Treba li menjati obrazovni sistem?

Stručnjaci u Srbiji su podeljeni oko toga treba li menjati obrazovni sistem u Srbiji da bi se deca više motivisala za učenje.

Foto: Tanjug, arhiva
Foto: Tanjug, arhiva

Škola je deci neopisivo dosadna, izjavila je na poslednjoj sednici Nacionalnog prosvetnog saveta predsednica ovog tela prof. dr Desanka Radunović. Sa njom bi se saglasio i najveći broj đaka i roditelja. Mada, mišljenja stručnjaka su podeljena. Mnogi kažu da bez dosade nema ni znanja.

Mnogobrojna psihološka istraživanja kažu da je dosada jedno od najčešćih osećanja kod dece. Jedni za to optužuju dosadno gradivo, drugi nezainteresovane nastavnike, treći loše opremljene škole, a četvrti roditelje koji deci nisu izgradili osećaj odgovornosti i radne navike.

Da je dosada jedan od čestih atributa koji deca dodeljuju školi slaže se i Vigor Majić, direktor Istraživačke stanice „Petnica“, u kojoj se ozbiljna znanja stiču drugačije nego u školi.

„Osim dosade, tu su i osećanja straha, treme, nesigurnosti. Sve bi to trebalo da zabrine pedagoge i psihologe koji su dugi niz godina uključeni u dizajniranje školskih nastavnih programa“, napominje za Novosti Majić. „Imam utisak da se situacija ne popravlja, već se, naprotiv, pogoršava.“

On objašnjava da u većini školskih predmeta nastavni sadržaji nisu sami po sebi dosadni, ali da nedostaje inventivnost nastavnika. Tako izvor dosade i nemotivisanosti učenika pronalazi u metodama rada.

U problemski orijentisanoj nastavi bi, kako ocenjuje prof. Antonijević, mogle da pomognu i savremene tehnologije, da kompjuteri u nastavi budu izvor saznanja. „Kako većina škola ima kompjutere, njihova upotreba, najviše zavisi od zainteresovanosti nastavnika“, smatra Antonijević.

„Deca po svojoj prirodi žele da budu aktivni i čas je odlična prilika za to, ali je tipični školski šablonizovan“, pojašnjava sagovornik Novosti. „Učenicima mora da se omogući da se kreću, da razmišljaju, da sumnjaju, da postavljaju pitanja, da predlažu. Sve bi to nastavnici trebalo da znaju, jer su to učili tokom pedagoškog obrazovanja. No, sama organizacija nastave, administrativni zahtevi čine da oni nemaju mnogo motiva da se time pozabave.“

Da bi neke stvari trebalo menjati u školi slaže se i prof. dr Radovan Antonijević, direktor Instituta za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. On smatra da su školski sadržaji preobimni i da to najviše „guši“ decu.

„Trebalo bi rasteteriti sadržaje predmeta koje deca uče u školi“, napominje prof. Antonijević. „Valjalo bi i osmisliti što više zanimljivih aktivnosti, koje su u skladu sa interesovanjima učenika, da se, recimo, u što većem obimu uvede učenje putem otkrića, problemski orijentisana nastava i da na časovima bude više interakcije.“

Sa druge strane, psiholozi smatraju da škola i treba da bude pomalo dosadna, jer bez toga nema ozbiljnog učenja. Školski psiholog Vesna Janjević Popović napominje da je prirodno i dobro što i odrasli celog života gaje radoznalost i sklonost ka igri, ali isto tako kod dece treba razviti dozu ozbiljnosti.

„Razvoj sposobnosti podrazumeva i razvoj odgovornosti. Tako i sasvim malu decu treba učiti da doprinesu životu svoje porodice, da dobiju neko sitno zaduženje za koje će biti odgovorni“, kaže psihološkinja. „Tako ih vežbamo da, kada uđu u školu, izdrže i situacije koje nisu uvek zabavne. Škola ima prostora da razvija radoznalost kroz kreativne aktivnosti i zadatke, ali ne može da bude samo to.

Zoran Milivojević, psihoterapeut, smatra da se poslednjih godina vaspitanje doživljava tako da decu treba samo usrećivati i činiti da se prijatno osećaju. A zapravo, kada se na vreme ne priviknu na obaveze, nisu spremna za školu.

„Trebalo bi da roditelji pre škole nauče decu da bolje podnose dosadu, odnosno da sama sebe zabavljaju“, smatra Milivojević. „Jedan deo učenja može da bude kroz igru, ali veliki deo podrazumeva da dete savlada neprijatnost i da razvije radne navike. Potrebna je ravnoteža ta dva modela. A to što deca doživljavaju školu kao dosadu, mnogo je više problem te dece koja dolaze nepripremljena.“

Učionica kao inspiracija

Direktor istraživačke stanice „Petnica“ navodi primer škola na Zapadu, gde su učionice živopisnije i prepune sadržaja koji inspirišu decu.

„Učenici se na času kreću, rade u grupama, rešavaju probleme, dobijaju izazovne zadatke za rad van škole i kod kuće – ne zadatke za pisanje u svesci, već zadatke da nešto vide, prouče, opišu, zaključe“, govori Majić. „Tamo je cilj da škola bude doživljaj i to izazovan, ali tamo je, i neuporedivo lakše da nastavnik dobije otkaz.“

http://novosti.rs/

Advertisements

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s