Važnost rada na razumevanju pročitanog kod dece

Čitanje je složen proces koji se odvija na više nivoa. Kod dece koja tek uče da čitaju, naglasak je često na uspešnom prepoznavanju i interpretaciji simbola, odnosno slova. Učiteljima i roditeljima je najćešče cilj da dete čita tečno i bez greške. To jeste važan cilj, ali ono što je još važnije je da detetu od ranog uzrasta dajemo podršku u razumevanju teksta.  Za početak, to radimo tako što proveravamo koliko je dete razumelo pročitano.

 

Čitanje je složen proces koji se odvija na više nivoa. Kod dece koja tek uče da čitaju, naglasak je često na uspešnom prepoznavanju i interpretaciji simbola, odnosno slova. Učiteljima i roditeljima je najćešče cilj da dete čita tečno i bez greške. To jeste važan cilj, ali ono što je još važnije je da detetu od ranog uzrasta dajemo podršku u razumevanju teksta.  Za početak, to radimo tako što proveravamo koliko je dete razumelo pročitano.

 

U tekstu i primerima koji slede, videćemo kako to radi Spomenka Marković, profesor razredne nastave u OŠ „Josif Pančić“ u Beogradu.

 

Proces čitanja razvija se u četiri nivoa:

 

Dekodiranje (povezivanje glasa i slova, vizuelna memorija i analogija)

 

dekodiranje_slovaNajnižo nivo je prosto dekodiranje – povezivanje grafeme i glasa – bez obaveznog razumevanja značenja onoga što se pročita. To se lako može proveriti kada učeniku postavimo nekoliko pitanja o sadržaju onoga što je upravo glasno pročitao.

 

Tečno glasno čitanje uopšte ne podrazumeva da dete razume šte čita.

 

 

 

Razumevanje pročitanog (mišljenje, pamćenje i učenje)

 

Na ovom stepenu se već uključuju viši intelektualni procesi i podrazumevaju da učenik razume sadržaj onoga što čita. U zavisnosti od veštine čitanja, učenik može razumeti samo eksplicitne infomacije (informacije koje doslovno pišu u rečenici ili tekstu – najčešće odgovori na pitanja KO, GDE, KADA) ili implicitne informacije (do kojih dolazi povezivanjem više informacija iz rečnice ili teksta – KAKO, ZAŠTO).

 

Čitalački odgovor (veza čitalac – tekst)

 

Svako ko čita određeni tekst učitava u njegov sadržaj sopstveno iskustvo i  doživljaj i ne postoje dva čoveka koji isti tekst dožive ne isti način. O doživljaju teksta i iskustvu prilikom čitanja treba razgovarati, ali tu ne smemo biti isključivi, već  široki u prihvatanju njihovih doživljaja (nekome se dopada, nekome ne, nekome jedan segment, nekome drugi, nekome jedan lik, nekome drugi, neko ga doživljava kao radostan, neko kao tužan, nekome je smešan, a nekome nije…)

 

Analiza (proučavanje teksta na osnovu književne teorije)

 

testOvo je najviši stepen bavljenja tekstom gde se u tumačenju koristimo znanjima iz teorije knjiženjvnosti. U mlađim razredima tu se oslanjamo na sledeće elemente književne teorije: likovi, vreme i mesto radnje, zaplet, rasplet, ideja, poruka.

 

U mlađim razredima osnovne škole učenici bi morali prvenstveno da savladaju prva dva nivoa. Naučna istraživanja o čitanju kažu da

 

„DETE DO TREĆEG RAZREDA UČI DA ČITA,

 

A OD ČETVRTOG ČITAJUĆI UČI“.

 

Učenike treba odmah učiti da  u svakom susretu sa „tim grupama kukica“ traže neko značenje. Da svaka ta grupa nekakvih znakova (slova) mora nešto da znači i da ima smisao.

 

Proveru razumevanja čitanja treba raditi što pre – čim se sakupi dovoljno slova da se uradi test. Testiranje razumevanja se u početku može raditi na nivou reči (može da poveže sliku i reč) i na nivou kratkih i jednostavnih rečenica.

 

Dobro je i da učenci shvate da se tome pridaje veliki značaj (pa se i ocenjuje).

 

To i roditeljima skreće pažnju na važnost vežbanja čitanja kod kuće (ali im se mora naglasiti da obavezno provere pomoću par pitanja da li je dete razumelo).

 

U učionici treba češće upućivati učenike da sami pročitaju tekst i dati im set pitanja kojim ćemo proveriti da li su ga razumeli – to je vežbanje u učionici na tekstovima iz Čitanke.

 

Za proveravanje tražiti obavezno prilagođene jednostavne tekstove  u početku (da proverimo pronalaženje eksplicitnih informacije), a posle i složenije tekstove i dalje ne mnogo dugačke) u kojima tražimo i neke zaključke  o uzrocima događaja, postucima likova i sl.

 

Time ih pripremamo za razumevanje zadataka iz Matematike ili sadržaja iz SON (PD).

 

Vežbanje razumevanja možemo raditi i na zadacima iz MAT (tražiti da izvuku podatke koje su dobili i da prepoznaju šta se od njih traži u zadatku) i tekstovima iz PD.

 

Ja sam  u svojim proverama zadatke u kojima se traži eksplicitna informacija vrednovala jednim bodom, a za one u kojima se traži implicitna informacija davala dva boda.

 

Na sledećim linkovima, naći ćete primere provere razumevanja pročitanog za učenike od prvog do četvrtog razreda.

 

Primer provere razumevanja pročitanog u prvom razredu

 

Primer provere razumevanja pročitanog u drugom razredu

 

Primer provere razumevanja pročitanog u trećem razredu

 

Primer provere razumevanja pročitanog u četvrtom razredu

 

 

Advertisements

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s