Учење о учењу

Однос који ће дете имати према учењу и школи уопште великим делом зависи од родитеља. Фактори који утичу на успешност учења су: физиолошки (одморност, пол, узраст, структура нервног система), физички (услови у којима се учи, температура и влажност ваздуха, доба дана, место), материјал који је пред дететом (обим, врста, колико је тај материјал познат од раније…), психолошки чиниоци (мотивација, активност при учењу) и техника учења.

Како ћете утицати на формирање концентрације код детета?

  • Оно што започне треба да се и заврши. Деца лако одустају од онога што им не прија или им се чини тешким. То није само учење, јер су склони да “дигну руке” и од тренинга, или неког хобија чим постане мало напорнији или захтевнији. Зато, од почетка уведите навику да се започето и заврши. Помозите и ви. На пример, немојте прекидати неку детову игру да би ручало, већ сачекајте крај уз стална упозорења: “Ручаћемо за десет минута, до тада заврши то што си започео.”
  • Ритам. Индивидуалне разлике су веома велике када је у питању време најизраженије концентрације. Ипак, код већине деце је између 8 и 9 сати ујутру,  као и између 13 и 15 часова поподне, она на најнижем нивоу. Зато, ово време није погодно за учење. Концентрација је најбоља између 11 и 12, и 17 и 18 часова. Пожељно је да, уколико сте у могућности (што зависи од школских смена и других обавеза у току дана) детету предложите управо ово време за учење. А ритам његовог дана у који се укључује и време одласка у кревет или време за обедовање помоћи ће му да се дисциплинује и своје обавезе обавља на време.
  • Омогућите услове за рад. Угасите ТВ, и све друго што може одвлачити дететову пажњу док ради. Чак и уколико су његове досадашње (или можда ваше) навике биле управо такве, то још увек не значи да су оне оптималне. Наиме, када дете покушава да учи у исто време док је укључен ТВ, меморија му је подељена и истовремено треба да прати оба садржаја – и оно што учи и оно што је на ТВ програму. Идеално је да има своју собу, и сто за којим ће учити. Док учи, оставите га на миру, не прекидајте га.

Формирање концентрације

Посебно у првом разреду утичите на формирање става да је читање и слушање важан део учења. Наиме, то је услов за формирање концентрације која ће детету бити потребна за целокупно будуће школовање. Што је дете више концентрисано на часу, то ће већи део његовог учења код куће бити само понављање. Међутим, концентрација се вежба и гради. У зависности од узраста детета можете је развијати одређеним играма  (слагање слагалица, или игре са глином, бојење…) и другим активностима које захтевају да се уз ту активност проведе одређено време фокусиране пажње. За успостављање радних навика неопходно је и ваше инсистирање на дететовој самосталности у обављању школских обавеза. Како се то постиже?

  • Најпре обавезе. Када сте ви упорни у покушајима да успоставите одређено осећање обавезе код детета, и оно коначно увиди да нећете одустати од својих захтева, почеће да мења своје понашање. Овај процес убрзаћете уколико уложите довољно времена да му објасните зашто на нечему инсистирате, образложите своје захтеве. Подразумева се да вам неће бити лако да гледате своје дете како се опире, гунђа, или гласно и отворено показује непријатељство према вама јер га “терате” да учи, или према школи, наставницима, обавезама… Уместо да размишљате о дететовим емоцијама и опирању да учи, гледајте његову будућност.
  • Лични пример. Покажите на личном примеру колико сте ефикаснији, бржи и одморнији када најпре завршите своје обавезе, а онда се препустите уживању у слободном времену. Када дете схвати да му је понекад довољно само пола сата да буде спремно за сутрашњи школски дан, биће много расположеније да у тренутку када почне да ради заиста “укључи” своју концентрацију на максимум. На вашем примеру, научиће да по повратку из школе треба да најпре уради своје обавезе (да опере, руке, руча, одмори се, заврши задатке за сутра…),  јер ће затим имати “своје” време које ће проводити по сопственом избору.
  • Учење je дететова обавеза. Од почетка успоставите обичај да не учите заједно са дететом. Ви можете да га преслишате, прегледате домаће задатке и слично, али не да учите заједно, или уместо њега (на пример, ви читате лектиру, па му препричавате). Са друге стране, немојте ни пожуривати дете, седети поред њега, нити га стално прекидати у раду питањима докле је стигло. Тако га деконцентришете. Иако је у почетку оно споро, важно је да самостално стекне искуство да од њега зависи како ће провести своје време, да ли у вишесатном учењу, или у комбинацији учења и забаве.

 ”Опасне” реченице

Чувајте се речи које су обесхрабрујуће по дете: “То баш и није тешко”, “Загреј столицу”, “Твоје је само да учиш”, “Ни мени нико није помагао у твојим годинама…”, “Наставница је увек у праву..:” На овај начин ви му показујете да га не разумете, да му нисте подршка већ неко ко са позиције родитељског ауторитета захтева нешто што дете, можда ни не може да пружи.

Оцена није најважнија

Иако у нашим школама владају програми који су углавном непримерени деци, оцена и даље остаје као главни критеријум успешности. Ви, са своје стране, подржите став да ваше дете има право на своје мишљење, подстичите га да поставља питања, негујте његову радозналост. Немојте га нагађивати за позитивне оцене. Учење је његова обавеза а испуњавање обавеза се подразумева и не заслужује посебну пажњу. Такође, немојте га ни кажњавати због лоших оцена, посебно не ускраћивањем његових омиљених задовољстава која нису у узрочно-последичној вези са учењем. Никада немојте кажњавати због лоше оцене, уколико сте сигурни да је дете пружило свој максимум.

Принципи правилног учења

Помозите детету да што лакше савлада школско градиво. Важни принципи правилног учења су:

  • Ваша помоћ. Понудите своју помоћ уколико дете приликом учења нешто не разуме или му није јасно
  • План рада. У почетку ћете заједно правити дететов план рада, (обично дневни или недељни) или дневну сатницу. Када се у прављењу плана извежба, дете ће га касније формирати само, уписујући све своје школске и ваншколске обавезе.
  •  “Право” време. Упутите дете да за најтеже градиво бира време за учење када је најодморније, тј. када му је концентрација највећа. Ако је за савладавање одређеног градива потребно, на пример, два сата, боље је да се ово време подели на краће интервале од по пола сата или сат, него да се учи “у једном даху”. Колико ће конкретно трајати ови временски интервали зависи од узраста детета, тежине градива, његовог преџнања и мотивације за рад.
  • Подела лекције. Сваку лекцију из друштвених предмета требало би најпре поделити од једног до другог наслова или по пасусима, јер је тиме олакшано разумевање лекције у целини.
  • Читање текста. Као циљ учења наметните да оно што дете учи – и разуме, јер је то једини начин да га усвоји “на дуже стазе”, односно, да га не заборави брзо. После једног интервала или пре почетка учења следећег предмета – обавезна је пауза. Паузе треба да буду што краће у почетку, а касније ће се продужавати јер ће умор бити већи, као и засићеност учењем.
  • Подвлачење текста којим се одваја битно од мање битног омогућава детету да приликом понављања може да се врати само на оне подвучене речи или појмове. Понекад су у лекцијама те речи већ унапред “извучене” јер су писане курзивом, дебљим словима, или су обележене у тексту на неки други начин.
  • Понављање наглас. Само уколико дете понавља наглас, може стећи праву слику о свом знању. Бољи резултати се постижу уколико репродукује градиво својим речима, при чему и организација излагања може да буде другачија него што је у књизи. Уколико понавља у себи, чиниће му се да је научио много више него што објективно јесте. Осим тога, понављањем наглас вежба се речник, дете се приморава да “мисли брзо” што ће му бити од користи и у другим областима, а не само учењу.
  • Преслишавање. Постављајте питања како бисте проверили колико је дете неку лекцију разумело, кад год је могуће, повезујте са неким личним дететовим искуством. Ваша питања треба да буду што разноврснија да би текст могао да буде сагледан из различитих углова. Питања помажу при учењу, јер се тиме поставља још један циљ учења – тражење одговора.
  • Аутор: Јелена Холцер, педагог
Advertisements

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s