Ljudske karakteristike i školsko učenje

Blumova istraživanja

Svim nastavnicima i pedagoškim praktičarima je veoma poznata Blumova taksonomija obrazovnih ciljeva zbog njene raznovrsne  praktične primenljivosti u nastavi, a posebno u oblasti ocenjivanja uspeha učenika. Našoj pedagoškoj javnosti manje su poznati Blumovi doprinosi proučavanju školskog učenja u zavisnosti od karakteristika učenika i kvaliteta nastave.

 
Albert Anker Schreibunterricht, 1865

U mnogim školama, ne samo našim, nastavnici se susreću sa teškoćama u postizanju uspeha određenog broja učenika. Pa čak i veoma uspešni učenici navode da imaju izvesnih teškoća u savladavanju gradiva koje je ili preteško, ili nejasno ili traži više vremena nego što učenik ima na raspolaganju. Pored teškoća u učenju nastavnici se susreću sa velikim  individualnim razlikama koje postoje među učenicima u pogledu uspeha i učenja. Neki učenici  su uspešni, drugi manje, a pojedini ostavljaju utisak potpunog neuspeha – što god da se uradi oni su neuspešni.

U knjizi  „Human characteristics and school learning”, 1976 (knjiga kod nas nije prevedena, ali da jeste naslov bi verovatno bio  Ljudske karakteristike i školsko učenje) Blum analizira teoriju i praksu školskog učenja koje omogućavaju da se predvide, objasne i modifikuju individualne razlike koje učenici pokazuju tokom školovanja u učenju. Takve razlike po Blumu mogu biti preinačene u korist učenika, škole i društva. To se može postići ukoliko se vodi računa o uslovima učenja sačinjenih od sledećih karakteristika koje su najodgovornije za varijacije u školskom učenju i uspehu:

  • ·    kognitivne polazne karakteristike učenika – stepen do kojeg je učenik postigao osnovne preduslove da bi se ostvario proces učenja
  • ·      afektivne polazne karakteristike učenika- stepen do kojeg je učenik motivisan da započne i nastavi učenje
  • ·       kvalitet nastave- stepen do kojeg  je nastava (situacija podučavanja) pogodna za učenika

Postoji obilje činjenica koje dokazuju postojanje individualnih razlika u školskom učenju. Blum  navodi niz istraživanja i empirijskih podataka koji pokazuju da su mnoge od ovih  razlika posledice ljudskog faktora i pre slučajne nego stalne odlike ličnosti nastale tokom vremena. On insistira na njihovoj promenljivosti i većoj fleksibilnosti nego što se inače misli da je slučaj.

Kognitivne i afektivne karakteristike učenika kao glavne stavke u određivanju ishoda učenja

Kognitivne polazne karakteristike učenika čine ishodi ranijeg učenja, a to su znanja, veštine i sposobnosti koji su neophodni za učenje novog gradiva. Zato je logička i pedagoška analiza novog gradiva potreban put utvrđivanja šta je u njemu dato i šta je neophodno da učenik poseduje na samom početku učenja ovog gradiva.

 Blum izdvaja predznanja, čitanje sa razumevanjem i inteligenciju kao veoma bitne kognitivne karakteristike. Svakako su važne i verbalne sposobnosti, veštine pisanja i rezonovanje.

Predznanja imaju veoma veliki uticaj na učenje novog gradiva i bez njih bi savladavanje ovog gradiva bilo skoro nemoguće. Na ovakav zaključak upućuju podaci istraživanja koji ukuzaju da postoji pozitivna korelacija između predznanja i uspeha u učenju novog gradiva u iznosu od 0,80.

Čitanje sa razumevanjem koje je naučeno u prvih 6 godina školovanja utiče na kasnije učenje, jer se većina školskog gradiva upravo uči čitanjem, mada je u prirodnim predmetima  poželjan rad u laboratoriji kao glavni metod rada, a ne samo čitanje iz udžbenika.

Inteligencija je još jedna ulazna mera važna za buduće učenje. U pedagoškoj literaturi se navode rezultati istraživanja koji pokazuju da postoji pozitivna korelacije između inteligencije i školskog uspeha učenika u iznosu od oko 50%.

Već je pomenito da se korelacije između uspeha u školi i predznanja kreću oko 80%, što ukazuje na to da nejednaka predznanja učenika unose veću razliku u mere školskog uspeha nego inteligencija.

Afektivne polazne karakteristike učenika

Blum izdvaja tri osnovne dimenzije afektivnih karakteristika koje su bitne za svaki proces učenja i ceo period školovanja. To su naklonost prema predmetu učenja, prema  školi i slika o sebi kao učeniku . Sva sprovedena istraživanja u školama ili eksperimentalnim grupama pokazuju da postoji visoka povezanost između navedenih karakteristika i uspeha učenika.

Naklonost prema predmetu se stvara na osnovu iskustva učenika u učenju tog predmeta. Pretpostavlja se da osoba teži da zavoli one aktivnosti za koje opaža da ih uspešno obavlja, kao i one za koje vidi da doprinose ostvarenju njenih ciljeva.

Školske aktivnosti bi trebalo odmeriti tako da učenici imaju uspeha u njima i da ih vide kao svrishodne za njihovu budućnost.

Naklonost prema školi je vidljiva u opštem pozitivnom stavu prema sistemu školstva i na osnovu interesovanja za školu uopšte. Ovi afektivni doživljaji se razvijaju od prvog dana školovanja jer deca u školu stupaju sa mešavinom nade, ponosa i straha šta će se od njih tražiti. Ukoliko njihova očekivanja budu ispunjena i početak započne uspešno, verovatno će razviti pozitivne stavove prema školi koji će biti dobra podloga za uspešno učenje. Suprotno je ako dete doživljava stalan neuspeh.

Slika o sebi je skup učenikovih doživljaja o sebi kao učeniku koje on izgrađuje na osnovu ličnih uvida kao i onih koje dobija od učitelja, drugova i ostalih. Uspeh i odobravanje ili neuspeh i neodobravanje koji se doživljavaju duže vreme za posledicu ima usvajanje slike o sebi kao uspešnom ili neuspešnom učeniku.

Naklonost i interesovanje za školu određuje stepen do kojeg će učenik uložiti napor da nauči novo gradivo i prevaziđe teškoće nastale u učenju.

Afektivne karakteristike učenika su relativno slabe na početku školovanja i vremenom postaju strukturirane i otporne na promene kako učenik akumulira svoje iskustvo učenja. Otpornost afektivnih karakteristika na promene utiče na stalnost nivoa postignuća učenika iz godine u godinu.

Zato je veoma važno da učenik izgradi pozitivne afektivne karakteristike odmah na početku školovanja i da nema česta negativna iskustva u učenju, kako bi formirao pozitivnu sliku o sebi- ispostavlja se da je ona jak motivator učenja.

Kvalitet nastave

Blum navodi da su u proučavanju kvaliteta nastave istraživači ispitivali uticaj četiri glavne odlike uspešne nastave: uputstva (objašnjenja) koja daje nastavnik učenicima, aktivno učešće učenika u procesu učenja, potkrepljenje (nagrada) za uspešno učenje i primena korektivnih procedura kroz povratnu informaciju (fidbek-korektivne procedure).

Dobra uputstva i objašnjenja uvek sadrže ono što je bitno u datom gradivu. Ispitivanja pokazuju da u odeljenjima u kojima su nstavnici primenjivali raznovrsnije metode rada i različite nastavne materijale svaki učenik je mogao da pronađe ono što je njemu razumljivo(uputstva koja su njemu jasna), što nije slučaj kada su metode jednolične i uputsva nedovoljna.

Fidbek-korektivne procedure su najsnažnija odlika kvalitetne nastave i odnose se na primenu postupaka utvrđivanja naučenog, kao i upotrebu alternativnih uputstava i objašnjenja, dodatnog vremena i pomoći učenicima kada je to neophodno, kako bi svaki učenik mogao da dobije ono što je njemu potrebno.

Kvalitetna nastava može podići nivo  afektivnih i kognitivnih ulaznih karakteristika važnih za učenje.

Kada nastava nije na optimalnom nivou onda učenik mora imati visok nivo ovih karekteristika ukoliko želi da dobro nauči gradivo (predznanja, razumevanje gradiva, naklonost prema predmetu i školi, dobru sliku o sebi).  Blum navodi da je kvalitetna nastava veoma važna na početku nekog učenja jer određuje dalji tok učenja i određuje ko će naučiti dobro- nekolicina ili mnogi. Takođe važan zaključak ispitivanja na koje se Blum poziva sadrži tvrdnju da razlika između dobrih i loših, između brzih i sporih se smanjuje pod povoljnim uslovima učenja koje čini kvalitetna nastava. Ko je brz, a ko je spor menja se od zadatka do zadatka, pa se krajnja razlika između sporih i bržih učenika smanjuje.

Mirsada Topalović

Izvor: http://hoko1.blogspot.com/

Advertisements

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s