Sve muke darovite dece

“Deca sa posebnim potrebama” sintagma je koju najčešće koristimo da bismo politički korektno mogli da grupišemo decu koja imaju neku vrstu problema ili teškoće, zdravstvene ili psihičke, koja ih po postignućima, potencijalima, osobinama razlikuje od ostalih vršnjaka. Međutim, stavljajući prioritet na rad sa decom koja se suočavaju sa takvim tipovima problema,  ponekad zanemarujemo grupu dece koja se takođe može svrstati u “decu sa posebnim potrebama”  i kojoj je naša pažnja itekako potrebna.

article-0-18D052BA000005DC-32_634x402Govorimo, naime, o darovitoj deci.

Darovito dete je ono za koje pretpostavljamo da ima natprosečan nivo sposobnosti u bilo kom domenu (umetnosti, jeziku, matematici, društvenom ili fizičkom domenu…) čime potpada pod kategoriju koju čini samo deset procenata njegovih vršnjaka. Terminološki razlikujemo darovitu od talentovane dece po tome što su talentovana deca već na neki način dokazala svoje sposobnosti i imaju takve rezultate koji ih svrstavaju u najviših 10% vršnjaka. Nadareno dete ima potencijal koji ne mora da bude još uvek ostvaren.  Nekada se razlika pravi i u vezi sa tim da je nadarenost “prirodna osobina” dok se talenat sistemski razvija. Ono što bi sistem trebalo da radi, jeste da svako dete tretira kao potencijalno darovito, odnosno da bude u dovoljnoj meri osetljiv na individualne razlike dece, dečije potrebe i bude spreman da svojim programom odgovori, a takva akcija vrlo često izostaje.

Darovitost deteta ponekad prepoznaju roditelji, a češće učitelji i nastavnici, jer imaju prilike da dete uporede sa grupom vršnjaka. Darovitu decu često prepoznaju po natprosečnoj sposobnosti rasuđivanja, lakoći pri usvajanju novih saznanja, dobrom pamćenju naučenog, verbalnoj elokventnosti i bogatom korišćenju jezika, radoznalosti , originalnosti u razmišljanju, istrajnosti pri rešavanju izazovnih zadataka sve dok se ne postigne traženi, ili dovoljno dobar rezultat, smislu za humor koji je drugačiji od onog koji imaju njegovi vršnjaci…

96a703fdc94ea6ca847a673cc211e1caDarovita deca često ne nailaze na razumevanje odraslih, vršnjaka ali ni sistema u celini. Zbog toga darovitu decu nekad znamo da okarakterišemo kao“problematičnu” ili “neprilagođenu”.  Naime, zbog toga što im se školski materijal uglavnom čini neizazovnim, ona lako upadnu u dosadu, i iz dosade zadirkuju, uznemiravaju drugu decu ili se izoluju, udube u svoje misli i ne primećuju okolinu. Često znamo da pomislimo i da su “bezobrazna” ili “nevaspitana” jer znaju da se umešaju u razgovore odraslih i da ispravljaju odrasle, ili odbacuju njihove argumente kao besmislene. Zbog toga što se očito razlikuju po interesovanjima i osobina, imaju često problema da se integrišu u društvo vršnjaka. Naviknuto da sve radi sa lakoćom, darovito dete često ume da “zakine” na nekom zadatku baveći se nečim za njega bitnijim, a da onda burno odreaguje na upućenu kritiku.

Čak i onda kada se darovito dete prepozna, odnosno kada se usmere snage ka stimulisanju deteta u sferi onoga što mu ide od ruke, odrasli često znaju da zanemare neke veoma važne stvari. Isto kao što dete možemo zarobiti, nažalost, u kategoriji “zaostalog” isto tako možemo zarobiti dete u kategoriji “naprednog”te ostati neosetljivi na veliki broj detetovih dilema, nedoumica, razmišljanja, pitanja… Na primer, na to da može imati teškoća i problema u razumevanju nekog školskog materijala van domena u kojem je darovit te, da ne uspeva da se nosi sa vršnjacima i da se oseća odbačeno, da ne razume određenu životnu situaciju i traži objašnjenje… Naime, često znamo da zamenimo detetovu darovitost u jednoj (ili više oblasti) generalnom sposobnošću da dete sve razume, postigne, ostvari. “Ti si pametno dete, biće to tebi lako.” Zaboravljamo da govorimo o detetu, a detetu je potrebno vođstvo, podrška i, povrh svega, razumevanje.

Child-ProdigyNe treba mešati nadprosečnu inteligenciju sa nadprosečnim talentom. Naime, darovitost je često praćena visokom inteligencijom, ali to nije uvek pravilo. Dete može postizati odlične rezultate u jednoj oblasti, a da nema visoku inteligenciju (Znamo da ima visoku inteligenciju tako što primenom mernog instrumenta, određenog testa, utvrdimo da ima. Test često može biti neosetljiv baš na taj jedan spektar darovitosti koji ima dete). Često se detetu koje je darovito prećutno ukine pravo na dodatna objašnjenja jer se krene od pretpostavke da će ono to moći samo. Ako je dete nadareno, ono je inteligentno (što često može biti zabluda) pa su dodatna objašnjenja suvišna. Svako nerazumevanje se onda sagledava kao lenjost, neodgovornost ili bezobrazluk. A dete? Dete ostaje zbunjeno, povređeno, izopšteno.

Malopre smo pomenuli teškoću na koju može darovito dete da naiđe, a to je uklapanje u vršnjačku grupu. Darovita deca imaju potrebu za održavanjem odnosa sa decom koja su sa njime jednaka po kalendarskom uzrastu ali i po mentalnom… Kod darovite dece se ta dva često ne poklapaju, te u odnosu na decu svog uzrasta izgleda drugačiji, “pametniji”, “zreliji”… Ono što drugoj deci dođe gotovo prirodno,a to je druženje, igra, komunikacija sa vršnjacima, kod darovitog deteta je nešto što iziskuje napor… Ponekad ga nastavnici i roditelji prirodno izdvajaju potencirajući njegova postignuća, uključujući ga u specifične aktivnosti što dodatno otežava “uklapanje”. Vršnjaci ponekad mogu biti surovi prema različitosti. Da bi dete moglo da bude deo vršnjačke grupe, dete treba da nauči da poštuje drugu decu iako mu ne sliče po interesovanjima, treba da prihvati njihova, a i svoja ograničenja, razume ih i da sarađuje sa grupom. Ovo su, morate da priznate, veštine koje ni mnogi odrasli ne znaju, te je utoliko više deci potrebna pomoć, podrška, pažnja i vođstvo.

Iako se situacija dosta izmenila i priča o individualnim programima kako za decu sa razvojnim, zdravstvenim, psihološkim problemima, itd. tako i za nadarenu decu počinje polako da dobija svoje mesto, situacija nije još uvek ni blizu onoj kakvu bismo idealno želeli. S toga, roditelji i nastavnici moraju smisliti način da izađu u susret detetu, da održe njegovo interesovanje za školu, neguju i razvijaju talenat. Pri tome, mora se voditi računa da obezbeđivanjem adekvatnog programa za dete (u vidu dodatnih časova, aktivnosti, kampova itd.) ne izolujemo dodatno dete iz vršnjačke grupe.

Naš sistem rada u školici sporta građen je na individualnom pristupu. Neprekidan proces razvijanja sistema prikupljanja podataka o deci pruža nam mogućnost da utvrdimo potrebe svakog deteta, a metod rada na svakom času pruža mogućnost za zadovoljenje utvrđenih potreba. Uspešno postižemo da zadovoljimo potrebe nadarene dece ali i dece koja imaju slabije razvijenu motoriku ili koja imaju loše držanje tela, ravna stopala i druge posturalne poremećaje. Slično je i sa decom koja imaju problem ili poremećaj pažnje, loš model ponašanja. Trudimo se da budemo posebno osetljivi na potrebe svakog deteta. 

Ključ rada sa darovitom decom je osetljivost, podrška, podsticaj i razumevanje. Podsticati darovito dete je isto toliko važan posao kao i  asistiranje detetu sa psihičkim ili zdravstvenim problemima. Ne sme se desiti da se za darovito dete nema vremena.
Zapravo, za svu decu, uvek se mora naći dovoljno vremena.

Izvor: pokretzaokret

 

 

 

Advertisements

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s