KAZNA KOJA DELUJE I NA NAJNEMIRNIJU DECU

Mnogi roditelji reaguju na loše ponašanje svoje dece tako što im oduzimaju igračke, uskraćuju im druženja i šalju u ćošak. Ali, za decu jake volje, kakav sam bio ja, nijedna od ovih metoda nije delovala.

dete sa sindromom deficita paznjeSkorašanja studija o telesnom kažnjavanju pokazala je da roditelji mnogo češće biju decu nego što se misilo.  Što je najvažnije, ova studija je pokazala da je fizičko kažnjavanje nedelotvorna metoda vaspitavanja. Budući da je 73% dece, nakon što su dobila po dupetu, čekalo manje od 10 minuta da bi ponovilo bezobrazluk, ova studija je povtrdila da batine nisu baš najefikasniji način za disciplinovanje.

Ali, šta jeste?

“Mnogi roditelji reaguju na loše ponašanje svoje dece tako što im oduzimaju igračke, uskraćuju im druženja i šalju u ćošak. Ali, za decu jake volje, kakav sam bio ja, nijedna od ovih metoda nije delovala.” priča Rini Vilijems u autorskom tekstu objavljenom u Vašington Postu.

„Kao i mnoga deca sa sindromom nedostatka pažnje, Vilijems je bio dete koje je nestašluke pravilo iz dosade i bilo mu je potrebno da bude zaokupljen nečim.“

enciklopedija za decakeKao i mnoga deca sa sindromom nedostatka pažnje, Vilijems je bio dete koje je nestašluke pravilo iz dosade i bilo mu je potrebno da bude zaokupljen nečim. “Srećom, moj otac je to rano shvatio i razvio je svoj disciplinski sistem koji je odmah dao rezutate i dugoročno mi doneo dobrobit” piše on.

Pošto mu je otac bio visoko stručni vojni veteran i hirug, njegovo iskustvo iz Specijalnih jedinica pomoglo mu je da upotrebi neke neuobičajene taktike u vaspitanju.

“Nisam baš bio srećan što sam jedini petogodišnjak u kraju koji je imao inspekcije sobe i koji je morao da sve svoje igračke složi pod konac pre nego što može napolje na igranje” priča Vilijems. “Međutim, to što me je terao da čitam enciklopediju svaki put kad sam počeo da ludujem po kući – bilo je nešto najbolje što je mogao da učini.”

„Pošto mu je otac bio visoko stručni vojni veteran i hirug, njegovo iskustvo iz Specijalnih jedinica pomoglo mu je da upotrebi neke neuobičajene taktike u vaspitanju.“

Stogi otac bi izabrao pojam iz enciklopedije i rekao “Nauči sve o tome pa ću te kasnije propitati”. Ovo je bila kazna u smislu da je morao odmah da prekine šta god je radio, ali je njen cilj bio da ga zaokupi i da mu pruži mentalni izazov.

I delovalo je. Osim što mu je pomogao da promeni ponašanje, tatin metod naučio ga je da, kad god mu je dosadno, uzme knjigu u ruke. To je, naravno, bivalo često i metod je delovao. Postao je advokat i pisac široke kulture, sa mnogo „enciklopedijskog“ znanja.

Još jedna dobra strana ovakve kazne, primćuje Vilijems, jeste što dete ima kontrolu nad svojom situacijom, jer je na njemu da odredi koliko će trajati izvršenje zadatka.

„Osim što mu je pomogao da promeni ponašanje, tatin metod naučio ga je da, kad god mu je dosadno, uzme knjigu u ruke. To je, naravno, bivalo često i metod je delovao.“

Vilijems današnjim roditeljima daje nekoliko ideja kako da ovu metodu primene na modernu decu:

1. Osmislite igru traženja i ispravljanja pravopisnih i gramatičkih grešaka.

2. Dodelite zadatak poput: “Pročitaj nešto o psima i nauči da nabrojiš i opišeš pet različitih rasa.”

3. dajte im izazov u vidu pitanja: “Ko od vas može mami da kaže najviše stvari o lavovima?”

Ako od kazne napravite vrstu igre, odvratićete decu od lošeg ponašanja ali im pružiti i mentalni podsticaj koji će ih osloboditi dosade, koja je uzrok nestašluka, zaključuje Vilijems.

Izvor: Washington Post

Advertisements

2 thoughts on “KAZNA KOJA DELUJE I NA NAJNEMIRNIJU DECU

  1. Zanimljivo, tako i ja postupam, samo mi nikada nije palo na pame da to nazovem kaznom. Jednostavno kažem: „Vidim da imaš višak energije, bolje da je iskoristiš da uradiš nešto pametno!“ I dam zadatak, ali ne nužno intelektualni. Nekad tražim da nameste svoju sobu ili pomognu oko nekog posla u kući, a ponakad rade zadatke iz matematike i slično.

    Sviđa mi se

  2. Ne zaboravimo da je Vilijems pre svega imao dobru genetiku sudeci po ocu, a i dobro vaspitanje. Sva deca na tom uzrastu imaju kratku paznju i radoznali su. Volela bhi kao primer da koristimo slucajeve iz prosrcnih porodica. Naravno primer je ok.
    ,

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s