Odlaganje obaveza

Autor: Aleksandar Pejčić

Želja za odlaganjem obaveza je automatska navika nepotrebnog odgađanja neke aktivnosti koja je obavezna, vremenski određena, prioritetna ili značajna za osobu.

Ljudi, a posebno đaci, učenici, studenti, skloni su da odlažu aktivnosti koje su im teške ili dosadne, neprijatne. Ipak, najčešće te aktivnosti, koje su neprijatne, frustrirajuće i monotone, pojedincu, zapravo predstavljaju nešto važno. To su aktivnosti koje nam, dugoročno gledano, donose dobrobit (bolje ocene, znanje, bolji fakultet) ili nam omogućavaju da izbegnemo štetu i sebi napravimo „medveđu uslugu“.

Zašto nam se obraćaju roditelji osnovnoškolaca i srednjoškolaca?

Osnovni razlog nije nesposobnost njihove dece da nauče gradivo, već uporno odlaganje obaveza oko učenja koje nastaje kao posledica monotonih predavanja, prezahtevnih domaćih zadataka i nedovoljnog razumevanja školskog sadržaja. Sve pobrojano učenicima stvara brige i neprijatnosti, ponekada i ideje da neće uspeti adekvatno da odgovore na zadatke, da će ispasti „glupi“, da će biti ismejani… stoga odlažu i sebi odlaganje obaveza opravdavaju mišljenjem da ukoliko ne ulože trud, neuspeh neće biti vezan za njihove sposobnosti, već za sam nerad. Naizgled lukava diverzija dece, način da se „izvuku“ i očuvaju pozitivnu sliku o sebi, dovodi do nagomilavanja gradiva, koje postaje sve teže za savladavanje i, neretko, do „dizanja ruku“ od škole. Đaci/studenti se povlače i ne žele da uče, a roditelji bivaju sve zabrinutiji, teraju na učenje, ulaze u konflikte, kažnjavaju… Naposletku, osećaju se bespomoćno i traže pomoć od profesora u privatnim školama ili lajf koučeva, terapeuta.

Naša škola povezuje učenje jezika i psihološke tehnike protiv odlaganja obaveza. Pored aktivnog učenja stranih jezika, nudimo i psihološke radionice za prevazilaženje odlaganja obaveza. Učimo đake i studente kako da preuzmu odgovornost, prorade sumnju u sebe, i uvide neisplativost odlaganja na duže staze. Treniramo ih da prepoznaju specifične probleme koji dovode do odlaganja obaveza, kako bismo potom, na radioničarski način, zajedničkim snagama prevazišli te probleme i osposobili ih da uče po svom planu (skrojenom po njihovoj meri) i ujedno zadovolje kriterijume formalnog obrazovanja. Učimo ih, zapravo, kako da monotono gradivo sebi predstave na zanimljiv način i kako da se motivišu ka koristi koje će od njega imati u budućnost.

odlaganje obavezaOdlaganje obaveza u socijalno nametnutim aktivnostima

Ljudi odlažu socijalno nametnute obaveze i zadatke. Odlaganje obaveza verovatno ne bi ni postojalo kada u životu ne bi bilo rokova koje nam nameću drugi i obaveza prema drugim ljudima.

U O. L. I. edukaciji iz lajf koučinga učimo kako da se nosimo sa odlaganjima, kako da napravimo protokole koji ispituju dominantne razloge iz kojih osoba odlaže i kako da napravimo specifično dizajnirane programe i „psihološke ugovore“ protiv odlaganja. Nakon toga, lako prelazimo na metod aktivnog učenja kroz igru i pokret. Na đaka prvenstveno gledamo kao na ličnost, a ne kao na učenika i radimo na podizanju njegovih potencijala, povezivanju njegove unutrašnje motivacije sa zadatkom koji treba obaviti. Ovaj spoj psihološkog treninga i aktivnog učenja stranih jezika, pokazao nam se kao najbolji način za postizanje rezultata i razvoj kompetencija za samoinicijativno pokretanje prilikom učenja ili obavljanja drugih važnih aktivnosti.

Budući da se primarno bavimo učenjem stranih jezika, prethodne analize i vežbe stvaraju klimu u kojoj je učenje prihvaćeno na pozitivan način. Đaci i studenti bivaju sve zainteresovaniji za gradivo, jer uz učenje stranog jezika, uče i o svojoj ličnosti. Upoznaju sebe, razvijaju svoje potencijale, raduju se učenju novog tipa (aktivnog povezivanja slikovnog i auditivnog materijala sa stranim rečima, pojmovima i kompleksima pojmova).

Problemi koji izazivaju odlaganje obaveza u oblasti učenja

Odlaganje obaveza i perfekcioznizam – Perfekcionizam možemo posmatrati kao primitivnu formu sujeverja. Perfekcionisti misle da mogu zaobići probleme tako što će sve raditi perfektno. Da bi prefekcionista sebe smatrao kompetentnim, daje sebi visoke standarde koje mora da zadovolji. Perfekcionisti su skloni odlaganju iz straha da neće ispuniti sopstvene visoke standarde. Ako ne ispuni sopstvene visoke standarde, omalovažiće sebe kompletno, kao bezvredno ljudsko biće.

Odlaganje obaveza i strah od neuspeha – javlja se kao nedostatak volje i inicijative – strah suočavanja s protivnikom, stid od mogućnosti da se nećemo pokazati kao kompetentna bića. Iz tog straha odlažemo suočavanje s obavezama.

Odlaganje obaveza i sumnja u sebe i svoje vrednosti – Ljudi koji sumnjaju u sebe premišljaju se, oklevaju i odlažu. Dakle, neodlučni su. Izbegavaju da se suoče s promenama osim ako nemaju garancije da će uspeti. Kako takvih garancija nema, odlaganje im je alternativa.

Odlaganje obaveza i krivica – Kada osećamo krivicu povodom nečega što nismo uradili, a smatramo da je trebalo, mi se povlačimo, odlažemo rad i branimo sujeverjem „neki đavo u meni me je naterao da to ne uradim“. Paralelno s tim, očekujemo od drugih da nas teše.

kako da učimo aktivno i prevaziđemo želju za odlaganjemOdlaganje obaveza vezano za rokove: odnosi se na završavanje domaćih zadataka, stizanje u školu na vreme, predavanje seminara, polaganje ispita…

Ispunjenje zadataka na vreme je znak zrelosti, dakle, delamo odmah da bismo izbegli kasnije posledice. U ovom slučaju odlaganja mi izbegavamo obaveze jer se vodimo principom trenutnog zadovoljstva.

Odlaganje obaveza i razonoda – Počinje osećanjem nelagode povodom zadatka koji treba da izvršimo i završava zamenom bitne aktivnosti nebitnom, ali prijatnom.

Možemo reći da usled neprijatnosti dolazi do gubljenja iz vida celovite slike svega što nam je zaista bitno i što je realno.

Zašto đaci odlažu učenje?

Odgovor je vezan za tradicionalan metod predavanja koji akcenat stavlja na usvajanje znanja i uglavnom je pasivan, monoton. Deca ne nauče kako da uče, već mehanički memorišu ono što u školi treba da reprodukuju da bi dobila ocenu.

Kako to izgleda?

Mehaničko memorisanje sadržaja ne donosi dugotrajno zadovoljstvo. Gotovo sve „ispari iz glave“, stoga đaci s pravom kažu da su „potrošili vreme uzalud“.
Mehaničko memorisanje umanjuje sposobnost fokusiranja na sadržaj koji se uči i učenici se osećaju frustrirano.
Frustriranost, potom, umanjuje koncentraciju i stvara se začaran krug nezadovoljstva svaki put kada se ugleda knjiga ili domaći zadatak.

Plan aktivnog učenja:

napraviti male celine
praviti pauze
organizujte unapred vreme odmaranja i vreme učenja
ostavite dovoljno vremena za razmišljanje o naučenom
razgovarajte s nekim o nejasnoćama i o tekstu
povezujte s prošlim iskustvom
povezujte s ličnim iskustvom
zadajte sebi male celine
isplanirajte unapred koliko vremena je potrebno za savladavanje celine

Napomena – Ukoliko se radi o osnovnoškolcima, ovaj tekst je prvenstveno upućen roditeljima! Roditelji, pokušajte da, vođeni prethodnim smernicama, uputite dete kako da ispravno uči, umesto da stekne odbojnost prema školi!

Srednjoškolci i studenti sami mogu primenjivati smernice.

Za kraj, ukoliko ste zainteresovani da ovim metodom učite strane jezike, javite nam se. Razvijeni program aktivnog učenja i psiholoških radionica za otklanjanje barijera u učenju, podsticanje motivacije, psihološkog rasta i razvoja, dovodi do najbržeg usvajanja stranog jezika, do učenja s lakoćom!

Advertisements

2 thoughts on “Odlaganje obaveza

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s