Kako se prave razmažena deca

Zoran Milivojević:
Razmaženo dete nije ono koje je imalo puno roditeljske ljubavi, već ono kome su nedostajala pravila.

Popuštanje i povlađivanje deci iz bilo kojih razloga, nikako nije dobro. Takođe, psiholozi i pedagozi savetuju roditelje da izbegavaju odnos u kome nema autoriteta. Deci su potrebni roditelji, jer drugare treba da nađu među svojim vršnjacima.

Dečji psiholozi veruju da je izostanak rutine najopasnija roditeljska greška. Doslednost se teško sprovodi, ali jasno ukazuje na rešenost u određenom postupku. Mame i tate često popuštaju da bi ublažili osećaj krivice. Dozvoljavaju neka “dečja pravila”, previše poštuju želje mališana, umesto da precizno utvrde kada je vreme za jelo, spavanje.

Zoran Milivojević, psihoterapeut, kaže da roditelji po svaku cenu žele da vide srećno dete i zato ispunjavaju želje, molbe, zahteve…

“Psihoanaliza je pokazala da deca koja nisu dobijala dovoljno ljubavi u detinjstvu odrastaju u neurotične osobe. Zato su roditelji u fokus stavili detetova osećanja, doživljaj da je voljeno. Danas kada je nekoliko generacija, koje su vaspitavane po modelu popustljivog vaspitanja, odraslo, vidimo da ovakav model pravi štetu stvarajući novu patologiju. Reč je o razmaženoj i prezaštićenoj deci”, kaže  Milivojević.

Popustljivost vaspitavanja je otišlo u suprotnost – stalno se pokazuje ljubav, a izbegava se disciplinovanje, a oni svaki pokušaj disciplinovanja doživljavaju kao negaciju ljubavi.

Roditelji često popuštaju deci i da bi izbegli scene. Odrasli treba da prihvate da se o nekim stvarima može, a o nekima ne može raspravljati.

Isto tako, još jedna varka se često provlači, a to je da su deca kojoj dobro ide u školi vaspitana i primerna. Pedagozi savetuju roditelje da osim podsticanja na učenje, za dete je važno i obavljanje kućnih poslova i stvaranje radnih navika.

Psiholog dr Arik Sigman u knjizi “Razmažena generacija” opominje da smo unutar zapadnog civilizacijskog kruga napravili tragičnu grešku kada smo poistovetili ljubav i vaspitanje, i da je vreme da te pojmove razdvojimo.

“Nije ljubav ta koja kvari decu. Kvari ih nedostatak disciplinovanja. Moramo ponovo da kolektivno učimo, uključujući i ponekog stručnjaka, da disciplinovanje dece nije izraz neljubavi nego ljubavi. Pomozimo deci da shvate da postoje i veoma korisne stvari koje su neprijatne, a koje dete mora da nauči i usvoji. I zato je nova formula vaspitanja: ljubav plus disciplina”, objašnjava dr Milivojević.

Uloga roditelja je da nauči dete kako stvari funkcionišu i da autoritet treba poštovati. Prijatelj prijatelju ne može da kaže “ne smeš da uradiš to”, a mnogo puta to je važna uloga roditelja. Ipak, to ne znači da roditelji i deca ne treba da razgovaraju.

Nesuglasice oko autoriteta treba da se reše i uspostave u razumne okvire tokom osnovne škole. Pubertet je krizna tačka. Tada se konflikti povećavaju i ako niste naučili da međusobno rešavate probleme i situacije, sukobi mogu da eskaliraju.

Intervju objavljen u “Ženi”

Izvor: Mondo

Advertisements

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s