ŠKOLA KOJA JE UKINULA PRAVILA I REŠILA SE VRŠNJAČKOG NASILJA

Umesto da se biju i uništavaju školsku imovinu, đaci jedne novozelandske škole, zahvaljujući odbacivanju modernih propisa, sada se na odmorima penju po drveću i jurcaju na skejtbordima.

Počelo je kao naučni eksperiment, a završilo se kao uspešna školska praksa. Osnovna škola “Svonson” u novozelandskoj prestonoci Ouklendu pre dve godine postala je poligon za istraživanje koje su sprovela dva lokalna univerziteta, kako bi otkrila način da kod dece podstaknu aktivnu igru.

Škola je eksperiment odvela do krajnjih granica, ukinuvši u potpunosti pravila ponašanja na školskom igralištu. Više nisu bili zabranjeni pentranje po drveću, vožnja skejtborda, šugice… Takođe, deci je dozvoljeno da se igraju i sa gomilom školskih starudija – daskama, gumama i starim vatrogasnim crevom, što je decu inspirisalo da razvijaju maštovita scenarija.

trotinet u školiI rezultati su bili zapanjujući – razne do tada zabranjivane aktivnosti toliko su zaokupile decu, da školi više nisu bili potrebne tajm-aut zone niti puno nastavnika koji nadziru decu.  Nakon ukidanja strogih pravila ponašanja na igralištu, učestalost vršnjačkog nasilja, povreda i vandalizma je opala, a nivo koncentracije dece na časovima je porastao.

Brus Meklahlan, direktor škole Svonson, ovako je objasnio promenu:  “Deca su bila motivisana, zauzeta i uključena. Po mom iskusvu, deca upadaju u nevolju onda kada nisu motivisana, zauzeta i uključena. Tada ona kinje drugu decu, žvrljaju grafite i uništavaju stvari po školi”

Igra šugiceNije u pitanju nikakva revolucija, već samo povratak na vreme pre nego što su uvedeni mnogobrojni zdravstveni i bezbedonosni propisi. Kako je objasnio direktor Meklahlan “Mi želimo da nam deca budu bezbedna i nadzirana, ali to se pretvorilo u štićenje dece od  iskustava koja im koriste. Ako pogledate škosko igralište, deluje haotično iz perspektive odraslih. Čini vam se da se mogu povrediti, ali neće” objašnjava on. „Kada dozvolite deci da se ogledaju u vožnji trotineta tokom odmora, onda ona postaju svesnija opasnosti u saobraćaju što će im koristiti kada sednu za volan automobila kao tinejdžeri“ kaže direktor.

deca igranjeProfestor Grant Šefilld sa ouklandskog Tehnološkog fakulteta koji je sproveo eksperiment, kaže da se danas deci na školskim igralištima previše toga zabranjuje. Ograničavanje dečije igre je štetno za decu na duže staze zato što onemogućava decu da nauče da se nose sa rizicima pa ona postaju ranjiva. “Deca razvijaju mozak kada preuzimaju rizike i promišljaju o posledicama. Tome ih ne možete naučiti, već sami moraju to da iskuse. Neće to naučiti ispred TV-a.” kaže profesor Šefild.

igraliste skolskoOvo istraživanje sprovedeno je zbog toga što je, usled previše zdravstveno-bezbedonosnih propisa, pravljenje i unapređivanje igrališta postalo preskupo i gotovo neizvodljivo. Štaviše, deci su takva igrališta bila dosadna. Zato su naučnici odlučili da deci daju slobodu da sami osmišljavaju svoju igru. Dok su mnogi školski direktori upitani za saradnju odmahivali glavom, četiri ouklandske osnovne škole su imale sluha za predloge naučnika i privatile izazov, među njima i škola Svonson.

deca trčeIstraživači kažu da jesu očekivali da će deca biti aktivnija, ali su bili zatečeni opštim poboljšanjem ponašanja dece.

Direktor ove škole ohrabruje i druge škole da usvoje ovu uspešnu praksu i napuste pravila.

Video reportažu o ovoj školi pogledajte na sledećem linku:http://tvnz.co.nz/close-up/bullrush-returns-schools-video-4946899

Advertisements

5 thoughts on “ŠKOLA KOJA JE UKINULA PRAVILA I REŠILA SE VRŠNJAČKOG NASILJA

    • Slažem se sa tobom Miloše, ali za razliku od njih, mi nemamo adekvatna školska dvorišta. Mnogo treba ispravljati kod nas da bi smo dostigli minimalnu bezbednost – mislim na dotrajalo gvožđe, eksere, žice i šta još ne, što nam „krasi“ školska dvorišta.

      Sviđa mi se

  1. Објашњење вероватно нје у УКИДАЊУ правила. Правила и међе су неопходни за форматирање личности у аспектима који обезбеђују основну функционалност друштва и омогућују (гарантују) персоналну безбедност.
    Пре ће реч бити о самом односу према забрани као таквој, као провокативном фактору понашања у иначе бурном, равојном периоду за младе.
    У сваком случају, за дискусију.
    Свако добро!

    Sviđa mi se

    • Da, pravo je čudo koliko je nasilja od trenutka kada se počelo da govori i piše o njemu. Ono što se dozvoli, na šta se manje obraća pažnja, više nije slatko.
      Svako dobro i Vama!

      Sviđa mi se

  2. Uvek je i bilo ono ZABRANO- SLATKI IZAZOVU. Ipak u svemu treba imati meru. Najpre se moraju umiriti roditelji, a deci pustiti da budu deca, da se oprobaju u raznim aktivnostima, ali isto tako da nauče značenje reči NE. Na žalost to roditelji redovno zaboravljaju da ih nauče a potom se iščuđavaju što to od njih škola očekuje. To i dovodi do konflikata. Reč TOLERANCIJA i PRAVA se izjednačavaju sa JA TO MOGU I HOĆU- NIKO MI TO NE SME BRANITI i naravno u suprotnim situacijama GAZI SE MOJE PRAVO I DOSTOJANSTVO= ŠKOLA i NASTAVNICI su KRIVI. Ljudi moji, PRST NA ČELO!?

    Liked by 1 person

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s