BOŽIĆ- dan mira i praštanja!

OBIČAJI ZA BADNI DAN I NAJRADOSNIJI HRIŠĆANSKI PRAZNIK BOŽIĆ

„Мир Божји, Христос се роди!”, овим речима се поздравља на Божић, најрадоснији хришћански празник, а отпоздравља се са „Ваистину се роди!“.

Božić je dan kada se slavi rođenje Hristovo i kada je, kako se veruje, duh malog Isusa sveprisutan među ljudima, donoseći im mir i praštanje. Zato se obično ljudi koji su se tokom godine zavadili s nekim mire uoči Božića.

Praznuje se tri dana, a prvi je uvek 7. januar po julijanskom i 25. decembar po gregorijanskom kalendaru. Tokom prazničnih dana posećuju se samo najbliži prijatelji ili rodbina. Božić je prvenstveno praznik dece i cele porodice i zato bi trebalo da tada svi budu na okupu. Praznovanje jednog od najvećih hrišćanskih praznika počinje na Badnji dan, 6. januara.

Badnji dan

Ime je dobio po Badnjaku (najčešće je to mlado hrastovo drvo, a u nekim krajevima jelovo ili borovo), koje se pred Božić seče i donosi u kuću. Čim svane, loži se vatra i pristavlja pečenica. Žene u kući mese kolače i torte i pripremaju trpezu za Božić. Prema običajima, na Badnji dan se ništa ne iznosi iz kuće i svi dugovi i pozajmljene stvari se vraćaju. Uveče se unosi Badnjak, pečenica i slama, a večera je posna, ali bogata i trebalo bi da obiluje jelom i pićem da bi i nova godina bila rodna. Zbog toga su na Badnjoj trpezi neizostavni med, beli luk, pasulj, kupus, riba, voće, posebno suve šljive, orasi, lešnici… To veče kuća se posipa slamom da bi se dočarala pećina u Vitlejemu u kojoj se po predanju rodio Hrist. Domaćica u slamu pod sto gde se večera stavlja orahe i razne slatkiše, koje deca traže pijučući kao pilići. Slama se iz kuće iznosi u ranu zoru trećeg dana Božića.

Božić

Prvi dan Božića je dan radosti rađanja, obnavljanja života… Ujutru, pre svitanja, zvone sva zvona na pravoslavnim hramovima. Tog dana, ukućani oblače najsvečanije odelo. Postoji verovanje i da se na Božić sve započinje, pa se tog dana uglavnom svi late onoga što bi voleli da rade cele godine. Takođe, tog dana se ne ide u goste, a veruje se i ne bi trebalo biti praznih džepova.

Položajnik

Rano ujutru, u kuću dolazi specijalni gost – položajnik, polaznik, polaženik ili radovan, u zavisnosti od kraja, a uobičajeno je da to bude muško, kršteno dete. Prvi posetilac mora biti zdrav, krepak i veseo jer se veruje da donosi sreću u kuću u koju dolazi. Položajnik ulazi desnom nogom, pozdravi dom božićnim pozdravom, ljubi se sa ukućanima i odlazi do šporeta. Granom od Badnjaka ili žaračem džara vatru i govori zdravicu: „Koliko varnica, toliko srećica, koliko varnica, toliko parica (novca), koliko varnica, toliko u toru ovaca, koliko varnica, toliko prasadi i jaganjaca, koliko varnica, toliko gusaka i piladi, a najviše zdravlja i veselja”. Položajnik simbolički predstavlja one mudrace koji su pratili zvezdu sa Istoka i došli novorođenom Hristu na poklonjenje. Domaćica posle toga posluži položajnika i daruje ga.

Pečenica

Prase ili jagnje za pečenicu najčešće se kolje dva dana pred Božić, na Tucindan. To je ostatak starog kulta prinošenja žrtve za rađanje novog boga, a naša crkva je običaj prihvatila i blagoslovila, s obrazloženjem da posle Božićnog posta, koji traje 40 dana, jaka i mrsna hrana dobro dođe. Domaćin od pečenice za Božić seče najpre levu plećku, negde i glavu, deo od rebara i srce. Srce se iseče na onoliko delova koliko ima ukućana i svaki član porodice prvo pojede parče srca. U nekim krajevima se u pečenicu stavljaju i jabuka i beli luk i to svi ukućani uzimaju pre ručka. Kada je sto postavljen i sve je spremno, domaćica kadi trpezu, a zatim i celu kuću. Okađivanje označava zaštitu od zlih i nevidljivih sila.

Česnica

U srpskoj tradiciji česnica je neizostavni deo ručka i ima ulogu slavskog kolača na Božić. Domaćica česnicu mesi rano ujutru od pšeničnog brašna i masti bez kvasca. U nju se obavezno stavlja novčić, a u nekim krajevima i parče Badnjaka (radi zdravlja i plodnosti goveda), zrno kukuruza (radi svinja), zrno pasulja (radi ovaca), zrno zobi (radi konja), zrno pšenice (radi živine)… Na početku božićnog ručka, česnica se okrene tri puta sleva nadesno i lomi se na onoliko delova koliko ima ukućana. Onaj ko dobije deo česnice sa novčićem, prema narodnom verovanju, biće zdrav i srećan cele godine. Česnica simbolizuje rođenje mladog Hrista, kada su ga pastiri darivali. Pripremu česnice mogu pratiti razna pravila: brašno se uzima samo iz pune vreće, voda za testo se donosi sa tri izvora, domaćica pre spremanja mora da se okupa… U istočnoj i južnoj Srbiji, domaćin ili domaćica, rukama ulepljenim od testa, hvata voćke, košnice i stoku da ih učini plodnijim.

Stari običaji i verovanja

– Valja se za Božić ponoviti
– Od Božića do Svetog Stefana ne valja da se kuća čisti
– Na Božić ne valja nikome ništa pozajmljivati da se stvari iz kuće ne bi razvlačile cele godine
– U pojedinim delovima Srbije kašike i viljuške se vezuju na Badnji dan ujutro i ostavljaju na mesto gde stoji brašno
– Ako na Božić padne kiša, veruje se da će roditi sve što se okopa motikom
– Za Božić se pali samo jedna sveća
– Od Badnjeg dana do završetka božićnih praznika, u pojedinim krajevima se veruje da ne sme da se čuje svađa, kao i da bi svi poslovi trebalo da se obavljaju u tišini kako bi ukućani imali zdravlja, sreće i napretka

Vremenska prognoza

Postoji i običaj da se na Badnji dan uveče od glavice crnog luka iscepa dvanaest belih ljuski. Stave se na prozor i u svaku se sipa malo soli. Tu ostanu da prenoće. Najstariji član porodice na Božić razgleda ljuske. U kojoj ima vode, u tom mesecu će biti kiše. Ako je neka ljuska suva, taj mesec će biti suv. Tako se zapiše vreme za celu godinu.

Božić Bata

Prema narodnoj tradiciji, Božić Bata u noći između Badnjeg dana i Božića posećuje domove u kojima se slavi praznik da bi im ostavio blagoslov, a deci poklone.

Božićna zdravica 358401763

„Daj, Bože, zdravlja i veselja u ovom domu,

neka nam se rađaju zdrava dečica,

neka nam rađa žito i lozica,

neka nam se uvećava imovina u polju, toru i oboru!”

Advertisements

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s