Priča dana

“Дошао сам учитељу јер се осећам тако безвредним да немам воље ни за шта. Кажу ми да сам ни за штa, да ништа не радим добро, да сам неспретан и прилично глупав. Како се могу поправити? Штa могу да учиним како би ме више ценили?”

Учитељ му је, и не погледавши га, рекао: “Баш ми је жао, момче. Не могу ти помоћи будући да прво морам решити свој проблем. Можда после…” Мало је застао и додао: “Кад би ти мени помогао, брже бих то решио и можда бих ти онда могао помоћи.”“В… врло радо, учитељу”, оклевао је младић осећајући да је опет безвредан и да су његове потребе запостављене.1234874_464614136980063_1039032462_n“Добро”, наставио је учитељ. Скинуо је прстен који је носио на малом прсту леве руке и пружајући га младићу, додао: “Узми коња који је вани и одјаши до пијаце. Треба да продам овај прстен јер морам вратити дуг. Мораш за њега добити најбољу могућу цену и не прихватај мање од једног златника. Иди и што пре се врати с тим новчићем.”Младић је узео прстен и отишао. Чим је дошао на пијацу, стао је нудити прстен трговцима, који су га посматрали са занимањем док им младић није рекао колико тражи за њега. .

Кад је младић споменуо златник, неки су се смејали, други су окретали главу и само је један старац био довољно љубазан да му објасни да је златник вреднији да би га добио у замену за прстен. Неко је хтео помоћи те му понудио сребрњак и бакрену посудицу, али младић је добио упуство да не прихвата ништа мање од златника па је одбио понуду.

Након што је понудио прстен свима које је срео на пијаци, а било их је више од стотину, залостан због неуспеха попео се на коња и вратио се.

Како је само младић желио златник, да га може дати учитељу и решити га бриге како би напокон добио његов савет и помоћ!

Ушао је у собу.

“Учитељу”, рекао је, “жао ми је. Не могу добити то што тражиш. Можда сам могао добити два или три сребрњака, али сумњам да ћу икога моћи заварати у вези с правом вредношћу прстена.”

“То што си рекао веома је важно, млади пријатељу”, одговорио је учитељ. “Најпре морамо сазнати праву вредност прстена. Поновно узјаши коња и иди златару. Ко то може знати боље од њега? Реци му да желиш продати прстен и питај га колико ти може дати за њега. Али ма колико ти нудио, немој му га продати. Врати се овамо с прстеном.”

Младић је опет узјахао коња.

Златар је прегледао прстен уз светло свеце, погледао га кроз повећало, измерио и рекао младићу:

“Реци учитељу, момче, да му ако га жели одмах продати, за прстен не могу дати више од педесет осам златника.”

“Педесет осам златника?” узвикнуо је младић.

“Да”, одговорио је златар. “Знам да бисмо временом за њега могли добити шездесетак златника, али ако га хитно продаје…”

Младић је узбуђено одјурио учитељевој кући и рекао му шта се догодило.

“Седи”, рекао му је учитељ након што га је саслушао. “Ти си попут овога прстена: прави бисер, вредан и јединствен. И таквог може те проценити само прави стручњак. Зашто идеш кроз живот желећи да неко небитан открије твоју праву вредност?”

И рекавши то, поновно стави прстен на мали прст леве руке.

Advertisements

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s