Misaonim igrama do uspešnijeg PISA testa

Intelektualni procesi moraju da se razvijaju kod dece već od treće godine, kaže Ranko Rajović, autor knjige „Kako uspešno razvijati IQ deteta kroz igru”

Oko 150 primera čeka roditelje, vaspitače i decu

Profesori i kolege me pitaju zašto maltretiram mališane još u vrtićima, a odgovaram im da to nije maltretiranje, jer sam svoje metode prvo primenio na svoje četvoro dece, kaže Ranko Rajović, autor NTC (Nikola Tesla centar) sistema učenja i nove knjige „Kako uspešno razvijati IQ deteta kroz igru”.

Rajović, član Mense, osmislio je NTC program koji podiže dečju inteligenciju i razvija brzinu razmišljanja i zaključivanja. Knjiga pomaže primenu NTC i kao i ovaj sistem zasnovana je na zadacima, primerima, aktivnosti i igrama koje vaspitači, učitelji i roditelji primenjuju u radu s mališanima. Na primer, treba pitati dete zašto čovek u jesen neće iznenaditi životinju u šumi da bi se ono dosetilo da tada lišće opada, suši se i šuška.

– Ove igre pomažu razvoj različitih centara u mozgu odnosno sinapsi od čijeg broja zavise intelektualne sposobnosti. Naša deca se ne igraju na ovaj način i zato zaostaju za vršnjacima u Evropi na PISA testovima – objašnjava Ranko Rajović.

– Mališani trpe razvojne smetnje, jer sve do pete, šeste godine nemaju prave aktivnosti.

Autor kaže da kod dece treba razvijati misaone procese već od treće godine.

– S primerima iz ovog priručnika treba krenuti od treće godine. Nikako ne treba čekati da dete sa sedam godina krene u školu da bi a njim počeli da radimo. Mnoge greške tada neće moći da se isprave.

Evropljani su na PISA testovima pokazali da znanje bolje primenjuju u praksi od svoje generacije iz Srbije, ali zato zaostaju za azijskim vršnjacima. Rajović objašnjava da se koreni funkcionalne pismenosti puštaju u najranijem detinjstvu – dok mali Englez ili Francuz uči slova u petoj ili šestoj godini, dotle mali Japanac uči dva pisma i više od sto slova u trećoj godini.

– Zato i obučavam vaspitače da primenjuju NTC sistem u grupi. Deca tada razgovaraju, zajedno traže odgovore, nečija greška asocira tačan odgovor kod nekoga drugog.

Ministarstvo prosvete je prihvatilo ovaj sistem i Rajović uveliko drži seminare vaspitačima i učiteljima, nadajući se da će jednog dana celo školstvo u Srbiji preći na NTC.

– Naš obrazovni sistem ne razvija dečji mozak, ne navodi učenike da povezuju i zaključuju, već ih tera da pamte gomilu podataka koje mogu naći i na internetu.

Kao kreator NTC programa, Rajović je na nivou svetske Mense postao predsednik Komiteta za darovitu decu, što je, kako ističe, prvi put u istoriji udruženja visoko inteligentnih ljudi da na čelo tako važnog tela postavi nekog ko nije Anglosaksonac. Zato Rajović veruje da svojim programom i knjigom može da popravi rezultate i dece u Srbiji.

– Mi plaćamo danak našem reproduktivnom učenju.

On kaže da učenje zasnovano na reprodukciji nije sasvim pogrešno, jer služi informisanju, ali dodaje da svako treba da se zapita šta je bolji način za savladavanje gradiva – da pročita lekciju 20 puta ili da iskoristi prirodne rezerve mozga i asocijativne zone. Ovaj drugi način bi verovatno bio bolji i za primenu naučenog u stvarnom svetu, što i jeste poenta snalaženja na PISA testu.

– Rezultati na PISA testu su u korelaciji s bruto društvenim proizvodom. Ne možete imati zemlju s velikim bogatstvom i malim funkcionalnim znanjem.

———————————————-

Sede, gledaju TV

Mlađi od pet godina po nekoliko sati dnevno provode ispred televizora i računara, podseća autor, dodajući da zbog mirovanja nepravilno drže telo i imaju slabije razvijenu motoriku.

– Čovek je fiziološki stvoren da hoda, tako da je važno da dete što više bude u pokretu do pete godine, jer tada će i

razvoj mozga biti u skladu s fiziologijom.

Zbog prekomernog gledanja u ekran, 40 odsto dece ima usporenu akomodaciju oka, odnosno reakciju na količinu svetlosti i pokrete u prostoru.

– Gledanje TV i računarskog ekrana sprečava normalan razvoj akomodacije. Posledice su brzo zamaranje i lenjost očnih mišića, što izaziva smetnje pri čitanju, a samim tim i pri učenju i koncentraciji.

J. Stevanović
Advertisements

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s