PRAVOPIS! Koji?

Република се пише малим словом

За измене уведене у правопису 2010. мало ко зна. – На малој матури без спорних питања о правописним правилима. – Сва четири правописа – са манама

Мноштво прописа – много дилема (Фото Ж. Јовановић)

„На Тргу републике стајао је човек са тексаским шеширом у руци и гледао преко великог екрана пренос X олимпијских игара”. За овако написану реченицу на тесту из правописа пре четири године ваш основац добио би јединицу. Јер, до 2010. према правописним нормама тексаски је био тексашки, назив олимпијске игре почињао је великим словом, а република у називу Трг републике није могла ни да се замисли са првим – малим словом.

Уколико се, међутим, ови примери појаве на полагању мале матуре из српског језика – освојиће максималан број поена пошто су се правописна правила у међувремену променила. Наравно једини услов да се то деси јесте да су сви наставници, ученици и њихови родитељи добро упознати са „новим” правописом. А тај услов је прилично тешко испунити: од усвајања правописних норми прошло је четири године, али већина грађана Србије и даље је убеђена да се олимпијада и Трг републике правилно пишу – великим словом.

Надлежни за овај проблем имају решење: као и прошле године потрудиће се да на малој матури не буду питања из правописа која могу да унесу забуну међу децу, њихове родитеље и лингвисте. Да ли на тај начин заиста решавају проблем или само прикривају правописну (не)културу?

– Питали смо на семинару како да објаснимо деци тенденцију да се тачка у управном говору пише испред знака навода. Речено нам је да избегавамо такве примере. На тај начин се ништа не решава, јер ја ђацима морам да објасним које правило се примењује у одређеном случају и због чега – објашњава за „Политику” Љиља Рафаиловић, професор српског језика у београдској ОШ „Војвода Мишић”.

Није добро што се клима у друштву, по њеним речима, своди на то да правопис треба поштовати само на часу српског језика. Ни четири године после измене правописних правила не постоји школско издање правописа које би сваки ђак морао да добије у комплету уџбеника, а већина школских књига није усаглашена са изменама.

– Важно је да будемо доследни – ако правило постоји треба га поштовати, а не да на малој матури задатак буде признат иако је ђак у одговору погрешио у правопису – објашњава Љиља Рафаиловић.

Да правописна питања чија су решења спорна или могу бити спорна треба избегавати на тестовима, јер могу довести у заблуду и ученике и приређиваче, мишљења је професор Вељко Брборић, шеф Катедре за српски језик на Филолошком факултету.

– Али на часовима ђацима треба објаснити зашто мислимо да нешто треба да се пише другачије, али и сачекати згодну прилику да се оно што није добро у правопису поправи. Али не можете уводити нова правила сваки час, јер ни промене које су уведене 2010. нису заживеле – објашњава за „Политику” професор Брборић.

Свака преправка правописне норме врло је ризичан посао, јер прети опасност да од писменог направите неписменог, каже Брборић. На другој страни, правопис се мора актуелизовати, јер неке норме писања у њему временом постају сувишне: на пример скраћенице АФЖ, СОУР, ОУР, СКОЈ, АВНОЈ или она у којима се наводе улице, новине или места који више не постоје.

– Правопис се мора поштовати у школском систему, званичној државној коресподенцији, али и у медијима. Битно је да норму, па чак и када дато правописно решење није најбоље, поштују сви – објашњава Брборић.

Промене у правопису, гледано у процентима, симболичне су: свега један до два одсто у односу на правопис из 1993. године, а одговорност што јавност за њих не зна лежи на медијима, али и стручњацима, сматра наш саговорник.

Погрешан је утисак, каже Брборић, да се правопис мења сваки час. Од 1960. до данас оно што је измењено у њему могло би да стане на пет до седам куцаних страна са свим примерима.

– Међу изменама усвојеним у проширеном и допуњеном издању из 2010. има добрих новина, али и оних које нису баш најбоље. Међу ове друге улази и писање назива Трг републике: Чињеница је, нема спора, да Република данас функционише као скраћено име за Република Србија (или Република Српска), па је нејасно зашто се пише малим словом и због чега је ово промењено. Или, како објаснити да се 35. Венецијански бијенале пише великим, а X олимпијске игре малим почетним словом. Ово се коси и са логиком – каже Брборић додајући да смо овај најновији правопис превише „затегли” и учинили ненаучним, посебно код састављеног и растављеног писања речи.

Сваки од четири правописа која су уследила после Вуковог из средине 19. века имао је предности, али и мане.

– У правопису из 1960. лоше је било што су се називи историјских догађаја, на пример Први светски рат, Колубарска битка, писали малим словом. У том правопису небеска тела попут Малог медведа и Великих кола имала су у називу сва велика почетна слова. Приликом промене правописа 1993. то је измењено – каже наш саговорник.

Иако се правопис мењао само четири пута очигледно да нисмо успели да савладамо све његове верзије. Јер и данас многи пишу скраћенице др и ОШ са тачком, иако је она „избачена” правописним правилом још пре пола века.

——————————————————–

Сви наши правописи

* Вуков – створен још 1818. (Српски рјечник), прихваћен 1868. године

* Правопис Александра Белића из 1923.

* Правопис из 1960. настао заједничким радом Матице српске и Матице хрватске

* Правопис српског језика из 1993. у званичној употреби од 1997. (приређивачи Митар Пешикан, Јован Јерковић и Мато Пижурица)

* „Поправљени” правопис из 2010, који је и данас званично у употреби

Дејана Ивановић
Advertisements

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s