Grlite decu što više

tata-zagrljajDodir utiče na emocionalni, telesni i kognitivni razvoj deteta, jer kroz toplinu i osećaj sigurnosti dete gradi poverenje i komunicira pre nego što nauči reči.

Naučnici tvrde da telesni dodiri stvaraju neophodne veze između roditelja i dece i stimulišu razvitak nervnih ćelija mališana. Svakodnevno dodirivanje igra važnu ulogu u ranom razvoju mozga. Dete se rodi sa oko 100 milijardi nervnih ćelija, neke od njih spajaju se još u majčinom stomaku i omogućavaju bebi da diše ili njenom srcu da kuca. Ostale nervne ćelije čekaju stimulanse iz spoljne sredine, odnosno čekaju da bebu grlimo, mazimo, ljubimo, kako bi se razvile. Zbog toga će se svaka beba nasmejati kada je pomazite po stomačiću ili priljubite usne uz njene obraščiće. Roditeljska ljubav i pažnja u toku prvih godina života stimulišu i psihički razvoj mališana. Istraživanja pokazuju da zagrljaji utiču da bebe manje plaču i da im srce kuca normalno, ali i da novorođenče doslovno može da umre od nedostatka nežnog dodira. Događalo se da deca koja su živela u institucijama, sa odgovarajućom ishranom i higijenskim uslovima, oboljevaju ili čak i umiru zbog nedostatka dodira. Mališani su dobijali sve ono što se smatralo neophodnim za preživljavanje, čisto i zdravo okruženje, ali nisu imali zagrljaje.

U klasiku Ešlija Montegjua „Dodir: važnost kože“, autor ističe da u trenutku porođaja kontrakcije materice predstavljaju početak milovanja bebe i preteču zagrljaja. Kada se dete rodi, dodiri i grljenje potrebni su mu da bi se dalje razvijalo, a pomažu i mozgu da se nosi sa stresom bez štetnih posledica.

Naučnici Instituta za istraživanje dodira u Majamiju tvrde da dodir ne smanjuje samo nivo kortizola, hormona stresa, već popravlja i fizičko zdravlje dece. Istraživanja su pokazala da deca koju roditelji stalno grle ređe imaju infekcije i viruse, manje pate od astme, dermatitisa, kardiovaskularnih bolesti, nesanice, hroničnih bolesti… Takođe i prerano rođena deca bolje napreduju kada ih majke maze. Aktivnija su, bolje reaguju na terapiju i ranije idu kući iz bolnice ukoliko su u inkubatorima.

Emocionalni razvoj, takođe, uslovljen je dodirom. Kada decu mnogo mazimo, ljubimo, grlimo, kada smo im privrženi, oni se razvijaju u jače ličnosti, sigurniji su u sebe, manje se plaše.

Većina dece, tvrdi poznati psiholog dr Nil, najviše voli blage dodire ruku i ramena, glave i leđa. A od svih dodira najviše im prija majčin zagrljaj, barem u prvim mesecima života.

Iako je grljenje poželjno uvek, vreme pred spavanje idealna je prilika za maženje sa detetom, tvrde stručnjaci. Deca će mnogo lakše i mirnije spavati ako ih ljuljuškate, mazite, gladite po kosi, mazite im lice i leđa. Takođe, psiholozi savetuju da dodirnete dete u svakoj prilici, čak i onda kada slučajno prođe pored vas. Pomazite ga po leđima ili obrazu, zagrlite ga i poljubite, jer mu na taj način prenosite poruku da je voljeno, vredno i važno. Neka istraživanja pokazuju da je za pravilan dečji razvoj potrebno 14 zagrljaja dnevno!

 

Koje su prednosti zagrljaja:

 

– Zagrljaj gradi povjerenje i osjećaj sigurnosti. To pomaže u otvorenoj i iskrenoj komunikaciji.

– Zagrljaji može instantno povećati razinu oksitocina (njegove prednosti smo naveli iznad).

– Dugački zagrljaji podižu razine serotonina, hormona odgovornog za dobro raspoloženje i generalni osjećaj sreće.

– Zagrljaj jača imuni sistem. On stimulira timus žlijezdu koja regulira i uravnotežuje tjelesnu proizvodnju bijelih krvnih zrnaca.

– Grljenje opušta mišiće i napetost u tijelu. Također, zagrljaji može ublažiti bol.

– Dobar zagrljaj doslovno smanjuje razine kortizola – stres hormona.

– Zagrljaj može instantno poraviti raspoloženje.

– Potpuno je besplatan!

 

Izvor: http://www.novosti.rs

Advertisements

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s