S decom u Štutgartu: Zašto i kod nas ne može ovako?

S decom u Štutgartu: Zašto i kod nas ne može ovako?

Iznenadan put. Kakava radost, kakva sreća. I to što još do sada nisam bila u Nemačkoj povećava uzbuđenje. Grad Štutgart, spada u najbogatije oblasti u Nemačkoj, grad iz kog je potekao Hegel (filozof), Šiler (pesnik), Mercedes, Porše, Boš, grad i okolina prepuni banja, na obroncima južnih strana brda prostiru se vinogradi,…

 Piše: Dragana Mujezinović

Utisaka je bilo mnogo i previše. Ipak, najupečatljiviji su oni u vezi sa decom. Deca su svuda deca, ali šta okruženje čini za njih, i za opštu dobrobit.

Parkovi i igrališta

deca u nemackojNa jednom od ulaza u park Rozenštajn, stajao je ovaj znak.

To znači da je prostor namenjen za rekreaciju ali je takođe i zaštićeno prirodno dobro, u ovom slučaju stanište za životinje na slici.

I kod nas na prilazima Košutnjačkoj šumi, mogli bi da se nađu slični znaci. Kad sam ja bila mala, još je bilo košuta po šumi, a mogli su se videti i zečevi. Sada je preostalo nešto fazana.
U parkovima je sve jednostavno i bezbedno. Jednu grupu dece najčešće vodi više vaspitačica i vaspitača, učiteljica i učitelja. Ne podižu glasove u obraćanju deci, i uglavnom se čuje samo dečja cika i piska.

Čak i ovako veliki i strmi tobogani mogu da budu bezbedni.
Ova kula za igranje je pravi poligon za razvijanje najrazličitijih veština kod dece.

deca u nemackoj
Mališanci užinaju na travi. Dan pre toga padala je snažna kiša, tako da je zemlja bila još mokra, možda čak i hladna. Jedna velika cerada je bila dovoljna da okupi decu i obezbedi zajednički prostor za sedenje i druženje. Neki bi rekli „ništa posebno“.

Deca u Nemackoj

Park Rozenštajn je veoma velik tako da nema škola i obdaništa u neposrednoj blizini. Učiteljice i učitelji su decu dovezili gradskim prevozom odnosno metroom. Već u najranijem uzrastu uče ih da svoje stvari sami nose tako da je svaki mališanac, ma koliko mali bio, imao svoj rančić na leđima i kačket, kapu, šeširić.
One skroz male mališance koji nisu mogli dugo da hodaju, vozili su u neobičnim kolicima, koja liče na mali vagon. :-) Neki bi, opet, rekli „ništa posebno“.

deca u nemackoj (5)
U centru grada, dozvoljeno je gaženje trave, čak i poželjno. Kiša im ništa nije smetala. Deca se nisu istopila ma koliko da su slatka. Neki bi, opet, rekli „ništa posebno“.

deca u nemackoj

Deca u Nemackoj

Na jednom malom trgu, gde se u nizu nalaze fontanice u pločniku, jedna baka je našla načina da razonodi svoje unuče.

deca u nemackoj (11)

Dok su se jedni igrali u parku, drugi su tražili sreću.

 Ljudi kod nas u Srbiji, često vole da mi spuste i kažu da to „tamo“ nije ništa posebno, i da ne shvataju što se ja toliko oduševljavam s tim tuđim stvarima. Za mene jeste posebno kad vidim da je park bezbedan sa celim klupama, kada su dečja igrališta čista (bez srče, opušaka, metalnih zatvarača za flaše i gomile drugih otpadaka) i kad sprave nisu slomljene. Za mene jeste posebno kad me komunalna policija ne opominje što mi dete sedi na travi (to nam se desilo u Tašmajdanskom parku), a u isto vreme sklanja glavu od gomile psećeg izmeta svuda naokolo. Za mene je takođe posebno to što u parkovima ne gospodare psi, bilo da su vlasnički ili lutalice, pa da ljudi i deca ne smeju ni da zađu u travu jer će nagaziti zna-se-već-šta. Za mene jeste posebno to što prostor služi ljudima a ne ljudi prostoru, a to zahteva brigu i održavanje. Da, to stvarno nije ništa posebno, ali jeste kad ga nema!

Muzeji

Muzeji su bili naročita radost i novost. Pretpostavljam da znate da kod nas te ustanove uglavnom ne rade. Ako i rade, muzeji su uglavnom „nemi“ i nedruželjubivi prema najmlađim posetiocima.
Prelep prizor, u skoro svakom muzeju u kom smo bili, bile su grupe dece raznih uzrasta, koje sede na podu i slušaju predavača. Ti predavači su sa puno strpljena i mirnim tonom govorili o temama koje su nove i verovatno malo dosadne. Sa sobom su uglavnom nosili čarobne kutije pune predmeta koje deca mogu da „gledaju rukama“ jer deca tako najviše vole da gledaju. Baš je dobro kad u muzeju postoji nešto što može da se drnda, cima, trese, lupka, mrda i da pritom proizvodi nekakav pokret ili zvuk, promenu boje,…
Tako zaigrana deca bila su mirna, izvesno je da će dugo pamtiti ono što su tada učila.

Muzej MercedesMuzej Mercedes-Benca, osnovan 1923, premešten 2006, jedan od najposećenijih muzeja u Štutgartu. Okretanjem diska puni se baterija koja pokreće autić na pisti. Ubrzo bi se baterija ispraznila i autić bi stao. Deca su stalno morala da vrte disk ako su želela da se autić kreće.

Muzej PoršeaMuzej Poršea, osnovan 1976. Na ovom mestu u muzeju, zvuk sa vibracijom je mogao da se čuje samo ako bi se laktovi stavili na ova mesta. A onda je doživljaj bio izuzetno autentičan, kao da ste na trkačkoj stazi.

Muzej muzičkih instrumenataMuzej muzičkih instrumenataMuzej muzičkih instrumenata. Od vrha do drške kišobrana, pomoću kočnice od bicikla, zateže se struna po kojoj onda može da se svira gudalom. Flaše su napunjene različitim količinama tečnosti tako da lupkanjem svaka proizvodi drugi ton.
deca u nemackoj (6)Sa nama je bila grupa školske dece i ova gospođa, inače multiinstrumentalistinja, im je govorila o nastanku instrumenata i svirala kako bi im ilustrovala priču. Deca su sedela na podu i bila mirna kao bubice. I mi smo bili mirni kao bubice. Iako ne razumemo nemački, bilo je divno slušati je.

deca u nemackoj (1)

Štutgartski muzej prirodnih nauka u parku Rosenštajn, muzej Leventor, koji je posvećen paleontologiji i geologiji. Deca čeprkaju po bazenu sa zemljom i peskom i iskopavaju kosti i fosile.

deca u nemackoj (10) Prirodnjacki muzej Stutgart

U nepoznatom gradu

Najvažnija životna lekcija – snalaženje u nepoznatom okruženju. Naš malac je prvi put leteo avionom. Prvi put bio u Nemačkoj. Prvi put bio u prilici da može da isproba veštinu čitanja karti, orijentacije i uočavanja potrebnih putokaza. Bilo je važno i da razume natpise na stranom jeziku. Ja bih to nazvala: igrica uživo u realnom vremenu i prostoru. Uz malo objašnjavanja osnovnih pravila, orijentacija je postala zabava.

deca u nemackoj (14)deca u nemackoj (12) Možda ovo sve i nije bilo nešto naročito. Međutim jeste, jer toga kod nas – nema.

Advertisements

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s