Najveće srpske nepismenosti

Krajnje poražavajući podatak koji nas je, gle apsurda, zatekao uoči obeležavanjaMeđunarodnog dana pismenosti, 8. septembra glasi: Srbija ima oko 165.000 nepismenih stanovnika i blizu 14 odsto populacije – bez dana škole ili sa nekoliko razreda osnovnog obrazovanja!

Uz nimalo ohrabrujuću i svakako neopravdanu opasku da se u najtananije gramatičke začkoljice ponekad ne razumeju ni najveći stručnjaci smatramo da bi svakako neka osnovna gramatička pravila svi (ili barem oni koji znaju da pišu) trebalo da znaju.

Nažalost, nije bilo teško izabrati kriterijum kojim ćemo se voditi pri izboru najkardinalnijih gramatičkih grešaka u srpskom jeziku. Dovoljno je bilo da izaberemo one greške za koje bi nastavnici petacima bez razmišljanja dali jedinicu! A, o tome gde smo sakupili greške, možda je bolje da zbog onih koji su ih pravili – ne otkrivamo.

Mogli bismo dakle da vam postavimo pitanje koliko je na primer napravljeno gramatičkihgrešaka u rečenici: “Jer niste znali dami u zadnje vreme hvali dobar čitaoc i da sam ja jedan ne zadovoljan, pa ipak intiligentan čovek”?… Ovoga puta, međutim, biramo da preskočimo zadatke i jednostavno za vas izdvojimo najveće srpske nepismenosti:

1. Negacija uz glagole piše se odvojeno – “ne znam”, “ne želim”, “ne mogu”. Izuzetak su negacije “nisam”, “neću”, “nemoj” i “nemam”.

2. Rečca “li” se obavezno odvaja – “da li”, “je li”, izuzev u skraćenom obliku kada glasi – “dal’”, “jel’”. Lakše ćete možda zapamtiti ukoliko vam kažemo da kada napišete “jeli” onda to neizostavno znači da ste jeli na primer pasulj i nikako ne može da označava rečcu

3. Možda nećete verovati, ali mnogo je onih koji umesto “jel’” pišu “jer”, pa tako često možemo ne samo da pročitamo već i čujemo rečenicu: “Jer to niste znali”?

4. Negacija se uz glagole piše odvojeno, ali uz imenice obavezno “ide” sastavljeno – “nesreća” ili recimo “nezadovoljstvo”.

5. Sinonim reči “nedostajati” glasi “faliti”, a ne “hvaliti”, i ovo pravilo nema nikakve veze s time što je ispravno reći “hvala”, a ne kako često imamo prilike da čujemo – “fala”.

6. Pomoćni glagol “biti” najčešće se pogrešno koristi u prvom licu množine. Dakle, ne kaže se “Mi bi otišli tamo”, već “Mi bismo otišli tamo”.

7. Možda nekima na prvi pogled deluje nelogično, tek bilo bi dobro da se zapamti da sesuperlativi prideva “dobar”, “jak” i “slab” ne pišu “naj bolji”, “naj jači” i “naj slabiji”, već sastavljeno – “najbolji”, “najjači”, “najslabiji”.

8. Nominativ jednine reči “čitaoc”, “branioc”, “primaoc” glasi “čitalac”, “branilac”, “primalac”, kao što je i genitiv množine “čitalaca”, “branilaca”, “primalaca”, a ne “čitaoca”, “branioca”, “primaoca”.

9. Ne piše se “dečiji” i “božiji”, već “dečji”, “božji”. A, slovo “j” svakako je suvišno u perfektu glagola “učiti”, “raditi”, “biti”… Dakle, ma koliko nekima to bilo teško da prihvate, ne piše se “učijo”, “radijo”, “bijo”, već “učio”, “radio” i “bio”. Ovo slovo je suvišno i u reči “kaiš”, što se ne može reći za prisvojne zamenice, koje glase “moje” i “tvoje”, a ne “moe” i “tvoe”.

10. U srpskom jeziku ne postoji reč “sumlja”, kao što niko ne može ni da “sumlja”. Ispravni oblici su – “sumnja i sumnjati.

11. Negde se putuje “autobusom”, a ne “sa autobusom”, kao što su i “paprike punjene sirom”, a ne “sa sirom”.

12. Za sve one koji smatraju da su “intiligentni” nije loše da ih naposletku upozorimo da se zapravo kaže “inteligentni”, jer je imenica “inteligencija”, a ne “intiligencija”.

Foto: Foter.com / krewetka

Izvor: Telegraf

Advertisements

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s