Deca koja puno čitaju postaju inteligentnija

Čitanje povećava dakle ne samo jezičnu inteligenciju u djece već i inteligenciju općenito, pokazalo je jedno englesko istraživanje. Djeca koja u ranoj dobi poboljšaju svoju čitalačku sposobnost kasnije lakše razmišljaju. 

Oni su jednojajčani blizanci i zajedno rastu, imaju iste gene, iste financijske mogućnosti i isto obrazovanje – no ipak nisu jednako inteligentni. Već je desetljećima na temelju ispitivanja razvoja blizanaca poznato da nisu samo geni odgovorni za našu inteligenciju, već na nju utječe i okolina. No nije nam poznato koji su to specifični geni i koji čimbenici okoline odgovorni za naš IQ. „Što se tiče čimbenika okoline, imamo nekoliko upotrebljivih ideja. Primjerice znamo da zdrava prehrana poboljšava inteligenciju, kao i dugogodišnje obrazovanje. No ne znamo što je točno u školi od presudne važnosti za razvoj inteligencije“, objašnjava autor provedene studije Stuart Ritchie.

No jedan je od vjerojatno brojnih mehanizama Ritchie sa svojim istraživačkim timom ipak uspio otkriti: čitanje pozitivno utječe na inteligenciju. U okviru opsežnoga istraživanja pod nazivom Twins Early Development Study ispitivale su se čitalačke sposobnosti 1890 jednojajčanih blizanaca, i to pet puta: u dobi od sedam, devet, deset, dvanaest i šesnaest godina. Svaki put se ispitivalo koliko tečno čitaju, koliko dobro razumiju pravilne i nepravilne glagole, a i njihove se učitelje pitalo kako oni procjenjuju njihove čitalačke vještine. Inteligencija se s jedne strane mjerila s jezičnoga aspekta, tj. ispitivalo se razumiju li blizanci pojedine pojmove, kako odgovaraju na određena kviz-pitanja te jesu li u stanju razvrstati pojmove prema nekom tipu sličnosti.
Apstraktno mišljenje i koncentrirano učenje

S druge pak strane ispitivala se neverbalna inteligencija – i pritom se došlo do zanimljivih rezultata u odnosu na čitanje. Riječ je o klasičnim zadacima poput dopunjavanja uzorka kojemu nedostaje jedan dio. U prosjeku su ona djeca koja su rano znala bolje čitati imala i bolje rezultate na testovima. A ono što iznenađuje jest da ti rezultati testova inteligencije nisu bili ograničeni samo na verbalni dio. „Kada osoba više čita, ima i veći vokabular, to je jasno. No uvjereni smo i da čitanje pomaže razvoju sposobnosti apstraktnoga mišljenja, jer pri čitanju moramo zamišljati osobe, mjesta i neka druga vremena i radnje“, kaže Ritchie. Apstraktno je mišljenje vrlo važno na testovima inteligencije. Osim toga djeca koja čitaju stječu sposobnost koncentrirana i mirna sjedenja pri rješavanju nekog zadatka.

Kako blizanci imaju iste gene i istu okolinu, ispitivači su zaključili da razlike u inteligenciji nastaju pri nečemu što se u okolini razlikuje u odnosu na pojedinog blizanca. „Tu može biti riječ samo o jednoj knjizi koju je jedan blizanac pročitao, a drugi ne, o različitom učitelju ili različitom prijatelju“, kaže Ritchie. U budućnosti će se još provesti brojna ispitivanja potrebna za preciznije rezultate.
Disleksija je iznimka

No situacija nije ista kada je riječ o poteškoćama pri čitanju ili pisanju poput disleksije. Osobe  koje pate od disleksije čuju i vide posve normalno, no imaju problema s razumijevanjem riječi, a ponekad im i govor teško pada. Jedna je ranije provedena studija pokazala da inteligencija u osoba s disleksijom nije povezana sa sposobnošću čitanja. Osobe koje pate od disleksije nemaju kognitivnih problema, već su ponekad i natprosječno inteligentne, no jednostavno teško čitaju.

Stoga ne treba osobu koja loše čita automatski smatrati manje inteligentnom – možda je u pitanju samo disleksija. Rezultati ovoga istraživanja trebali bi predstavljati apel na roditelje i učitelje da posvete vremena djeci kada je o čitanju i učenju putem čitanja riječ ili, kako kaže Ritchie: „Tko ne nauči dobro čitati, propušta priliku da kasnije postane inteligentniji.“
Lucia Reinsperger, science.ORF.at

Advertisements

2 thoughts on “Deca koja puno čitaju postaju inteligentnija

  1. Одличан текст! Имамо проблем са читањем код ученика и слажемо се са тим да деца јако мало или готово никако не читају књиге које су необавезна литература. Како то променити? Како утицати на то да деца више читају? И раније је било деце која нису волела да читају, али су имала обавезу да у току школске године прочитају одређени број књига као домаћу лектиру. Сада је то избачено, тако да су последице очигледне.

    Sviđa mi se

    • Poštovana Biljana,
      Lično nisam imala većih problema u vezi čitanja kod svojih učenika, ali potpuno razumem da ih imaju drugi. Ne posedujem niti više znanja od ostalih kolega, a još manje neki recept za „kako ih naterati da čitaju“. Mogu samo da Vam prenesem deo ličnog iskustva.
      Odeljenje koje vodim je na početku godine brojalo 37 mališana. Od tog broja, nakon prvog ispitivanja predznanja, zaključila sam da ću imati veliki problem oko savladavanja početnog čitanja i pisanja, jer je samo dva dečaka ščitavalo. Krenula sam polako i pratila reakcije učenika na sve što se radilo sa njima. Uporedo, kad god se ukaže prilika recitovala sam deci ili čitala zanimljive tekstove. Probudila sam im znatiželju da sve što ih interesuje mogu sami da pronađu i pročitaju. Na njihova postavljena pitanja nisam odmah davala odgovor, već donosila literaturu i davala im da sami pronađu odgovor na svoje pitanje. Povučeni ovom „igrom“ učenici su počeli da donose svoje knjige od kuće koje su međusobno razmenjivali i nakon pročitane knjige razmenjivali utiske i stavove. Od pročitanih knjiga napravili smo Odeljenjsku biblioteku koja je na raspolaganju svim učenicima.“Bolji čitači“ su me često menjali i čitali ostalim učenicima. Želja da svako bude „poseban“ je prevladala. Postojanje školske biblioteke otkriveno je, ne kao što je planom predviđeno u I polugodištu, već u drugoj polovini II polugodišta kada su učenici shvatili značaj korišćenja biblioteke. Do tada su često pitali kada će obići biblioteku i da li će i oni, s obzirom da su prvaci, moći da je koriste. „Do viđenja Suzana“ je bila njihova prva knjiga uzeta iz školske biblioteke. Nakon razgovora sa bibliotekarom škole, otvaranjem ličnih kartona i postizanjem dogovora o načinu čuvanja, čitanja i viđenja Dnevnika čitanja, krenuli su samostalno da uzimaju i čitaju knjige. Jednom nedeljno smo odvajali vreme da nam neko od učenika javno preporuči delo koje je sam pročitao. Obavezna dela po planu i programu nikako ne navodim kao „obavezna“!!! Pročitam im deo i prekinem kada je učenicima najinteresantnije. Uvek ostavim prostor da se bave pretpostavkom o daljem toku radnje. Onda im saopštim naziv dela i uputim na dalje čitanje, naravno izražavajući svoju želju da mi otkriju šta se dešavalo dalje u knjizi. Ovaj pristup je pristup koji je urodio plodom sa mojim učenicima, kao i kod prethodnih generacija, mada moram priznati da nisam po nekada oduševljena, naročito kada treba obraditi neki tekst iz čitanke, a oni svi u glas: „Znamooo taj tekst. Već smo ga čitali!“ Sada čitaju sve i svakim danom je sve više pitanja na koje je nekada teško dati odgovor. Sada oni meni zadaju domaći: pronaći odgovarajuće delo, doneti u školu i dati učeniku da sam pronađe odgovor na postavljeno pitanje.
      Nadam se da sam uspela koliko-toliko da dam ideju. Probajte, pa javite rezultate.
      Pozdrav!

      Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s