За учење математике је потребно вежбање, не ген за математику

Вежбање, не урођена вештина, чини добре математичаре.
Ново истраживање на Норвешком универзитету за науку и технологију (NTNU) у Трондхајму може имати утицај на то како се учи математика.

Ако желите да будете заиста добри у свим врстама математике, потребно је да их све вежбате. Не можете веровати вашем урођеном таленту да ће урадити већину посла за вас.

Ово некима може изгледати очигледно, али је против традиционалног гледишта, да ако сте добри у математици, то је вештина са којом сте једноставно рођени.

Професор Хермундур Сигмундсон са Одељења за психологију је један од тројице истраживача укључених у пројекат. Резултати су објављени у Psychological Reports.

Бројеви
Истраживачи су тестирали вештине 70 ученика петог разреда, просечног узраста од 10,5 година. Њихови резултати указују да је важно да вежбате сваки вид математике и да будете добри у сваком од њих, као и то да ове вештине нису нешто с чим сте се родили.

“Пронашли смо подршку за хипотезе специфичних задатака. Можете постати добри тачно у оном што вежбате”, каже Сигмундсон.

tabla matematika 16

Тестирано је девет врста математичких задатака, од нормалног сабирања и одузимања, и усменог и писменог, до усменог множења и разумевања сата и календара.

“Наша студија показује малу корелацију између (бити добар у) девет различитих математичких вештина”, рекао је Сигмундсон. “На пример, има мало има мало корелације између способности да се реши нормално сабирање у облику “23 + 67″ и сабирања у облику проблема исказаног речима.”

Овај пример може подићи неколико обрва. Можда основна математика није проблем за ђаке, али само читање јесте. До 20 одсто норвешких средњошколаца има проблема са читањем.

Сигмундсон такође налази подршку у свакодневним примерима.

“Неки ученици ће бити добри у геометрији, али не толико добри у алгебри”, каже он.

Ако је такав случај, морају више вежбати алгебру, што је област у којој већина средњошколаца има проблеме.

“Истовремено, то значи да има наде за неке ученике. Неки једноставно не могу бити добри у свим врстама математике, али барем могу бити добри у геометрији, на пример”, каже он.

Управо овај налаз би на крају могао да помогне промени начина како се учи математика.

Подршка у неурологији
Чињеница да сте добри управо у ономе што вежбате вероватно зависи од чињенице да различите врсте вежбе активирају различите неуронске  везе.

Резултати се такође могу применити на друге области. Фудбалер који вежба шут на гол са 25 метара ће са савршено постављеним ударцем постати добар тачно у томе. Али није нужно добар у дриблању или праћењу игре.

“Ово је такође подржано новим увидима у неурологији. Вежбањем развијате специфичне неуронске везе”, каже Сигмундсон.

За Србин.инфо превео: Александар Јовановић

Advertisements

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s