Izgrađivanje pravilne tehnike čitanja i razumevanja pročitanog teksta

Tokom ove etape nastave nastojimo da učenici ovadaju čitanjem kao sredstvom saznavanja i da istovremeno prema svojim mogućnostima koriste čitanje u cilju učenja. Organizuju se intenzivna vežbanja učenika u prirodnom čitanju sa neposrednim razumevanjem sadržaja lakših nepoznatih tekstova. Vežbanjem se oslanjaju na razvijenu sposobnost pamćenja, sklonost za oponašanje i učeničku radoznalost za novo. Svakodnevno se obezbijeđuju listići sa novim tekstovima nepoznatog sadržaja.
 
U toku izgrađivanja tehnike čitanja i osposobljavanja učenika za razumevanje sadržaja teksta, zastupljeni su sledeći oblici vežbanja:
 
  • Zajedničko ili horsko čitanje u cilju savladavanja tehnike čitanja
  • Individualno čitanje za sebe da bi učenik upoznao sadržaj datog teksta
  • Individualno glasno čitanje radi proveravanja i eventualnog korigovanja grešaka u čitanju.
 
Tempo horskog čitanja određuje se prema mogućnostima učenika. U početku se odvija sporo ščitavanje, a kasnije se postepeno postiže brzina polaganog govora. Horsko ščitavanje postepeno prelazi u čitanje tako što učenici počnu da čitaju kratke jednosložne reči koje često ponavljaju u tekstovima, a posle čitaju poznatije dvosložne i trosložne reči otvorenih slogova, pa tek onda teže i dve reči.
 
Neophodno je izgrađivati sledeće komponente i kvalitete učeničkog čitanja:
 
  • Pravilnu artikulaciju (jasno i pravilno izgovaranje glasova u rečima)
  • Dobru dikciju (pravilno i lepo izgovaranje reči u rečenici)
  • Pravilnu intonaciju
Česta greška u dečijoj artikulaciji je „gutanje“ završetka reči i rečenica. Greške  u dikciji su:
 
  • Naglašeno otezanje prvog sloga
  • Naglašeno izgovaranje poslednjeg sloga i jednosložnih riječi
  • Prelaženje preko tačke
  • Naglo spuštanje glasa na kraju rečenice
 
Greške u intonaciji su čitanje povišenim i jednolinijskim glasom, slogovanje, itd.
 
Naizmjenično čitanje „štafetno“ nije toliko efikasno te se primjenjuje u što manjoj mjeri.
Izuzetnu pažnju treba posvetiti dečijem individualnom čitanju za sebe kako bi u početku samostalno shvatili sadržaj, a posle da sadržaj prvim čitanjem što bolje zapamte. Posle čitanja dva-tri zajednička postavljena teksta, sledi obrada kratkih tekstova koje je učitelj unapred prirpemio i napisao na plakati ili na tabli, a deca treba da pokušaju saznati sadržaj teksta samostalnim čitanjem. Učitelj zatim postavlja direktna pitanja. Napredniji učenik priča celi sadržaj priče, zatim se tekst zajednički ščitava u cilju vežbanja lepog čitanja.
 
Učeniku se daju svakodnevno novi tekstovi na kojima se zajednički radi, ali se boljim učenicima daju povremeno složeniji i interesantniji zadaci, a slabijim učenicima priža adekvatna dopunska pomoć. Ova etapa traje do kraja prvog polugodišta. Svaki učenik treba da poznaje sva slova, da ovlada tehnikom čitanja do nivoa da čita tečno, da ovlada pravilnom artikulacijom, dikcijom i intonacijom, da čita prirodnom brzinom slično laganom govoru uz mogućnost pravilnog ščitavanja težih dužih i nepoznatih reči, da je osposobljen za samostalno čitanje sa neposrednim razumevanjem sadržaja kraćih nepoznatih tekstova što može da pokaže prepričavanjem takvog teksta u celini.
 
 
 
Tokom drugog polugodišta nastavljamo i intenziviramo usavršavanje učeničkog čitanja kako bi deca čitala što tečnije, prirodnije, brže, lepše. Sposobnosti čitanja razvijaju se čitanjem, pa je potrebno zainteresovati učenike da sve više čitaju. Neophodno je obezbediti dovoljno nepoznatih prikladnih tekstova, zanimljivog sadržaja, pisanih lepim stihom i na interesantan način.
 
Radeći po kompleksnom postupku, učenici (u ovoj etapi nastave) prvo samostalno, svako za sebe, pročitaju nepoznati tekst i neobrađeni tekst sa zadatkom da ga dobro zapamte kako bi ga što tačnije prepričali. Jednim takvim čitanjem učenik ne može da nauči tekst napamet pa će ga prepričavati stvarno “svojim rečima“ odnosno iznoseći činjenice iz teksta logičkim redosledom, u jednoj cjelini, a ne fragmentarno. Ovakvim sistematskim vežbanjem usavršava se logika čitanja i sposobnost shvatanja, razumevanja i pamćenja sadržaja samostalno pročitanog teksta.
 
U tom cilju izdvajamo sedeće vježbe:
 
  • Prepričavanje sa proširivanjem sadržaja (tj. dodavanje pojedinosti kojih nije bilo u tekstu)
  • Prepričavanje u 3. licu sadržaja koji je u tekstu u 1. licu
  • Prepričavanje po ulogama raznih ličnosti iz određenog teksta
 
Takve vežbe doprinose razvoju dečijih izražajnih sposobnosti. Navedene vežbe pozitivno utiču i na dečije jezičko stvaralaštvo, njihov obrazovni nivo, intelektualne sposobnosti, obogaćivanje moralno-humanističkih umetničko-estetskih i ostalih ličnih potencijala.
 
Krajem drugog polugodišta skoro svi učenici prvog razreda treba da pravilno i prirodno čitaju nepoznati ili novi tekst uz neposredno shvatanje i usvajanje sadržaja, da lepo i logički povezano prepričaju pročitani tekst, te da su zainteresovani za samostalno čitanje dečije literature.
Advertisements

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s