Dan levorukih osoba

Stručnjaci tvrde da se poslednjih 100 godina broj levorukih gotovo učetvorostručio i smatra se da oko 12 odsto stanovništva danas piše levom rukom.

Foto: Andreas Levers / Flickr.com

Na sreću, skoro niko više ne pokušava da ih natera da pišu desnom rukom, već pokušavaju da razumeju kako to izgleda živeti u svetu desnorukih. Nekada anatemisani kao „smotani“ i „nevešti“, ljudi koji pišu i većinu poslova obavljaju levom rukom svoj dan obeležavaju 13. avgusta.

Naučnici se bave razlozima nastanka, ispitivanjima psiholoških karakteristika, time kako funkcioniše mozak i motorika, a s druge strane čak i industrija i trgovina se uključuju – prave se makaze za levoruke i mnogi drugi instrumenti.

U zabavnim tekstovima u mnogim časopisima navode se slavne osobe koje su levoruke, pri čemu obično taj spisak počinje sa Leonardom da Vinčijem, Mikelanđelom, Betovenom, Bahom, Čarli Čaplinom, Polom Makartnijem ili vojskovođama Cezarom, Aleksandrom Makedonskim, Napoleonom, a ko voli naučnike ne zaobilazi Ajnštajna i Maksvela. Pitajući se kako je nastala tolika razlika u korist dešnjaka, naučnici su pokušavali da nađu odgovor upoređujući istraživanja koja su se bavila životinjama, ali i različitim podacima o broju levorukih osoba, zavisno od zemlje u kojoj su se rodili i odrasli. Interesantna su istraživanja na životinjama, naročito na papagajima od kojih oko 60 odsto njih kada jede koristi desnu nožicu, a 40 odsto levu.

Slično je otkriveno prilikom praćenja ponašanja miševa i kokošaka. Stručnjaci su utvrdili da levoruki muškarci čine 8 odsto, a žene oko 6 odsto anglosaksonskog područja, levorukih Japanaca ima nešto više od 4 odsto i malo više od 2 odsto Japanki, a na primer samo 1,5 odsto Kineza piše i jede levom rukom. Očigledno levorukost – desnorukokost nije stvar samo motorike šake i funcionisanja mozga, već i tradicije, verovanja, vaspitnih postupaka.

Obično se postavlja pitanje šta je uzrok levorukosti, ali naučnici nemaju jedinstven odgovor. Stručnjaci smatraju da se levorukost – desnorukost određuje još u prenatalnom periodu, jer se zna da se u porodicama koje imaju bar jednog levorukog roditelja 10 do 12 puta češće rađaju levoruka deca. Deca vrlo rano pokazuju svoju opredeljenost da li su dešnjaci ili levaci, ali ima i slučajeva da se uočava kod neke dece i kasnije, međutim ređe posle četvrte, odnosno pete godine.

Međutim, većina životnih aktivnosti se obavlja korišćenjem obe ruke, ali obično jedna ruka pridržava predmet, a druga preciznije i veštije obavlja određene aktivnosti . U igri i životu, ne skrećući pažnju deteta, može se proveriti kojom rukom dete crta, drži četkicu za zube, kojom rukom se češlja, deli karte, gadka loptom, stavlja kocke, kad pravi kulu, gura autić, oblači lutku, briše gumicom, koju ruku prvu stavlja u rukav kada se oblači…

Ako dete u devet od deset takvih situacija koristi levu ruku, može se pretpostaviti da je levoruk. Ima dece i odraslih koji ravnomerno koriste obe ruke, pa će se njima desiti da 4, 5 aktivnosti rade jednom, a druge drugom rukom. Ukoliko je potrebno, pravo testiranje može obaviti specijalista, jer je poznato da mozak čoveka ima dve polovine koje nisu indentične.

Ako je razvijenija leva polovina mozga, osoba je dešnjak, a ako je razvijenija desna strana mozga, on je levoruk. Naše polovine mozga odgovorne su ne samo za suprotne strane tela, već i za karakter naših aktivnosti. Leva polovina mozga obrađuje informacije, sistematično i postepeno, a zahvaljujući toj polovini mozga mi razumemo smisao reči, apstraktne pojmove, sposobni smo da svet koji nas okružuje klasifikujemo, planiramo svoje aktivnosti uključujući logičko zaključivanje i činjenice.

 

Zato nam se često čini da dešnjaci zaključuju crno-belo, logično i racionalno, organizovani su, završavaju jednu obavezu i prelaze na sledeće, prvo planiraju, pa onda su u akciji, teško im je da promene odluke. Desna polovina mozga obrađuje informacije intuitivno, trenutno, sa puno emocija, kreativno.

„Običan“ čovek nema problema kad treba da odredi koja mu je desna ruka, dok za levorukog to nije baš jednostavno. Teškoće u prostornoj orijentaciji u životu i na papiru česta su odlika levorukih. Verovatnoća da se pojavi pisanje kao u ogledalu je preko 80 odsto kod levoruke dece uzrasta od 5 do 7 godina, pri čemu je poznato da je Leonardo da Vinči pisao kao u ogledalu i s leva na desno.

Stručnjaci savetuju odrasle da ne treba da pokazuju odnos prema levorukosti, jer to ozbiljno može da ugrozi dečje zdravlje, obično se u takvim situacijama najbrže primeti početak mucanja takvog deteta.

Vodeća ruka se odredi prirodno do četvrte, odnosno pete godine i pri tom je potrebno pažljivo praćenje levorukog deteta – uočavanje promena raspoloženja, prepoznavati uzroke detetove radosti ili tuge, razumeti njegove probleme i pomoći mu da ih prevaziđe. Levoruki su temperamentni, nestrpljivi i često rade, a da ne promisle i imaju potrebu za smenjivanjem aktivnosti, jer teško izdržavaju prisilu.

Levoruki ljudi u stanju su da razmišljaju brže kada, na primer, igraju kompjuterske igre ili se bave nekim sportom, a uspostavljanje veza između leve i desne moždane hemisfere brže je kod levorukih, utvrdili su australijski naučnici.

Nasuprot tome, testovi sprovedeni na 80 dešnjaka pokazali su da postoji snažna korelacija između brzine prenosa informacija sa leve na desnu moždanu hemisferu i obrnuto i brzine prepoznavanja odgovarajućih slova.

Međutim, kada je u test uključeno 20 levorukih dobrovoljaca ustanovljeno je da su oni bili brži u procesuiranju informacija u obema moždanim hemisferama. Osobe koje su u svemu koristile isključivo levu ruku bile su za 43 milisekunde brže u prepoznavanju slova u levom i desnom vidnom polju od dešnjaka. Naučnici su konstatovali da ljudi koriste obe moždane hemisfere za vrlo brze ili vrlo teške zadatke koji zahtevaju interpretaciju brojnih istovremenih informacija, poput naprimer kompjuterskih igara, vožnje automobila kada je saobraćaj izuzetno gust ili tokom igranja nekog sporta.

20 zanimljivih činjenica o levacima (levorukosti)

1. Na svetu postoji između 10 – 12 % levaka.

2. Levaci su generalno stidniji od dešnjaka, takođe, više oklevaju pre nego učine neki dramatičan potez.

3. Levaci piju više i češće. Desna strana mozga, koju koriste više od leve, ima manju toleranciju na alkohol zbog čega se uglavnom brže i napiju.

4. Levaci imaju veće šanse da razviju alergije, skloniji su migrenama od dešnjaka, a imaju i veće šanse da pate od nesanice.

5. Levaci se uglavnom nalaze na ‘ekstremnom kraju’ IQ lestvice. Ili su u samom vrhu ili na samom dnu. Prema podacima MENSA-e, društva osoba sa visokim IQ-om, više je levaka klasificirano kao genije od dešnjaka (IQ iznad 140) iako na svetu postoji samo oko 10% levaka.

6. Tokom istorije levaci su često bili progonjeni, a optužbe su uključivale: levorukost je znak đavola, znak neuroze, pobune, kriminala i homoseksualnosti. S druge strane, levaci su se često doživljavali kao kreativne osobe i vrsni muzičari.

7. Levaci se brže oporave od moždanog udara.

8. Levaci sa fakultetskom diplomom u proseku postanu bogatiji za 26% od svojih kolega dešnjaka.

9. Majke koje imaju više od 40 godina u toku detetovog rođenja imaju veću šansu da rode levoruku bebu za 128% od majki u ranim dvadesetim.

10. Nemačka riječ za “levoruko” je linkisch, što znači čudan ili nespretan. U italijanskom jeziku reč je mancino, koja je izvedena iz “pokvaren” ili “osakaćen”. Rusi koriste termin levja, koji se generalno smatra uvredom, a verovatno ste često mogli čuti da se levaci nazivaju ‘levatima’, termin uobičajen na Balkanu.

11. Među Inuitima, na svaku levoruku osobu se gleda kao na potencijalnog čarobnjaka ili vrača. U Maroku, levaci su “s’ga”, riječ koja označava zloduh ili prokletu osobu.

12. Inke su verovali da levaci imaju posebne isceliteljske magične moći, zbog čega su uvek i bili šamani ili lekari. Zuni plemena iz Severne Amerike su verovala da levorukost donosi sreću.

13. Istraživanja pokazuju da su levaci jako talentovani matematičari, muzičari, arhitekti i generalno umetnici.

14. Veze između leve i desne strane mozga su brže kod levorukih ljudi. To znači da se informacije prenose brže, što levake čini učinkovitijim u rešavanju veće količine informacija koje se dešavaju na obe strane mozga.

15. Istraživanja pokazuju da levak može lakše naučiti pisati desnom, nego dešnjak levom rukom.

16. Prema jednoj studiji, levaci žive 9 godina kraće od dešnjaka.

17. Levaci žive u svetu dešnjaka, s obzirom da je sve od alata do otvarača konzervi dizajnirano za dešnjake.

18. Koliko god bizarno, neobično i nelogično zvučalo – levaci se daleko lakše prilagode gledanju pod vodom.

19. Istraživanja su pokazala veliku stopu levorukosti među vrhunskim sportistima, pogotovo u jedan-na-jedan sportovima kao što su tenis, boks, i mačevanje.

20. Levaci su dobili svoj Međunarodni dan 13. augusta 1992. godine. Dan “kada levaci širom sveta mogu slaviti i povećati svest javnosti o prednostima i nedostacima levorukosti.”

Neki od najpoznatijih ljevaka bili su Leonardo da Vinci, Albert Einstein, Benjamin Franklin, Michelangelo, Mark Twain, Jimi Hendrix, Marie Curie, Julius Cezar, Aleksandar Veliki, Gandhi, Mozart, Beethoven, Goethe, Aristotel, Nietzsche, Kafka, Hans Christian Anderson...

Neki od najpoznatijih ljevaka bili su Leonardo da Vinci, Albert Einstein, Benjamin Franklin, Michelangelo, Mark Twain, Jimi Hendrix, Marie Curie, Julius Cezar, Aleksandar Veliki, Gandhi, Mozart, Beethoven, Goethe, Aristotel, Nietzsche, Kafka, Hans Christian Anderson…

Advertisements

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s