Kako „naterati“ učenike da slušaju i čuju tekst koji im čitaju učitelji na času

Čitanje tekstova na času učenicima nije fizički izazov.

Često se dešava  da za vreme časa, dok učitelj čita tekst koji treba obraditi, svi učenici u odeljenju sede mirno i slušaju, čini se da prate. Ali, kada učitelj krene sa proverom razumevanja teksta i sledom događaja u tekstu naiđe na zid. I tada svi učenici sede mirno i slušaju, a odgovor na postavljena pitanja u vezi teksta mogu dati nekoliko učenika. Na postavljeno pitanje učeniku zašto nije slušao/la tekst, učenik odgovara da jeste, slušao/la je!!! Mislimo da učenik ne govori istinu? Nismo u pravu.

 black_female_teacherSLUŠATI nije isto što i ČUTI !

Kako postići da učenici ne samo što slušaju, već i čuju ono što  čitamo? Lako! Sa „treninzima“ se počinje još u prvom razredu prilikom obrade svakog teksta, a zatim se ova vrsta „igre“ sve ređe upotrebljava. Evo kako:

Odaberite reč koja se često pojavljuje u priči, pesmi. Svaki put, kada učenik čuje tu reč, on mora da pucne prstima, udari dlan o dlan, poskoči…

Vremenom će učenik nesvesno sebe naterati da obraća pažnju na ono što sluša jer će očekivati i da odgovori na neki od zahteva misleći da se igra. Pažnja učenika će biti usmerena na sam tekst (kasnije i na samo izlaganje učitelja), a ne na nešto drugo.

Ova metoda se može primeniti i na časovima fizičkog vaspitanja i tako napraviti lepa korelacija dva predmeta.

Isprobano. RADI !!!

Advertisements

6 thoughts on “Kako „naterati“ učenike da slušaju i čuju tekst koji im čitaju učitelji na času

  1. A kako bi bilo da umesto učenika tekst čitaju učenici, s’ tim što nastavljaju jedan za drugim da čitaju, kako učitelj odredi? To bi im usmerilo takođe pažnju, ako ne sasvim na tekst, ali bi sasvim sigurno, onda na to da treba da prate, jer ne znaju hoće li oni čitati sledeći. Svakako da se ovo odnosi na učenike od drugog razreda pa na dalje 🙂

    Sviđa mi se

    • Mislite prvenstveno na štafetno čitanje. Ne daje uvek dobre rezultate. Učenici koji čitaju, čitaju mehanički, bez praćenja sadržaja (da ne pišem o slabijim čitačima!). Većina je samo u iščekivanju da li su oni sledeći po redu.Brzina čitanja je takođe bitna, neko čita brže, neko sporije, pa se dešava da posle brzog čitača sporiji ne može da nastavi, jer nije u mogućnosti da prati gde je prethodni „stao“. I mi, odrasli se ponekad vraćamo na pročitano kada shvatimo da se nismo uključili u sadržaj, već razmišljamo o nečemu drugom, a opet – pročitali smo celu stranu knjige. Zanimljivo. Ovo bi bolje pojasnio neki stručnjak, ali tako je. Kod obrade teksta bitno je da svi, ama baš svi učenici proprate sadržaj, a ne samo 1, 2 ili do 5 od 20 i nešto učenika. Za 21 god.rada, isprobala sam svašta nešto. Ovakav način daje rezultate. Dobar je i način predviđanja, ali nema uvek vremena za primenu ove tehnike.

      Sviđa mi se

  2. Шта све нећете да се сетите? Шалим се! Ако учитељ или учитељица чита како треба, велика је вероватноћа да ће деца слушати. Ипак, добра идеја! Поздрав!

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s