Priča dana

Učenik i krompir

Pitao jednom učenik učitelja:

“Tako si mudar, uvijek dobro raspoložen, nikada se ne ljutiš. Pomozi mi da i ja postanem takav.”

Učitelj je pristao i zamolio učenika da donese krompir i jednu prozirnu kesu.

“Kada se na nekoga naljutiš i sakriješ svoju uvrijeđenost”, reče učitelj, “uzmi jedan krompir pa na jednoj njegovoj strani napiši svoje ime, a na drugoj ime čovjeka s kojim si se posvađao, a onda stavi krompir u kesu.”

“I to je sve?”, upita učenik iznenađeno.

“Ne”, odgovori učitelj, “potrebno je da uvijek sa sobom nosiš tu kesu, i svaki put kada se osjetiš uvrijeđeno stavi u nju krompir.”

Učenik je pristao. Prošlo je neko vrijeme. Kesa se punila krompirima i postala poprilično teška. Bilo je vrlo nezgodno stalno je nositi sa sobom. Uz to, krompiri su se počeli kvariti. Neki su proklijali, a neki istrulili i širili neprijatan miris. Učenik je došao kod učitelja i rekao:

“Nemoguće je ovo nositi sa sobom. Kesa je suviše teška, a krompir se pokvario. Predloži nešto drugo.”

Učitelj je odgovorio:

“To isto se događa i u tvojoj duši. Kada se na nekoga naljutiš, uvrijediš, u tvojoj duši se stvara težak kamen iako ti to odmah ne primjećuješ. Zatim kamen postaje sve veći. Postupci se pretvaraju u navike, a navike u karakter koji rađa poroke koji zaudaraju. I lako bi zaboravili na taj tovar da nije suviše težak da ga stalno nosimo sa sobom. Dao sam ti mogućnost da sa strane promatraš cijeli taj proces. Svaki put kada odlučiš da se uvrijediš ili da nekome naneseš uvredu razmisli da li ti je taj kamen potreban.”

Advertisements

3 thoughts on “Priča dana

  1. Ljubi te tvoja Milancia!

    WordPress.com

    Suzana posted: „Učenik i krompir

    Pitao jednom učenik učitelja:

    “Tako si mudar, uvijek dobro raspoložen, nikada se ne ljutiš. Pomozi mi da i ja postanem takav.”

    Učitelj je pristao i zamolio učenika da donese krompir i jednu prozirnu kesu.

    “Kada se na nekoga na“

    Sviđa mi se

  2. „Jednom beše jedan mali dečak koji je imao lošu narav. Njegov otac mu je dao kesu punu eksera i rekao mu je da svaki put kad pobesni i izgubi kontrolu nad sobom, da zakuca jedan ekser u ogradu.

    Prvoga dana dečak je zakucao 37 eksera na ogradu.
    Tokom sledećih nekoliko meseci on je naučio da kontroliše svoj bes i broj ukucanih eksera se smanjivao.Otkrio je da je lakše kontrolisati svoju narav, nego zakucavati eksere u ogradu.

    I tako je došao dan, da tokom celog dana nije pobesneo. On je rekao to svom ocu, a otac mu je rekao da svakoga dana koga bude uspeo da kontroliše svoje ponašanje, iz ograde iščupa jedan ekser.

    Dani su prolazili i jednoga dana dečko je bio u stanju da kaže svom ocu da je počupao sve eksere. Otac je uzeo sina za ruku i odveo ga do ograde. Otac je rekao:“Dobro si to uradio, sine moj, ali pogledaj sve te rupe u ogradi. Ograda više nikad neće biti ista. Kada u besu kažeš neke stvari, one ostavljaju ožiljak, kao što su ove rupe u ogradi.
    Možeš čoveka ubosti nožem i izvući nož i posle toga nije važno koliko puta kažeš da ti je žao, rane ostaju.“

    Verbalna rana je isto toliko bolna kao i fizička. Prijatelji su zaista vrlo retki dragulji, oni čine da se smešiš, ohrabruju te da uspeš u nečemu, oni su spremni da te saslušaju, da podele tvoj bol, imaju lepe reči za tebe i uvek im je srce otvoreno za tebe.“

    http://www.manastir-lepavina.org/vijest.php?id=4934

    Поздрав!

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s