Dijagnoza poremećaja pažnje i hiperaktivnosti. Šta to znači za moje dete?

Za decu se nekako očekuje da budu puna energije, da ih „ne drži mesto“, da stalno nešto nekud istražuju… Iako očekujemo da deca imaju rasejanu pažnju, da ne mogu da sede mirno, da su stalno u pokretu, ipak postoji granica do koje nam se detetova energičnost čini prihvatljivom. Prema mnogim stručnjacima za psihološka pitanja, onog trenutka kada dete pređe tu granicu, sumnja se na takozvani ADHD-a (Attention Deficit Hyperactivity Disorder), odnosno dijagnozu poremećaja pažnje uz hiperaktivnost.

Najpre ćemo vas malo upoznati sa dijagnozom ADHD-a, sa podtipovima poremećaja i simptomima koji se manifestuju.

Naime, iako se širom sveta i dalje vodi polemika o ovom poremećaju (od 1980., kada je uveden DSM-III, dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje), oko 4-8% školske dece dobija ovu dijagnozu. Neki od simptoma ovog poremećaja su nemogućnost koncentisanja na samo jednu temu (zadatak), hiperaktivnost, stalna potreba da se kreće (ne može da sedi, da miruje), teškoće sa uočavanjem detalja i da usredsređivanjem pažnje, delanje bez razmišljanja o posledicama itd. Kod dece sa ovom dijagnozom simptomi su prisutni duži vremenski period, uočljivi su u više aspekata života deteta (npr. i kod kuće i u školi) i značajno narušavaju funkcionisanje deteta. Češće se javlja kod dečaka nego kod devojčica. Ukoliko se ne tretira, smatra se da se od dece sa ADHD-om kasnije očekuju sa većom verovatnoćom slabiji akademski uspeh, problemi sa zakonom, problemi na poslu sa neproduktivnošću, interpersonalni problemi i dr.

Childhood-ADHD-Explained-mdnADHD je podeljen na tri podtipa i svaki tip odlikuju neka specifična ponašanja. Ta tri podtipa su:

  • Predominantno hiperaktivno-impulsivni tip. Ovaj poremećaj se dijagnostikuje i kod one dece koja ne moraju imatiproblema sa pažnjom, ali koja zbog preterane aktivnosti (stalnog vrpoljenja, nemogućnosti da se ostane miran na jednom na mestu, uvijanja, tupkanja nogom, itd.) vremenom počinju imati probleme sa pažnjom, jer se od njih sve više očekuje da provedu neko vreme u koncentrisanom radu na jednom zadatku. Ova deca uporno pričaju, „izblebeću“ odgovore pre nego što uopšte čuju pitanja, imaju problem sa bilo kakvom aktivnošću „u tišini“, imaju stalnu potrebu da se kreću…Rade prvo što im padne na pamet, ne razmišljajući o posledicama svog ponašanja.
  • Predominantno nepažljiv tip.(ADD, zbog izostanka simptoma hiperaktivnosti, H se izostavlja) Ovaj podtip se ređe dijagnostikuje jer nema simptoma upadljivog ponašanja. Posledično, mnoga deca kojima je potrebna pomoć pri učenju ne uspeju da je na vreme dobiju. Naime, ova deca imaju problema u primećivanju detalja, ne mogu da se u dovoljnoj meri koncentrišu na zadatak koji rade, imaju problema sa pažljivim slušanjem, praćenjem instrukcija, ne uspevaju da se samoorganizuju, zaboravljaju ili gube stvari (igračke, sveske), lako im se odvlači pažnja, izbegavaju i odlažu bilo kakce zadatke koji zahtevaju trajnije ulaganje, veći mentalni napor itd.
  • Kombinovani tip. Kako mu samo ime kaže, predstavlja kombinaciju prethodna dva tipa.

Ono što je važno napomenuti jeste da ADHD nije samo i prvenstveno poremećaj pažnje. Problem je u tome što se deca teško odupiru trenutnoj želji da se ponašaju na određeni način u datom trenutku. Ta deca ne moraju pokazivati poremećaj pažnje kada igraju video-igrice ili gledaju crtaće, ali teško ostaju mirna kada treba uraditi domaći zadatak. Ovoj deci teško je da organizuju svoj rad, da odnekle započnu, da isprate instrukcije i zapamte ono što uče.

Kada se obratite stručnjaku sa detetom, važno je najpre obratiti pažnju na moguće organske uzroke. Važno je uraditi EEG, proveriti moždanofunkcionisanje, postarati se da dete nema probleme sa sluhom ili vidom, da nema bilo koji drugi medicinski problem koji može uticati na njegovo ponašanje. Treba eliminisati i potencijalne psihijatrijske probleme (anksioznost, depresija) i treba isključiti poremećaje prilagođavanja ili reakcije na traumatske događaje (obratiti pažnju na promene koje se dešavaju u životu deteta, od smrti člana porodice, do razvoda roditelja, promene mesta stanovanja itd). Takođe, važno je isključiti to da dete u školi ili kod kuće ne trpi određene neuobičajene stresove.. Specijalista takođe treba da ustanovi koliko se dugo simptomi javljaju i u kom stepenu narušavaju funkcionisanje deteta.

Sada kada smo vas ukratko upoznali sa tim šta ADHD podrazumeva, možda se pitate zbog čega uopšte i postoji polemika oko ovog poremećaja?

Postoji par važnih kritika. Mi ćemo pomenuti neke od njih. Jedna od važnih jeste naša netolerancija na detetovo ponašanje i težnja da umirimo dete na određeni način da bismo svoje funkcionisanje u svakodnevnom životu olakšali. Dešava se da simptome preuveličavamo jer nismo sposobni da se sa njima nosimo. U odnosu na čije standarde aktivnosti je dete „hiperaktivno“?

Druga važna kritika jeste zbog jednog od načina da se ADHD tretira, a to je tretman lekovima. Lekovi koji se najčešće daju za ADHD su takozvani psihostimulansi. Čudno zvuči da se stimuliše već itekako aktivno dete, međutim, takvim stimulisanjem se smanjuje detetov kapacitet da svoju pažnju „raseje“ na neke druge aktivnosti. Ovi lekovi imaju brojna neželjena dejstva. Smanjeni apetit, poremećaje spavanja, tikove. Za lečenje se koriste i destimulanti koji imaju manje neželjenih pojava, kao i antidepresivi koji su samo u posebnim situacijama prvi izbor (javnost je zvanično upozorena na porast stope samoubistava kod dece i tinejdžera koji su koristili ove lekove) Uz to, ovi lekovi NE leče ADHD već samo kontrolišu njegove simptome.

Takođe, može se desiti da mišljenjem u okviru dijagnoze zanemarimo da razumemo zbog čega dete nešto radi i njegovo ponašanje isključivo tumačimo kao simptom.

Šta onda??

Ukoliko je moguće da se rešenje nađe bez dijagnoze i bez lekova, probajte tako. Aktivan rad sa detetom od strane stručnjaka je mnogo poželjnija varijanta. Psihoterapija ili rad uz kvalifikovanog asistenta (defektologa, psihologa, pedagoga). Umesto da zarobljavamo dete unutar dijagnoze, možemo se radije služiti postojećim znanjima o ADHD kao smernicama za dalji rad koji treba da se nadograđuje.

Ukoliko pak ne želite da odmah dete odvedete kod stručnjaka, a mislite da mu je potrebna pomoć, postoje načini kako i vi sami, kao roditelji, staratelji, možete pomoći svom detetu da se bolje snalazi u aktivnostima kojima se bavi. Mi smo izdvojili par uputstava koje dolaze iz različitih terapija koje možete koristiti u svakodnevnom radu sa detetom.

  • Dajte jasna uputstva i komande (izbegavajte dugačke  instrukcije)
  • Kreirajte rutine. Sastavite jasan redosled aktivnosti svakog dana, od ustajanja do odlaska na spavanje. Dobro je da raspored bude istaknut na vidljivom mestu tako da dete može da ga prati i da mu on služi kao podsetnik. Kreativno nacrtajte malu shemu, putić, ili slično, koja deluje detetu zanimljivo.
  • Ukoliko dete pokušava da se koncentriše na određenu aktivnost, izbegavajte da ga dodatno dekoncentrišete. Utišajte ili ugasite muziku, TV, kompijuter, itd.
  • Pomozite detetu da se lakše organizuje tako što ćete imati utvrđena mesta na kojima će stajati stvari koje su mu potrebne- ranac, odeća, sveska, igračke, knjige….
  • Umesto vike i fizičkog kažnjavanja, koristite priče o tajm-autu, ili kutku za razmišljanje i udaljite dete u tihu prostoriju na neko vreme. Kada se smiri, nastavite kuda ste stali.
  • Pomozite detetu da otkrije šta je to što mu ide od ruke. Izmestite dete iz priče o lošem ponašanju, neuklopljenosti i koncentrišite se na ono u čemu je dobro. Kako to što radi dobro utiče na dete? Kako to može poslužiti da mu neki drugi rad ide bolje?
  • Smestite problem van deteta. Šta to znači? Zauzmite perspektivu iz koje dete nije problem, već ima određeni problem i taj problem nešto njemu radi. Imenujte taj problem sa detetom. „Ljutko“, „zverčica“, „nestaško“…šta god. Onda možete da sa detetom pričate o tome kako „nestaško“ deluje na njega, šta ga podstiče da uradi, kako čini da se on oseća itd.
  • Ne patologizujte dete pri svakom koraku. Ne tumačite detetov entuzijazam kao hiperaktivnost, ili radoznalost za novo kao nedostatak koncentracije za jednu aktivnost. Slušajte pažljivo i mislite izvan kutije (dijagnoze)
  • Pokažite mu da nije usamljen i neshvaćen u tome što oseća.thumb
  • Ima mnogo interesantne literature koja može pomoći detetu da bolje shvati zašto je drugačiji, da svoju različitost iskoristi kao kreativni potencijal, da na drugačiji način sagleda šta je to što mu se dešava. (Postoji jedna lepa knjiga o tome kako svi psi pate od ADHD-a  )
  • Pomozite detetu da sebe vidi na neki drugačiji način. Koristite ono što mu ide od ruke. Koristite metaforu „kreativca“, „radoznalog“ i sl. Pričajte o tom liku, kreirajte ga, pričajte priče o njemu. Probajte da podstaknete dete da odigra ulogu tog lika ukoliko mu se gluma dopada.

Opet napominjemo, važno je ispitati prethodno pomenute organske faktore (obavezno uraditi EEG, proveru vida, sluha itd.).

Verujte u svoje dete.

Bilo bi suludo izbaciti dijagnostičke sisteme iz upotrebe. Oni nam pomažu da oformimo određene tretmane, da ih istražujemo. Međutim, suludo je misliti da ljudi jesu svoje dijagnoze. Ukoliko vam je stručnjak rekao da dete ima ADHD, ne razmišljajte o toj dijagnozi kao nečemu oko čega treba da se vrti celi život deteta. Ne razmišljajte o detetu kao nekom ko je jednostavno takav i nikakav drugačiji. Istražujte alternative. Verujte u potencijal da se dete promeni, da se sa detetom radi.

Koristite resurse u vidu stručnjaka koji se bave vašim detetom, informišite se i ne propustite da svom detetu pružite pomoć i podršku koje su mu potrebne.

Za sam kraj teksta, želimo da vas uputimo na jedno predavanje ADHD-u. Stiven Tonti je kao mali dobio dijagnozu ADHD-a i danas o njoj govori. Ukazaće vam na to koliko često požurimo da lupimo detetu dijagnozu umesto da ga razumemo.

Slušajte stručnjake, ali slušajte pažljivo i svoje dete. I nikad, nikad, ne dozvolite da one obeleže vaše dete, nego neka vam koriste kao alat da svom detetu pomognete da se bolje snalazi u onome što radi svakodnevno.

Advertisements

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s