Laž

Konstruktivne laži
…ili tabu tema?
Govoriti o lažima, danas u eri virtuelnog sveta možda i nema mnogo smisla, ali  naći smisao u lažima koje slušamo ili možda i sami izgovaramo verovatno i nije tako loša ideja.

Koreni ove ružne reči leže nesumnjivo u detinjstvu svakog od nas. Dete kada napuni dve godine, počinje da se približava svetu često zamišljajući da je sasvim neko drugi. Posebno uživa u lažima prema samom sebi i one postaju baza dečije kreativnosti.

Od imaginacije, preko glume do sitnih i krupnih laži dođe svako ali se nekako svima sviđa da se o tome previše ne govori.
Svi takođe misle da su jedini koji lažu, da njihovi sagovornici, rođaci ili prijatelji to gotovo nikada ne rade. Deca su ubeđena da odrasli ne lažu iako od njih primaju prve modele konstruktivnog laganja. 
Zašto svi mi imamo potrebu da ponekad slažemo, iako većina nas ono što zaista ne može da podnese ili toleriše je upravo ta ista LAŽ.

Zato što se većina nas ne ljuti na izrečenu laž, već na momenat u kome onaj koji nas laže misli da mu verujemo i time vređa našu inteligenciju.

“Nije što si me prevario, nego što ti ja sada više ne verujem” reče Niče, dok je Frojd govorio: “Biti iskreni prema sebi je odlična vežba”.
I opet, bez tih “prokletih laži” kao da se ne može. One izgleda trebaju, iako umeju da zabole kada nam najdraži serviraju po koju dnevno, nedeljno i potpuno nas izlude jer više ne znamo kada i da li da im verujemo.

Svi znamo da Laži obično sa sobom nose posledice, ponekad veće, ponekad manje ali ne treba zaboraviti da jako često budu odličan medijator u stresnim situacijama. Treba ih zbog toga poštovati naročito kada su konstruktivne, kada služe da izbegnu polemiku, da nekoga povrede, kada nam pomognu da dođemo do neke bitne informacije, ili kada izgrade prijateljstvo tamo gde prijateljstvo zbog predrasuda ne bi moglo nikako da se rodi.
Ako se setimo one stare: “U svakoj laži ima pola istine” onda nam je jasno da često iz njih možemo da saznamo mnogo toga. From je govorio: “Često je prava istina potpuno suprotno od istine koju smo usvojili”.

Kao što vidite, laži nisu tako nepotrebne i zle kako ih svi mi karakterišemo. Zato ih, u stvari, mnogo i koristimo. Toliko su nam drage ponekad da nerado pričamo o njihovom smislu, šarmu, i zavodljivosti plašeći se, valjda, da nećemo moći više da ih koristimo na nama poseban način.

Kada vas vaša deca lažu, nemojte im dati do znanja da znate da su vas slagali. Pratite ih kako se snalaze u lažima i tako otkrijte koji su motivi njihovih laži. Kada budete saznali motive vrlo ćete ih lako preobratiti da vam govore istinu. 
Jer laž, ma koliko imala i dobrih strana, nikada ne pobedi istinu koju svi iznad svega preferiramo.
U istini smo sigurni, ma kakva da je.

S. JosićAutor knjige “…Biram da budem mala”

Advertisements

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s