek primenjujete bilo da je to tzv.time out ili nešto drugo. Doslednost je ključ uspešne discipline dok će popuštanje pojačati negativno ponašanje.

Kada je vikanje opravdano?

Vikanje u nekim trenucima može da bude jedina reakcija. Neke od tipičnih situacija za podizanje glasa su pre svega one u kojima je ugrožena sigurnost deteta (istrčavanje na ulicu, naginjanje preko prozora, približavanje šporetu i sl.). Vikanje je ovde sasvim normalno i čak nužno. Cilj dranja u ovim trenucima je privlačenje detetove pažnje kako biste sprečili da se povredi na bilo koji način. Dete će se tada sigurno uznemiriti ali je ta reakcija samo odgovor na strah u vašem glasu, ne znači da ste bili previše strogi. Obavezno nakon toga zagrlite dete i objasnite da ste se jako uplašili. Kazne nisu potrebne jer je sama ova situacija dovoljna lekcija.

Izvor: Najboljamamanasvetu.com

Advertisements

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s